Кога год изаберу, нека буде посљедњи

БАЊАЛУКА - Представници земаља чланица Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК) сутра званично отварају расправу о избору новог високог представника, а пред ту сједницу су потврђене двије тезе - да у БиХ нема консензуса за затварање ОХР-а те да међународна заједница, по први пут, није унапријед окупљена око једног дипломате који треба да засједне у ту фотељу.

Дводневна сједница ПИК-а би требало да буде одржана у Сарајеву, а до ње је дошло због оставке њемачког дипломате Кристијана Шмита који откако је 2021. године дошао у БиХ није имао подршку Републике Српске због тврдњи да на мјесту високог представника није именован у складу са процедурама.

Шмит је, наиме, био избор управо чланица ПИК-а, али није, као што је то био случај у процесу именовања високих представника, имао потврду и Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН).

С позиције је, по сопственом признању, одступио због притиска Америке, а о томе ко треба и на који начин да засједне у ту врућу фотељу унутар ОХР-а се данима полемише у јавности.

Вријеме за затварање ОХР-а

Републички званичници тврде да је крајње вријеме за затварање ОХР-а, а за то имају подршку у СБ УН од стране Русије и Кине, као сталних чланица, док с друге стране, примарно политичко Сарајево и бошњачки лидери траже да не само опстане ОХР, него да у рукама новог високог представника остану чак и "бонска овлашћења" на основу којих су мијењали акте и смјењивали изабране функционере.

Упућени, с друге стране, тврде да се води велика битка између Европљана и САД о имену новог високог представника те да би на самој сједници требало да буде ријечи и о овлашћењима која би он требало да има.

Међу кандидатима су италијански дипломата Антонио Занарди Ленди, који има подршку САД, те Рене Троказ, француски дипломата који је тренутно специјални изасланик за западни Балкан при влади Француске.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић јуче је поручио да послије Шмита више нико неће угрожавати права Срба и истакао да геополитички фактори сад уважавају интересе Српске и боље их разумију.

Према његовим ријечима дошао је и крај ОХР-у.

- Ми Срби смо успјели да отворимо процес - рекао је Стевандић.

Већ споран легитимитет

Некадашњи предсједник републичког парламента Драган Калинић за "Глас" каже да је, без обзира ко буде кандидован за високог представника, у старту већ споран легалитет и легитимитет ПИК-а који га наводно бира.

- Та вандејтонска творевина која на посебан начин опстаје годинама нема легално упориште у Уставу БиХ. Споран је и са становишта легитимитета, јер су Русија и Кина одавно напустиле ПИК – рекао је Калинић, наводећи и то да ће званичници Српске, посебно након скупштинске резолуције о укидању ОХР-а, с правом оспоравати његов избор све док СБ УН посебном резолуцијом не потврди његово именовање.

Сматра да је вријеме да и друга два народа у БиХ изађу из, како је подвукао, политичког пубертета и коначно одрасту.

- То је предуслов за било какав рационалан разговор и  евентуални договор оних који живе у овој земљи - да  само они, а не самозвани странци  одређују њену будућност. У свему томе тај нови високи представник највише што може је да буде модератор и ништа више. А најбоље што може да учини у овој мирној  транзицији из  протектората у нормалну демократску земљу је да поништи неуставне и незаконите декрете високих представника. Изнад свега странца који се одазива на презиме Шмит – навео је Калинић.

Бивши дипломата Бранко Бранковић каже да се поставља озбиљно питање да ли ће нови кандидат уопште проћи СБ УН, што није био случај са туристом Шмитом, а уколико се то и догоди, намеће се питање његове сврхе.

Нада се да ће нови кандидат имати пуну подршку Савјета безбједности и да ће бити легитиман према Дејтонском мировном споразуму, што Шмит није био, те су самим тим и његове одлуке ништавне.

ПИК је, наиме, формиран након договора у Дејтону 1995. године. Одређено је да његов Управни одбор чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, САД као и Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организације исламске конференције, а под предсједништвом високог представника.

Чланице, према објавама, настоје постићи договор на бази консензуса, али одлука ипак не мора нужно бити донесена једногласно ни на једној сједници.

Члан Венецијанске комисије и бивши судија Уставног суда БиХ Златко Кнежевић тврди да ако не буде именован високи представник, Шмит може остати у каквом год облику или да његов замјеник, амерички дипломата и супервизор за Брчко дистрикт преузме ту функцију у пуном капацитету.

Жал Исламске заједнице 

Исламска заједница у БиХ је, уочи сједнице ПИК-а, изразила јавно жал за Кристијаном Шмитом, наводећи да "нови високи представник мора бити особа која ће на прво мјесто ставити интересе БиХ, њених народа и грађана".

Такав став осудили су званичници Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.