Кеш дражи од објеката насљедницама СФРЈ

Сарајево - Ниједна од држава насљедница бивше СФР Југославије није заинтересована за објекте дипломатских и конзуларних представништава некадашње државе у Бону, Берну и Токију, нити за шестособни апартман на Менхетну у Њујорку.

Због тога ће приједлог одлуке о продаји пет некретнина у тим градовима бити разматран на сутрашњој сједници Савјета министара БиХ. Министарство финансија и трезора БиХ предложило је као тачку дневног реда сутрашње сједнице Савјета министара разматрање одлуке о покретању поступка продаје објеката дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ за коју не постоји заинтересованост ниједне државе насљеднице.

Портпарол Министарства спољних послова БиХ Небојша Регоје каже да је, након што је констатовано да ниједну државу насљедницу СФРЈ не занима та имовина, одлучено да поступак продаје води Словенија.

- Велики, луксузни и скупи апартман у Њујорку не жели ниједна држава јер немају интереса да га користе. Да га је нека држава узела, можда ништа друго не би добила. Само одржавање тог стана нама би, као и осталима, било прескупо. Зато ће тај стан бити продат, а паре ћемо подијелити у складу са пропорцијом расподијељене имовине. Исти случај је и са зградама амбасада и конзулата у Бону, Берну и Токију - каже Регоје и додаје да ће на сједници Савјета министара сутра само бити формализована та одлука, која је до сада била на нивоу Заједничког одбора за сукцесију дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ.

Међународни тендер за пружање услуге продаје тих објеката објавило је Министарство спољних послова Словеније, а расписан је крајем прошле године у угледним свјетским пословним листовима "Фајненшнел тајмс" и "Економист", што је био први корак у тој продаји. Ускоро би требало да буде познато које су се агенције за продају некретнина пријавиле на тендер. Услов је био да им промет у посљедње три године није мањи од 100 милиона америчких долара. Понуђачи треба да доставе и доказе о регистрацији подружнице у земљама у којима се налази имовина која је на продају. Од њих се тражи финансијска гаранција од 50.000 долара, након чега уплаћују и 100.000 долара као гаранцију за спроведене обавезе. Оба та износа биће им враћена након процедуре са земљама сукцесорима.

Продаја би требало да се одвија такође путем јавног огласа, а договор земаља насљедница је да све понуде пристижу на адресу Министарства спољних послова Словеније и да буду заједнички отворене. Државе имају право да не изаберу понуђача чак и ако он задовољи све услове. Цијена не би смјела бити нижа од процијењене вриједности објеката и земљишта.

Процијењена вриједност имовине која је предмет продаје износи око 80 милиона долара, од чега би БиХ требало да добије најмање 12 милиона. Према споразуму из 2002. године БиХ припада 15 одсто укупне добити од продаје.

Посљедњи састанак Заједничког одбора за сукцесију дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ одржан је на Брду код Крања у октобру 2016. године, а наредни је заказан за  март у Београду. Од 123 некретнине у власништву бивше СФРЈ у процесу сукцесије до сада су подијељена 72 објекта.

Интереси

Небојша Регоје каже да је БиХ била заинтересована да добије зграду амбасаде бивше СФРЈ у Анкари и стан у Будимпешти који је одговарајуће величине и који се може прилагодити потребама.

- Друге земље биле су заинтересоване за неке друге зграде тамо гдје имају свој интерес и тако је то рјешавано. На крају су остали нераспоређени објекти у Њујорку, Бону, Берну и Токију, за које нико није био заинтересован, па се приступило продаји - рекао је Регоје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.