Злочинцима суде само да их ослободе

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - У Добровољачкој улици у Сарајеву је почињен ратни злочин над војницима ЈНА и то сви знају, као што знају и за страхоте над српским цивилима и војницима из Возуће и Завидовића, о којима је свједочено на суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, али све је у рукама Суда БиХ, којем српски народ с разлогом не може да вјерује.

Став је то саговорника “Гласа Српске” уочи данашње другостепене пресуде Махмуљину и одлуке Тужилаштва БиХ које је у уторак подигло оптужницу против десет лица у предмету “Добровољачка”, а о којој ће посљедњу ријеч дати Суд БиХ.

Махмуљин је прво осуђен на јединствену казну од десет година затвора јер није спријечио злочине и нечовјечна поступања припадника одреда “Ел муџахедин” над Србима Возуће и Завидовића 1995. године. Апелационо вијеће је потом ту пресуду поништило и ослободило га оптужби, али и одредило ново суђење, које би, према објави на страници Суда БиХ, требало данас да добије епилог објавом Апелационог вијећа о другостепеној пресуди.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју Зоран Благојевић за “Глас Српске” каже да, ако буде правде, биће и правичне казне за Махмуљина, те друге,  али не очекује ништа.

- Ако је Расим Делић неправоснажно осуђен у Хагу на три године, а та два предмета су уско везана, и у овом случају би Махмуљин морао да одговара. Одрубљиване су главе, а затворенике су вукли по Завидовићима. Имају снимци, случај се развлачи 20 и нешто година јер они штите своје кадрове. Нису они као ми и учиниће све да буду ослобођени - каже Благојевић.

Не крије да му је тешко причати о свему томе, посебно јер зна да вјероватно неће бити праве казне у овом предмету, као ни за злочин у Добровољачкој.

- Наши борци и саборци се осуђују за шамарање ратних заробљеника, а за команданте и егзекуторе, који су показивали одрубљене српске главе, нема никакве казне. О чему причамо? Они су свјесно ушли у овај судски процес с циљем да докажу да нема кривице и ставе тачку на злочине на Возући. Ту су јасне спреге Суда и Тужилаштва - истакао је Благојевић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да злочин на Возући и Озрену, ако се зна његов карактер и обимност, заслужује максималну казну, али да све указује на то да би Махмуљин могао бити ослобођен.

- Суд БиХ је на безброј примјера доказао да је њихова улога да перу ратне, прљаве, крваве биографије припадника такозване Армије БиХ, полицијског и политичког руководства и то на начин да неко прође кроз судски процес и на крају буде правоснажно ослобођен, те да у складу са законом не може поново бити суђен за то исто кривично дјело. То је класичан примјер прања ратних биографија и у том смислу, потпуно оправдано, постоји сумња у искрене намјере правосуђа - истакао је Којић.

Веома је тешко, каже, очекивати од оних који су већ одлучивали у предмету “Махмуљин” да сада заузму потпуно другачији став.

- Тешко је очекивати праведнију казну - казао је Којић.

Говорећи о оптужници за Добровољачку, против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка, којима се ставља на терет да су у оквиру функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН, Којић каже да је Српска доставила значајан број доказа.

- На основу доказа јасно је да постоје сви елементи за ту оптужницу, а на крају крајева, јасно је цјелокупној јавности на основу доступних видео-материјала. Сада су на реду они према којима постоји потпуно неповјерење у Српској, а то је Суд БиХ, у којем оптужница треба да буде на крају потврђена и гдје треба да буде изречена коначна пресуда - нагласио је Којић за “Глас”.

Оптужница Тужилаштва БиХ односи се на догађаје од 3. маја 1992. године, а предложено је саслушање 277 свједока, више вјештака, као и више од 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице. Истрага о догађајима у Добровољачкој улици је обустављена 17. јануара 2012. године, али је отворена поново због сумње да је почињен ратни злочин.

У БиХ још бројни случајеви, који се односе на рат деведесетих година, нису добили епилог. Из извјештаја о раду Тужилаштва БиХ за 2021. годину јасно је да је у раду стотине пријава, којима је обухваћено неколико хиљада лица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.