Фото: Каран: Институције Српске способне да се одупру сваком притиску
БАЊАЛУКА- Генерални секретар Владе Републике Српске Синиша Каран изјавио је да се институције Републике Српске могу одупријети сваком притиску међународне заједнице у било каквом правцу промјене уставно-правне позиције Републике Српске.
Каран је истакао да се 29 година од настанка Републике Српске и 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума може посматрати са два аспекта.
"Генерално 25 година, прије свега међународна заједница, оличена углавном у високом представнику, те бошњачка политичка елита, усмјерени су на трајну, систематску и планску разградњу и удар на Републику Српску", рекао је Каран за Радио Републике Српске.
Према његовим ријечима, тај удар је трајан и систематски од првог дана потписивања Дејтонског споразума.
"Потпуно је искристалисана чињеница да сви удари у протеклих 25 година нису били ад хок и појединачни. Они су били потпуно синхронизовани и, нажалост, трајаће и даље", сматра Каран.
Према његовим ријечима, други аспект је то што 25 година битисања овакве БиХ, Република Српска има своје снажне институције.
Каран је подсјетио да је било периода у којима због моћног и јаког притиска међународне заједнице, поготово 1997. и 1998. године, те 2001, 2002. и 2003. године, када су високи представници одлучивали о животу и смрти највиших функционера Републике Српске, иституције нису биле довољно моћне и снажне.
"Немам никакву дилему да су сви притисци о којима се данас прича, а има их много, искључиво у политичком домену, те да су само препадања лажним оружјем и по мени ништа више од тога. То само учвршћују снагу институција Републике Српске и оне адекватно одговарају и реагује на све такве насртаје, почевши од 2006. године и априлског пакета, преко бутмирских процеса, реформе полиције, до одлука Уставног суда о Дану Републике", поручио је Каран.
Он је нагласио да је референдум о Дану Републике дао снагу свим институцијама Српске.
"Чини се да данас тај референдум добија још већу снагу. Она говори да ћемо свима онима који се дрзну да било шта ураде, као што су тад покушали да укину Дан Републике, показати не само снагу институција, него и наших грађана", рекао је Каран, додајући да је Дан Републике тада подржало око 700.000 грађана.
Коментаришући то што бошњачки политичари често призивају дјеловање међународног фактора у БиХ, Каран је навео да је невјероватно да бошњачка политичка и академска елита лажу своје грађане и убјеђују их у нешто што не може бити.
"БиХ нити је суверена нити има међународни субјективитет и политичку независност уз призивање међународног фактора. Управо због чињенице да и данас имамо активан Анекс 10, који је требао бити угашен, БиХ је по својој дефиницији несуверена, несамостална, земља под класичним туторством и протекторатом, какав није виђен у модерној људској историји, чак ни раније", истакао је Каран.
Према његовим ријечима, инстутиција високог представника, која је требало само да помаже у спровођењу Дејтонског мировног споразума, претворила се у најнеуставнију и институцију која највише крши Дејтонски споразум.
Каран је нагласио да је невјероватно да у Федерацији БиХ ни данас не разумију шта је суштина федералних држава, каква је и БиХ у којој су доминантна три конститутивна народа и два ентитета.
"Не постоји никакав уставни механизам у којем може да се окрњи милиметар надлежности и уставно-правне позиције Републике Српске, која је достигнута 25 година након Дејтонског споразума", рекао је Каран.
Каран је нагласио да ће Република Српске све наџивјети, да ће она и њене институције наставити да јачају у будућности, али и да, нажалост, притисци на Српску неће престати.
"Али, Српска је у предности у односу на оне који су против ње. Ми се само штитимо Уставом, правом, Дејтонским споразумом и понашамо се онако како је то Устав прописао. Сви други крше Устав, Дејтон, основне норме и принципе заједничког дјеловања и живота у једној федералној држави. Крше и принципе доброљности, консензуса и паритета", рекао је Каран.
Говорећи о раду Уставног суда БиХ, Каран је истакао да је то једини орган који функционише без икаквог учешћа ентитета и конститутивних народа.
"Једна од њих је и Дан Републике. Они нису одлучивали ни о каквој норми, није прекршена никаква уставна норма око 9. јануара. То је урађено и када је ријеч о другим бројним кључним одлукама, које чине важну структуру БиХ", навео је Каран и додао да је образложење одлуке о 9. јануару "памфлет политичке партије".
Према његовим ријечима, три странца у Уставном суду БиХ, уз бошњачке судије, прегласавањем руше темеље на којима почива БиХ и они дефинитивно постају фактор нестабилности у БиХ.
Каран је рекао да су носиоци суверенитета у БиХ три конститутивна народа и два ентитета.
"То је разлика између конститутивног народа и народа. Кључно што сада желе да ураде у БиХ јесте да умјесто конститутивних буду само народи као културолошка чињеница. Због тога /хрватски члан Предсједништва БиХ/ Жељко Комшић није представник конститутивног народа, он не представља никога", сматра Каран.
Говорећи о ОХР-у, Каран је истакао да он сам себе укида већ дуже вријеме, те да су и у ОХР-у свјесни да приближавање БиХ Европској унији није компатибилно са постојањем високог представника.
"Они у ствари имају финкцију, а то је разградња БиХ, њена нестабилност и њихов допрнос БиХ није позитиван нити је икада то и био. Сада нас високи представик не може ни преварити као што је то чинио некада када је говорио да када усвојимо његове уредбе са законском снагом у парламенту БиХ, да ћемо их моћи промијенити", навео је Каран.
Каран је навео да не вјерује ни у какву снагу високог представника сем политичких притисака, додавши да све што ураде није трајно, легално, уставно, већ је антидејтонски, те да ће се Српска и наредних 25 година борити против таквих одлука.
Говорећи о пандемији вируса корона, Каран је подсјетио да је Република Српска имала низ прилагођавања, прије свега у законодавној сфери, али и у самом оперативном дјеловању свих институција.
Он је подсјетио да је Влада 16. марта прва у региону прогласила ванредну ситуацију на својој територији, која је и данас на снази, те да је Републички штаб за ванредне ситуације одржао 65 сједница и донио више од 300 различитих закључака с циљем спречавања негативних посљедица пандемије.
Каран је подсјетио и да је Република Српска издвојила више од 300 милиона КМ за борбу против вируса корона у свим секторима.
"О значају мјера у привредни најбоље говори податак да је од марта прошле године до данас без посла по различитим основама остала 21.000 радника, док је запослено 23.500 радника", рекао је Каран.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.