Кецмановић: Човић ближи Бањалуци, него Загребу

Београд - Универзитетски професор Ненад Кецмановић изјавио је да је Драган Човић први лидер ХДЗ-а БиХ који је ближи Бањалуци него Загребу, односно предсједнику Републике Српске Милораду Додику него предсједнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић и надбискупу врхбосанском Винку Пуљићу.

Кецмановић каже да се Хрвати у Федерацији БиХ налазе под бошњачком доминацијом, те да су, уколико се погледа прошлост, у савез са Бошњацима и у заједнички ентитет ушли невољно, на наговор Загреба и Ватикана.

Он истиче да су се Хрвати у БиХ добровољно одрекли Херцег-Босне, а да су послије тога непрестано очекивали, посебно откако је Хрватска ушла у ЕУ, да ће са те стране добити помоћ да им се обезбиједи или равноправност или да им се врати трећи ентитет.

"Међутим, те акције по европским кулоарима су постојале, али засад не дају никакав резултат", рекао је Кецмановић за "Спутњик".

Он наводи да Католичка црква није спремна да хрватски самостани, који су резултат вијековног мисионарења фрањеваца, остану ван граница трећег ентитета.

Кецмановић оцјењује да је прича о трећем хрватском ентитети сада само повод да Хрвати искажу незадовољство и да једним практичним политичким потезом реагују на иницијативу која долази из Сарајева од бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића.

Он истиче да срж њиховог незадовољства лежи у чињеници да је идеја о цијелој БиХ као искључиво бошњачкој ухватила дубоко коријене у народу.

"Врло ћете тешко добити неки рационалан, разуман одговор по чему би то тако било, али као што бива у политици и идеологији, та идеја је све присутнија и она самим тим угрожава друга два народа", рекао је Кецмановић.

Као аргументи за ту идеју, каже Кецмановић, помињу се да су само Бошњаци бранили Босну, као и да Срби и Хрвати имају резервне домовине, а Бошњаци немају.

"Помињу се и још неки потпуно неосновани аргументи који у масама пролазе. Што је то даље од реалности, то све више импрегнира свијест младог бошњачког свијета са претензијом да се и реализује. То изазива страх и одбрамбену реакцију друга два народа", каже Кецмановић.

Говорећи о вјерском утицају у БиХ, Кецмановић истиче да од почетка постоји спрега и јединство између СДА и Исламске вјерске заједнице.

Кецмановић појашњава да код Бошњака на чело националног покрета деведесетих година прошлог вијека нису дошли секуларни националнисти, као што је био случај код Срба и Хрвата, већ вјерски радикали којима је суђено у сарајевском процесу.

Када је ријеч о главном имаму највеће сарајевске џамије Краља Фахда Незиму Халиловићу, који је запријетио бацањем проклетства на бошњачки политички врх уколико одустане од захтјева за ревизију тужбе БиХ против Србије, Кецмановић каже да је он "врло опасна појава".

"Халиловић је током рата, за разлику од Алије Изетбеговића и Мустафе Церића који су водили политику из сарајевских кабинета, био на фронту. У једној руци је држао Куран, а у другој жкалашњиковж", рекао је Кецмановић.

Он подсјећа да је џамију Краља Фахда изградила Саудијска Арабија, те да је саудијски двор спонзор вехабијског покрета, па и његове испоставе у БиХ.

"Та џамија баца у сјену Бегову џамију, која је била сједиште умјереног босанског ислама. Та симболика упућује на реалан процес да заправо вехабије преузимају главну ријеч у босанском исламу", каже Кецмановић.

Он наводи да је Халиловић, кога зову мудерис, што није само вјероучитељ ислама, него и узор који треба да слиједе његови сљедбеници, познат као врло радикалан.

"У новије вријеме он је измакнут из Исламске вјерске заједнице и неформално се појављује као опонент њеној политици да елиминише такозване параџемате, а ту је прије свега ријеч о вехабијама. Ту се мудерис појављује као паралелни систем који ће бити још моћнији јер располаже неупоредиво већим финансијским средствима", рекао је Кецмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.