Ко може сломити бонску батину

БАЊАЛУКА - До сада највећа сагласност свјетских сила - Русије, Кине и САД о мандату Кристијана Шмита и даљој судбини Канцеларије високог представника у БиХ, која је показана у Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН), требало би да у пракси доведе до постепеног смањивања међународног протектората, али остаје отворено питање тзв. бонских овлашћења, која, као Дамоклов мач, висе изнад БиХ.

• У Савјету безбједности УН све више се говори о смањивању улоге ОХР-а у БиХ и постепеном окончању међународног протектората.
• Посебно спорно остају тзв. бонска овлашћења, која омогућавају високом представнику да намеће одлуке, мијења законе и смјењује функционере.
• Та овлашћења су настала након Бонске конференције 1997. године и коришћена су за доношење великог броја одлука у БиХ.
• Представници из Републике Српске тврде да је примјена бонских овлашћења била у супротности са Дејтонским споразумом и да су нарушила уставни поредак БиХ.
• Наводи се да је могуће укидање или ограничавање бонских овлашћења политичком одлуком међународне заједнице или затварањем ОХР-а, али не постоји јединствен став о начину њиховог поништавања.

Дебата у СБ УН, одржана у уторак у Њујорку, потврдила је да се шири став да ОХР-у и међународном протекторату истиче вријеме, с обзиром на то да се први пут отворено говорило о ограничавању улоге високог представника те да та канцеларија не може бити трајни механизам управљања, јер процесе треба све више препуштати на домаће институције и лидере. 

Прве промјене могле би да буду видљиве већ у јуну, у виду новог дипломате који би требало да засједне у фотељу високог представника након што је Шмит, који није имао подршку Српске, али ни свих у УН, поднио оставку на мјесто које, према тврдњама републичког врха, узурпира од половине 2021, када је и дошао у БиХ као избор Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК), који није ни дејтонска категорија. 

Међутим, ни то га није спријечило да далеко чешће од претходника користи такозвана овлашћења из Бона те да оде чак и корак даље, проглашавајући и кривичним дјелом непоштовање одлука високих представника. 

Челници ОХР-а су, како је наведено из Српске у данима око сједнице, махом примјеном силе, донијели 913 одлука којима су рушили Дејтонски споразум и Устав БиХ, стварајући паралелни, антидејтонски систем у БиХ

Шмитово име и презиме је на више од 20 аката. Аналитичари и званичници истичу да треба да буду поништене одлуке које је наметнуо, иако немају сви исти став о томе ко може да их поништи, али су сагласни у томе да ништа неће имати пуни смисао све док су "жива" тзв. бонска овлашћења. 
Улога ОХР-а је, наиме, дефинисана у Дејтону у новембру 1995. Недуго затим, у Лондону је 8. и 9. децембра засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира (ПИК). 

Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997, одакле коријене вуку та бонска овлашћења, која су високи представници користили да доносе амандмане на уставе, законе и њихове измјене и допуне, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу. 

У међувремену су и поједини бивши високи представници јасно признали да то и није у складу са Дејтоном, а међу првима која је након засједања СБ УН упозорила да се треба позабавити том Шмитовом и другом заоставштином била је вршилац дужности директора Канцеларије за међународну сарадњу Српске Ана Тришић Бабић. 

- Ако у Кривичном закону БиХ остаје дјело - непоштовање одлука високог представника - нема ту суверенитета - навела је Тришић Бабић. 
Међутим, умјесто да се, како тврде из Српске, тежи ка суверенитету БиХ, из бошњачког блока су, откако је саопштио да на властити захтјев иде из ОХР-а, али да остаје до избора новог високог представника, од Шмита у неколико наврата затражили да посегне за бонским овлашћењима и наметне закон о државној имовини, о чему годинама нема сагласности Српске и ФБиХ. 

Посљедњи у низу који је послао ту поруку је лидер СДА Бакир Изетбеговић, потврђујући кандидатуру за бошњачког члана Предсједништва БиХ. 
Милан Петковић, правник и члан Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, каже да су свјетске силе послале јасну поруку из СБ УН, а то је да било какав интервенционизам у БиХ мора да буде завршен те да лидери треба да преузму одговорност. 

- Позиви појединих бошњачких политичара ка одлазећем Шмиту потпуно су неприхватљиви. Он је чинио најбруталније правно насиље, грубо кршећи и међународно право те политички и уставни поредак. Надамо се да БиХ улази у нови период и да одлуке морају бити доношене у домаћим институцијама - рекао је јуче Петковић за "Глас". 

Сматра да је одлуке Шмита могуће поништити и у институцијама БиХ, а међу њима је Уставни суд БиХ. 

- Комисија за уставна питања има усвојен закључак да високи представници немају право да намећу законе и мијењају Устав. Уставни суд то мора да поштује - подсјетио је Петковић (Уједињена Српска). 

У једној анализи републичког парламента, у дијелу који се односи на то како је "поздрављање намјере" постало диктаторско овлашћење из Бона, пише да је тада речено да се могу користити, између осталог, у случају "привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво или Савјет министара БиХ не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом". 
-
 Дакле, ово се не односи на активности Парламентарне скупштине која је законодавни орган, што значи да чак ни та овлашћења нису дала право наметања закона, јер високи представник није чак ни по тим овлашћењима могао супституисати законодавни орган. Зато су у ОХР-у смислили формулу - високи представник доноси одлуку о наметању закона, да не би испало да доноси закон - став је Скупштине Српске.

Воља и начин 

Професор уставног права Миле Дмичић раније је за "Глас Српске" нагласио да подвлачи да конституисање и одлучивање Савјета за примјену мира у БиХ није предвиђено ниједним извором међународног права. На питање на који начин је могуће поништити бонска овлашћења истицао је да је то сложен процес због њиховог дубоког и дугогодишњег укорјењивања у правни и политички систем БиХ и њених ентитета. 

- То ће, у првом реду, зависити од воље и јединственог става међународне заједнице и сагласности и јединственог дјеловања органа и институција у БиХ. Поништавање је могуће само политичком одлуком Савјета за примјену мира у БиХ или затварањем ОХР-а - казао је Дмичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.