Ко би послије Кристијана Шмита могао у ОХР?

САРАЈЕВО - У политичким и дипломатским круговима све чешће се спекулише о одласку Кристијана Шмита из БиХ, иако званичне потврде још нема. Истовремено, све су гласнија нагађања о томе ко би могао преузети његову улогу, док питање будућности ОХР-а остаје отворено.

Сам Шмит није дао јасан одговор на питање о свом мандату, већ је у једној од изјава алузивно поручио да одлука о наставку рада зависи од њега, што је додатно подстакло спекулације у јавности.

Могући кандидати из дипломатских кругова

У дипломатским круговима већ се помиње неколико имена која би могла доћи на чело ОХР-а.

Међу њима најзвучнија Карен Пирс, Метју Рајкрофт и Емануел Жофре, наводи АТВ. Пирсова је специјални изасланик Уједињеног Краљевства за Западни Балкан. Министарству вањских послова се придружила 1981. Између осталог, бивша британска амбасадорка у САД-у и некадашња стална представница Велике Британије у УН-у тако би била и прва жена на челу ОХР-а. Њеног сународника Рајкрофта памтимо као бившег амбасадора Велике Британије у БиХ. 1989. се придружио британском Министарству вањских послова. Био је у НАТО одјелу у Лондону, али и водитељ политичког одјела Одјела за источни Јадран. У тој улози је био члан британске делегације на мировним преговорима у Дејтону. Италијан Емануел Жофре се истиче као најозбиљнији кандидат. Био је амбасадор ЕУ у Србији. На ту дужност је дошао након четворогодишњег мандата амбасадора ЕУ у Израелу. Између осталог, радио је и у Делегацији ЕУ при Уједињеним нацијама у Њујорку. Иако су сви искусне дипломате, у БиХ је неопходан дијалог.

Позиви на унутрашњи дијалог и преиспитивање улоге ОХР-а

Политички аналитичари указују да питање новог високог представника не би требало посматрати изоловано од ширег контекста будућности ОХР-а. Аднан Хускић сматра да је неопходно покренути унутрашњи дијалог у БиХ који би довео до смањења потребе за овом институцијом.

- Потребно је да домаћи актери покажу спремност да преузму одговорност и изграде механизме, прије свега правосудне, који би могли рјешавати спорове без интервенције високог представника - истакао је Хускић.

С друге стране, политички аналитичар Драгомир Вуковић указује да је првобитна улога високог представника била да надгледа спровођење Дејтонског мировног споразума, али да се у пракси често ишло у правцу ширења овлашћења.

- Кључно питање је да ли ће будући високи представник дјеловати у оквирима Дејтона или наставити досадашњу праксу - нагласио је Вуковић.

ОХР и даље предмет подијељених ставова

Иако се лицитира именима могућих насљедника, у дијелу политичке јавности у Републици Српској и даље доминира став да је улога ОХР-а превазиђена и да би ову институцију требало затворити.

С друге стране, дио међународне заједнице и даље БиХ посматра као земљу у којој је присуство високог представника неопходно за стабилност и функционисање институција, што указује да ће расправа о будућности ОХР-а и његовог челника остати актуелна и у наредном периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.