Клинтонови документи: Уступци Србима током ’90-их

Бањалука - САД су у новембру 1994. донијеле одлуку да ће отпочети преговоре са Србима у БиХ и узети у обзир и њихове ставове о размени територија са Бошњацима и Хрватима, произлази из докумената из периода администрације америчког предсједника Била Клинтона, са којих је недавно скинута ознака тајности, преносе „Независне новине".

У закључцима Клинтоновог Главног комитета за националну безбједност из новембра 1994, којем су присуствовали највиши Клинтонови сарадници, донијета је одлука да се уђе у дијалог са Србима из БиХ, а из документа је посредно видљиво да су се Американци на овај корак одлучили невољно и под притиском Европљана.

„Истовремено док будемо одмрзавали наше контакте са босанским Србима, мапа Контакт групе остаје почетна тачка за преговоре о територији. Контакт група би неформално могла размотрити и размјену територија на бази обостране сагласности страна", истакнуто је у документу.

Даље се истиче не само сагласност САД да се уђе у могућу размјену територија, већ и да „Контакт групи на столу оставља опцију повезивања Федерације БиХ и ентитета босанских Срба са сусједним државама на бази равноправног третмана".

„Независне" наводе да су тако, док су 1993. разматрале ваздушне ударе и копнену операцију против РС, па и нападе на Србију, САД већ наредне године пристале на велике уступке Србима, на чему је и био базиран план Контакт групе — 51 према 49 одсто. У дијелу документа у којем се говори о дугорочним мјерама у случају да РС не прихвати понуђени план, истиче се да ваздушни удари и подршка бошњачким снагама остају на столу у периоду до двије године „након чега би Босанци (Бошњаци) били препуштени сами себи".

Према оцјени „Независних", САД су се одлучиле да изађу у сусрет Србима због раста унутрашњег притиска у САД.

Овај медиј наводи да се из поменутог документа може закључити да се Американцима журило да Срби прихвате какав-такав план како не би били доведени у ситуацију да морају једнострано да укину ембарго на оружје и практично угрозе односе са Европом.

„Независне" преносе и податак да је на састанку 5. фебруара 1993. разматрана војна интервенција против РС и директна подршка Бошњацима, у склопу имплементације Венс-Овеновог плана. Тада, како стоји у транскриптима, у собу улази Ал Гор, амерички потпредсједник.

„Ја се не слажем (са употребом силе). Свијет јесте дозволио ужасну ствар у БиХ, али увек сам био опрезан кад је у питању коришћење војне силе, као што сам сигуран да ће бити и Бил Клинтон", рекао је Гор.

Државни секретар Ворен Кристофер указао је да би чак и најбољи споразум захтјевао неку врсту употребе силе, на шта је Гор кратко одговорио да „амерички народ не жели да шаљемо наше момке тамо".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.