Караџић у клинчу правде и политике

Бањалука - Судско вијеће Хашког трибунала данас ће изрећи првостепену пресуду првом предсједнику РС Радовану Караџићу, који је на крају процеса затражио да буде ослобођен, а тужилаштво доживотни затвор.

Караџићева одбрана и породица истичу да би Хашки трибунал, да ради објективно и суди по праву, требало да изрекне ослобађајућу пресуду, али да ће она бити политичка и вјероватно осуђујућа. Караџићев адвокат Горан Петронијевић каже да је убијеђен да су докази одбране јачи и да тужилаштво није ван разумне сумње доказало наводе ниједне од 11 тачака оптужнице.

- Може се догодити све и свашта, не са правном аргументацијом, не у складу са законом и међународним прописима, већ у складу са политичким притисцима и евентуалном потребом да се донесе другачија одлука. Не можемо прејудицирати, ово је само прво полувреме. Неко ће се свакако жалити, одбрана или тужилаштво, ми бисмо волели да то буде тужилаштво - каже Петронијевић за "Глас Српске".

Караџићев брат Лука рекао је из Хага "Гласу Српске" да се нада да ће одлука суда бити заснована на правди и праву, али да се плаши најгорег.

- Правда је једино могућа ако пресуда буде ослобађајућа. Другачији исход ће значити да Хашки трибунал наставља са политиком неправде према Србима - каже Лука Караџић.

Радован Караџић је у интервјуу Балканској истраживачкој мрежи (БИРН) рекао да га ниједан разуман суд не би осудио за геноцид и ратне злочине.

- Знам шта сам хтио, шта сам урадио, чак и о чему сам сањао и не постоји разуман суд који би ме осудио колико год да је високопозиционираних званичника Срба осуђено. То нису биле само пресуде против њих, него и пресуде против самог покушаја достизања међународне правде и против шанси за заједнички и плодан живот наших заједница - истакао је Радован Караџић.

Говорећи о о злочину у Сребреници, он је истакао да се у стварности догодило довољно лошег и да увеличавање не помаже да дођемо до разумијевања и мира.

- Они који су то урадили прије свега су непријатељи Срба, а затим непријатељи тих породица и муслиманске заједнице - рекао је Караџић и додао да за дешавања на сарајевској пијаци Маркале ниједан Србин не би био осуђен да му се суди на основу докумената Уједињених нација и пред судом те институције.

Караџић је рекао да његова судбина, коју ће одредити хашка пресуда, неће утицати на судбину РС и њених грађана. На питање шта ће се десити ако буде ослобођен, Караџић је казао да се нада да неће поново у политику.

Караџић је ухапшен у јулу 2008. након вишегодишњег скривања. Оптужница Хашког трибунала терети га за геноцид, убиства, депортацију и остале злочине почињене над Бошњацима и Хрватима. Суђење му је почело 26. октобра 2009, а завршено је 7. октобра 2014. године. Пресуду ће изрећи судско вијеће којим предсједава јужнокорејски судија О-Гон Квон, а чланови су Хауард Морисон из Велике Британије и Мелвил Берд из Тринидада и Тобага.

Случај "Караџић" – бројеви, датуми, чињенице

Послије 497 судских дана, процес пред Хашким трибуналом који се води против бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића добиће епилог у четвртак од 14 сати.

Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији је против једног од оснивача Српске демократске странке поднео оптужницу за геноцид, злочине против човјечности и кршење закона или обичаја рата за време док је био лидер Срба у БиХ.

Првобитна оптужница је подигнута 25.јула 1995. године, а оперативна 14 година касније, пошто је претходно ухапшен у Београду 21. јула 2008. године, гдје се претходно скривао користећи фалсификована лична документа на име Драгана Давида Дабића.

Девет дана касније пребачен је у затворску јединицу Хашког трибунала, а 3. марта слиједеће године се појавио пред Претресним вијећем, на изјашњавању о кривици. То је одбио па је у његово име унесено да се не осећа кривим.

