Ко је и колико новца лани уплатио на рачуне политичких странака у БиХ

САРАЈЕВО - Финансирање политичких странака, са посебним освртом на дио новца који им припада из буџета са свих нивоа власти, поново је у жижи јавности након одлуке Кристијана Шмита да средства која иду за СНСД и Уједињену Српску преусмјери у Централну банку БиХ.

У међувремену је објелодањено да је лани на партијским рачунима завршило десет одсто више средства него годину раније.

Законом о финансирању политичких странака прописано је да се политичке странке могу финансирати из буџета БиХ, ентитетских буџета, кантоналних буџета и буџета Брчко дистрикта те буџета других јединица локалне управе и самоуправе.

Евиденције о томе и контролу води Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, а најновији пресјек стања, сажет у Информацији о планираним и исплаћеним средствима политичким субјектима у 2024. години из буџета са свих нивоа власти, показује да су из тих извора странке зарадиле више од 22,3 милиона марака.

Међутим, тај износ није коначан, јер на захтјев ЦИК-а податке о уплатама из буџета нису доставили Тешањ, Соколац, Љубиње, Равно и Сребреник.

- Према подацима прикупљеним од надлежних органа и институција на свим нивоима у БиХ, за финансирање политичких субјеката у 2024. планиран је 23,1 милион, а исплаћена су 22,3 милиона - наведено је у информацији ЦИК-а БиХ.

Из свог буџета средства за финансирање странака у 2024. нису издвојиле 23 јединице локалне управе и самоуправе. На листи су, између осталих, Доњи Жабар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Костајница, Купрес (РС), Петровац, Станари, Вукосавље, Босански Петровац, Дрвар, Фоча (ФБиХ), Калесија, Кладањ, Купрес (ФБиХ), Олово, Пале (ФБиХ), Сапна и Високо.

С друге стране упоредни преглед буџетских издвајања за субјекте у периоду 2004 - 2024. године показује да је готово 400 милиона дато за рад партија.

Од 2004. до 2008. године издвајања су константно расла. Период од 2009. до 2012. године карактеришу осцилације, да би 2013. године та издвајања пала за 12,2 одсто. Слиједи вријеме од 2014. до 2018. године, када су та издвајања поново расла од 2,5 до три одсто годишње, идуће године је забиљежен благи раст од један одсто, док су 2020. године издвајања пала за 15 одсто.

- Издвајања из буџета политичким субјектима од 2021. године константно расту, тако да су ти издаци у 2024. години, у односу на 2023, порасли за десет одсто - истакнуто је у информацији ЦИК-а.

Новац који на годишњем нивоу лијеже на страначке рачуне из буџета дуго је већ предмет озбиљних полемика јавности. Предњаче критике које стижу из невладиног сектора, одакле често упозоравају да се странке, осим дијела из буџета, финансирају, и из чланарина, добровољних прилога правних и физичких лица, издавачке дјелатности, прихода од имовине у власништву политичке странке те добити од предузећа која су у власништву политичке странке.

Убједљиво највише новца стиже, укупно гледајући, из буџета у БиХ, а потом од чланарина и прилога физичких лица.

То је искористио, с циљем дисциплиновања СНСД-а и Уједињене Српске које воде Милорад Додик и Ненад Стевандић, Кристијан Шмит који се налази на позицији високог представника, али Српска га не признаје јер није прошао сву процедуру именовања и нема уз своје име релевантну резолуцију Савјета безбједности УН.

Шмит је, наиме, крајем априла наметнуо нову одлуку, а која је објављена у "Службеном гласнику БиХ" којом се обустављају буџетске исплате за СНСД и Уједињену Српску и преусмјеравају на посебан рачун у Централној банци све до момента када странке "покажу потпуно поштовање Дејтонског споразума".

Српска, која је законом из 2023. године дефинисала да на њеној територији неће бити спровођене Шмитове одлуке, ипак намјерава да и сама "укине" финансирање странака из буџета како би све биле у равноправном положају.

То је најављено након састанка странака које чине већину у Српској, односно у Народној скупштини, уз опаску да ће све бити регулисано половином маја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.