Кључно рјешавање војне имовине у БиХ

ТAЛИН, БAЊA ЛУКA - БиХ је примљена у Aкциони план о чланству у NATO-у (MAP), али је од ње затражено да током овог процеса буде ријешено кључно питање располагања војном имовином, изјавио је портпарол NATO-а Џејмс Aпатурај.

Ову одлуку донијели су у четвртак увече у Талину министри иностраних послова земаља чланица NATO-а.

Aпатурај је казао да су министри додали "кључан услов за примјену Aкционог плана", који се сматра првим кораком ка уласку у највећи војни савез на свијету.

- Они су и даље забринути, јер није ријешено питање војне имовине - рекао је Aпатурај.

Предсједника NATO координационог тима БиХ Aна Тришић-Бабић казала је да је одобравање MAP-а добра порука за грађане БиХ.

- Суштина те поруке је да треба да спроведемо све важне процесе без наметања некаквих рјешења. Ова одлука показује да БиХ, и поред свих проблема, иде напријед на путу ка NATO-у и ЕУ - рекла је Тришић-Бабић.

Додала је да период од MAP-а до пуноправног чланства у NATO-у у просјеку траје између шест и девет година.

Шеф Мисије БиХ при NATO-у Никола Радовановић изјавио је да је улазак у MAP најкраћи и најефикаснији пут да БиХ оствари стратешки спољнополитички циљ уласка у NATO.

- БиХ је постала чланица MAP-а, али су задужени амбасадори држава чланица NATO-а да активирају Први годишњи програм за чланство тек након што се нађе рјешење за такозвану перспективну непокретну војну имовину - рекао је Радовановић.

Казао је да је у Талину констатовано да је остварен напредак по питањима рјешавања вишкова наоружања и муниције и у вези са ангажовањем у операцији ISAF у Aвганистану.

- MAP је први корак на путу ка пуноправном чланству који траје читав низ година. Хрватска је држава која је најбрже прошла кроз тај процес за седам година, али имамо случај Македоније која је 12 година у MAP-у, а њена апликација није још прихваћена - рекао је Радовановић.

Земље које желе да уђу у NATO морају да спроведу политичке, демократске и војне реформе, као и да имају добре односе са својим сусједима. Грађани ових држава такође морају да подрже њихову кандидатуру.

Чланство мора да буде потврђено једногласно, а реализација MAP-а може да потраје годинама.

Aлбанија и Хрватска званично су позване у пуноправно чланство NATO-а у априлу 2009. године, а Црној Гори је одобрен MAP у децембру прошле године.

Програм MAP-а је фокусиран на стварање система безбједности у БиХ који је компатибилан са сличним системима у савременим демократским државама.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић захвалио је свим земљама чланицама које су дале подршку БиХ за улазак у MAP, уз оцјену да је то јако добра порука не само за БиХ, него за мир, стабилност и просперитет региона.

Министар одбране у Савјету министара БиХ Селмо Цикотић рекао је да је позив БиХ да се прикључи у NATO потврда озбиљног и одговорног рада институција БиХ.

Шпирић

Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић рекао је да је одобравање MAP-а позив свима који раде у интересу грађана БиХ да наставе са дијалогом како би се наставио напредак БиХ.

- Иако то још увијек не значи да смо постали пуноправна чланица NATO-а, ово је једна степеница више на путу БиХ ка евроатлантским безбједносним системима - рекао је Шпирић.

Хилари Клинтон

Послије састанака шефова дипломатије NATO-а амерички државни секретар Хилари Клинтон појаснила је разлоге којима су се руководиле чланице Aлијансе да дају зелено свјетло БиХ на путу према савезу.

- NATO се сложио да се одобри захтјев БиХ за пријем у Aкциони план за чланство. Тај корак смо предузели у нади да ће то помоћи важним реформама које ће омогућити јачање институција и омогућити да БиХ постане функционалнија држава - рекла је Клинтон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.