Кецмановић: Српска да покрене дијалог кад је најјача

БЕОГРАД - Професор Ненад Кецмановић поручио је да Република Српска треба да покрене равноправан дијалог три народа о будућности БиХ без страних посредника и истакао да је "боље споразуман развод, него лош брак".

Он је на трибини "Изворни Дејтон или мирни разлаз" у Београду рекао да је потребно да се у БиХ води дијалог и научи лекција из 1992. године, истакавши да рата не би ни било да је дијалог настављен.

"Није ли дошао прави тренутак да управо Српска, када је најјача, покрене равноправан дијалог три народа о будућности БиХ, али дијалог који ће се водити у самој БиХ, без инстраних посредника? Дијалог какав никада није вођен у БиХ. Бошњаци и странци прекинули су га признањем БиХ. Треба да научимо лекције из 1992. године. Боље је споразуман развод, него лош брак", поручио је он.

Кецмановић је оцијенио да се БиХ свела на заједничке органе у Сарајеву, у којем се представници ентитета и народа узајамно у свему блокирају, а да су, послије 25 година притисака такозване међународне заједнице да ревизијом Дејтона и уставним реформама реинтегрише БиХ, резултати контрапродуктивни.

Он је нагласио да постоје индикације да САД, од којих су Бошњаци очекивали да коначно наметну "јединствену Босну", попуштају у политици додавања гаса у погрешном смјеру.

Кецмановић је подсјетио на изјаву америчког државног секретара Ентонија Блинкена да неће бити "Дејтона два", као и на изјаву специјалног изасланика америчког државног секретара Метјуа Палмера да "америчка коњица неће дојахати да ријеши ствари у БиХ".

"Анонимни нон-пејпери и њихов промотор британски истраживач Тимоти Лес, подстакли су у размишљања у супротном смјеру и изазвали панику у бошњачким редовима. Истовремено, Русија се придружила српском захтјеву да инострани протекторат напусти БиХ и блокира избор новог високог представника", указао је Кецмановић.

Политички аналитичар Александар Павић оцијенио је да је иницијатива руководства Републике Српске за покретање разговора о будућност БиХ, имајући у виду стање у којем се та земља налази, пријеко потребна, али да, нажалост, представници политичког Сарајева неће пристати на њих, што је потврдило и Предсједништво СДА.

Павић је нагласио да је сарајевска политика од самог почетка југословенске, а затим и БиХ кризе јасна, односно да они теже централизацији и доминацији над друга два конститутивна народа и неће одступити од тога док год имају снажну спољну подршку.

Он је поручио да нико нема право да од Српске тражи да прихвати судбину вјечитог таворења унутар једног неуспјелог експеримента, само зарад сарајевских нереалних амбиција и западних геополитичких интереса.

Према његовим ријечима, пошто је јасно да у Српској постоји убједљива већинска политичка и народна воља за што чвршћим повезивањем са Србијом, на Београду и његовим политичким структурама је да томе максимално изађу у сусрет.

"Не само да би се тиме улила нова нада свим сегментима друштва у Републици Српској, већ би се и послала порука, на првом месту политичком Сарајеву. Коначно, на основу преседана установљеног саветодавним мишљењем Међународног суда правде о Косову, и једнострана декларација Српске да се враћа изворном Дејтону била би у складу са међународним правом", рекао је он.

Аналитичар Зоран Миливојевић указао је да западна алијанса регион западног Балкана, који је због геостратешког положаја и директног додира са њеним ривалима - Русијом, Кином, а онда и Турском, Ираном, Уједињеним Арапским Емиратима, сматра "својом зоном утицаја".

"У ситуацији када је други ентитет - Федерација БиХ на линији жочекивањаж западне алијансе, то деловање за ту алијансу добија знатно јачу димензију и оперативни значај. Све ово дубоко задире у српске интересе идентитетског и одрживог карактера у чему Република Српска има стратешки значај. У том смислу очување Српске постаје стратешки актуелно и суштински важно за очување српског корпуса и његове изворне интересе на овим просторима", нагласио је Миливојевић.

Према његовим ријечима, Дејтон на кратак рок нема алтернативу и једина је формула која се може у датом међународном контексту политички и дипломатски, уз примјену одговарајућих економских и механизама меке моћи, успјешно бранити.

"Кључно је институционално и економско јачање Републике Српске у строгим условима изворног Дејтона и конструктивно деловање на линији целине БиХ, као државе два ентитета и три конститутивна народа. Политика жнеизазивањаж и јединство српског корпуса имаће сада и непосредно у наредном периоду кључни значај за опстанак Српске и успјешно заокруживање главних интереса српског корпуса на овим просторима", сматра он.

Бивши дипломата Дарко Танасковић је у свом излагању указао на карактеристичан континуитет британског постављања према западном Балкану, а посебно српском фактору.

Он је нагласио да се још 1993. године у Краљевском институту за међународне односе освједочио у постојање идеје о битном државно-територијалном прекомпоновању Балкана, као крајњој резултанти распада Југославије, а потврду о опстајању те линије добио десатак година касније од високопозиционираног британског дипломате акредитованог при Ватикану.

"Сагледани у контексту тог континуитета, ставови које у неколико радова саопштава Тимоти Лес не делују изненађујуће, већ сасвим логично. Новокомпонована догма о непроменљивости граница на бившем југословенском простору - Балкану уопште није својствена једној утицајној струји у британској /гео/политици", рекао је он.

Новинар и социолог Слободан Рељић оцијенио је да се Срби и Србија враћају у улогу кључног играча у региону.

"За промјене које слиједе - морамо да одаберемо активну стратегију, а не да пратимо игру Запада. Две основне чињенице су: наш приступ мора бити јединствено народни наступ Срба и друго, колико год да је на нама кршено међународно право, полазићемо од правно утемељених минимума - изворни Дејтонски споразум и Резолуција 1244", рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.