Кингори: Срби нису достављали УН извјештаје о нападима Муслимана

Хаг - Кенијски пуковник Јозеф Кингори посвједочио је данас у Хашком трибуналу да је, дан по уласку српских снага у Сребреницу, 12. јула 1995. године, бившем команданту главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу “објаснио да УН припремају превоз за расељено становништво, али да је Младић рекао да он има превоз”, преносе агенције.

Кингори, који је од марта до јула 1995. године био члан Посматрачке мисије УН у Сребреници, рекао је да је генерала Младића 12. јула видио у Поточарима, испред базе Холандског батаљона, гдје су се налазила расељена лица са подручја Сребренице.

- Он је видио натпис на мојој униформи, видио је одакле сам и разговарали смо прво о Кенији и о атлетици, прије него што смо, посредством преводилаца почели да говоримо о озбиљнијим стварима - рекао је Кингори.

Кингори је био присутан и када је генерал Младић обећао окупљенима да ће, они који то желе, бити пребачени у Кладањ, на територију под контролом Армије БиХ, поручујући да не треба да се плаше и да им ништа неће бити.

Према оцјени Кингорија, Младић је „у том тренутку урадио праву ствар, јер је покушао да их умири, рекао да треба да имају наде, да ће бити сигурни при изласку, али да није био приморан да то уради”.

- То је могла да буде пропаганда. Није морао да мисли то што је рекао - изјавио је Кингори.

У главном испитивању, свједок је рекао да су догађаји од 12. јула „били у складу” са оним што је у 25. јуна у хотелу „Фонтана” у Братунцу чуо на састанку са „пуковником Вуковићем и мајором Николићем”.

Пуковник Кингори није могао да одговори на питање браниоца Миодрага Стојановића ко је био Вуковић и којој је једници припадао, наводећи да је само знао да је он био „виши официр ВРС и да је био надлежан за то опште подручје”.

Поводом Стојановићеве примједбе да нигдје, ни у једном извјештају својим надређенима у штабу Тузли није пренио Вуковићеве пријетње, Кингори је изјавио да је он то „записао у свој дневник, који је уништио из разлога личне безбједности, и у извјештај о ситуацији”.

Кингори је потврдио да се са начелником штаба 28. дивизије Армије БиХ Рамизом Бећировићем и обавештајним официром Екремом Салиховићем састајао у згради ПТТ и једном у општини, али да није знао да ли су били активна војна лица или резервисти Територијалне одбране, јер их никада није видио у униформи.

Посматрачи УН-а, према његовим ријечима, нису могли да утврде ни да ли је у ПТТ-у било „командно мјесто, јер нису имали приступ другим дијеловима зграде”.

Кингори није знао ни за наредбу штаба Врховне команде у Сарајеву о формирању 8. оперативне групе у Сребреници од 1. јануара 1994. године, односно послије постизања споразума о демилитаризацији.

Он је био изричит да на тако малом подручју каква је била сребреничка енклава „није било могуће имати тако велику формацију као што је дивизија”.

Свједок је изјавио да су извјештаји о нападима ВРС посматрачима УН долазили од муслиманске стране и да је од Срба требало да добијају податке од нападима на Србе, али да се то није дешавало.

Посматрачи тако нису имали податке, које је предочила одбрана, о инциденту од 23. јуна 1995. године, када је, према изворима из Армије БиХ, „у рејону Осмача и Бијелих Стијена ликвидирано седам четника, како би их спријечили да оду на фронт код Сарајева”.

Посматрачи, такође, нису знали да је 26. јуна, „с циљем одвраћања од сарајевског ратишта, извршена диверзија у дубини од 20 до 40 километара према Хан Пијеску и Власеници”, када је “ликвидирано 40 четника, а муслиманска страна имала губитке од 71 војника”.

Суђење се наставља сутра, када ће одбрана још око два сата унакрсно испитивати свједока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.