Киша донијела дуго очекивано освјежење

РAТAРИ су у ноћи између четвртка и петка коначно дочекали кишу, али им није пао камен са срца и не трљају жуљевите руке. Сумњају да им она може "поправити" штету на усјевима, изазвану катастрофалном овогодишњом сушом.

РAТAРИ су у ноћи између четвртка и петка коначно дочекали кишу, али им није пао камен са срца и не трљају жуљевите руке. Сумњају да им она може "поправити" штету на усјевима, изазвану катастрофалном овогодишњом сушом. Ни пољопривредни стручњаци, с друге стране, нису претјерани оптимисти... Шеф Завода за индустријско биље Пољопривредног института Републике Српске др Јован Кондић рекао је да посљедња киша, ипак, даје какву-такву наду да је могућ опоравак кукуруза, соје, травних смјеса и других пољопривредних култура, које нису сазреле. У којој мјери, према његовим ријечима, зависи од зелене биљне (односно, лисне) масе. - Aко се лист на кукурузу није осушио, ова и наредне кише обезбиједиле би да тај кукуруз пружи нешто бољи принос, али не онолики какав би био да су временске прилике биле наклоњене ратарима. Међутим, кукурузу код којег је лист потпуно сасушен - а таквих, нажалост, има много у Лијевчу пољу, на плитком земљишту - ни ова, а ни будуће кише не могу ништа помоћи. Та производња је већ изгубљена - навео је Кондић. Према његовом мишљењу, стање соје у односу на кукуруз је нешто боље, поготово на оним парцелама које су засијане у оптималном року и на којима су квалитетно и у одговарајућем року примијењене све агротехничке мјере. - Оптимални период за сјетву соје на бањолучком подручју је између 20. и 30. априла. Неки су је сијали током цијелог маја и јуна. Соја, посијана на плићим и шљунковитим земљиштима, претрпјеће већу штету, без обзира на агротехничке мјере - истакао је Јован Кондић. Осврћући са на сушу протеклих година, он је подсјетио да је 2003. година била слична овој. Овај искусни стручњак сматра да је највећа грешка у томе што из суше прије четири године нисмо извукли поуку, како бисмо се припремили за наредне суше. По његовим ријечима, суша ће у годинама испред нас бити све чешћа. Шта предузети? Др Кондић је подвукао да је основна мјера борбе против суше у ратарској и осталим врстама пољопривредне производње на нашим ораницама - наводњавање. Република Српска и Федерација БиХ, навео је он, имају доста ријечних токова, а могу се користити и подземне воде за квалитетно наводњавање свих пољопривредних култура на нашим ораницама. - Зато би, у неком наредном периоду, с циљем борбе против суше, требало набавити одговарајуће системе за наводњавање. Република Српска би требала додјелу земље под закуп (или концесију) условити увођењем квалитетног система наводњавања - предложио је Кондић. Г. ДAКИЋ ГОВЕДAРСКA ФAРМA Као позитиван примјер, др Јован Кондић поменуо је Говедарску фарму у Новој Тополи - "Фармаленд" - која је правовремено обезбиједила новац за покретање система за наводњавање бившег ПИК "Младен Стојановић". Овај систем, који ће моћи да наводњава двије хиљаде хектара, биће пуштен у рад 2008. године. - Поменути систем за наводњавање обезбиједиће двије рентабилне жетве. И у условима такозваног "сувог ратарења", без наводњавања, могуће је ублажити посљедице суше, односно постићи већи принос, уколико се примјењују све агротехничке мјере, квалитетно и у оптималном року. То, нажалост, код нас најчешће није случај, поготово у приватном сектору - закључио је Кондић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.