Оптужница

Караџићу је стављена на терет индивидуална одговорност, почињена кроз учешће у неколико удружених злочиначких подухвата, који су за циљ имали трајно уклањање босанских Муслимана и босанских Хрвата са подручја у БиХ на која су  Срби у БиХ полагали право.

Оптужен је да је од априла 1992. до новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату да се покрене и спроведе кампања снајперског дјеловања и гранатирања цивилног становништва Сарајева, с циљем ширења терора међу цивилима.

У оптужници се наводи да је одговоран за злочин у Сребреници, за елиминисање босанских Муслимана, убијањем мушкараца и дјечака, као и присилним одвођењем жена, дјеце и дијела старијих мушкараца из тог подручја.

Караџић је оптужен да је током маја и јуна учествовао у киднаповању припадника мисије УН као талаца, да би се НАТО присилио да обустави ваздушне нападе на војне циљеве Срба у БиХ.

На крају, терети се да је као надређени за злочине наведене у оптужници јер је знао или имао разлога да зна да се снаге под његовом контролом спремају да почине злочине или да су их већ починили, а није предузео мјере да спречи чињене злочина или да казни починиоце.

Злочини који се наводе у оптужници укључују, између осталих:

• Убијање босанских Муслимана и босанских Хрвата, укључујући убиство најмање 144 особе у Биљанима (општина Кључ); више од 200 заточеника у КП дому Фоча; око 150 људи у логору Кератерм (поред Приједора), и највише 140 затвореника у логору Сушица (поред Власенице).
• Заточење хиљада босанских Муслимана и босанских Хрвата у заточеничким објектима у животним условима смишљеним тако да доведу до њиховог физичког уништења. Наведени заточенички објекти укључују логор Мањача (поред Бањалуке), логоре Омарска, Кератерм и Трнопоље (поред Приједора), КП дом у Фочи и логор Батковић (поред Бијељине).
• Убијање више од 7,000 мушкараца и дјечака босанских Муслимана из Сребренице путем организованих и ситуационих погубљења, укључујући убиство више од 1,000 мушкараца у једном великом складишту у селу Кравице и погубљење још 1,000 мушкараца босанских Муслимана поред школе у Ораховцу.
• Безобзирно разарање приватне имовине и јавних добара, укључујући споменике културе и сакралне објекте, као што су бројне џамије широм земље.
• Дјела убиства која су била дио циља ширења терора међу цивилним становништвом Сарајева спровођењем кампање снајперског дјеловања и гранатирања, у периоду од 12. маја 1992. до новембра 1995. Таква дијела укључују гранатирање пијаце "Маркале" 5. фебруара 1994., када је погинуло 66, а рањено више од 140 људи.

Суђење

Укупно 337 свједока тужилаштва, 248 свједока одбране и један свједок по позиву Претресног вијећа учествовало је у суђењу које је почело 26. октобра 2009, а окончано завршном ријечју нешто мање од пет година касније – 7. октобра 2014.

Иако се Караџић појавио на почетку суђења, 5. новембра 2009. године није и Судско вијеће је 14 дана касније именовала Ричарда Харвија за браниоца оптуженог, по условима које је Жалбено вијеће донијело у случају Слободана Милошевића.

Таква одлука је образложена одлуком у којој се констатовало да је оптужени у знатној мјери и упорно опструисао правично и експедитивно вођење суђења против њега.

Од 1. марта 2010. године, Претресно веће је Караџићу дозволило да заступа самог себе и он је изнео своју уводну ријеч.

Опоменут је да ће му бити одузета права на самозаступање, на помоћ додијељеног тима одбране, а именовани бранилац преузети улогу додјељеног браниоца уколико буде ометао суђење.

Тужилаштво је изводило доказе од 13. априла 2010. до 25. маја 2012. године, а на Видовдан је Претресно вијеће донијело одлуку да одбаци Караџићев захтјев за ослобађање по десет тачака оптужнице, али је прихваћена жалба на тачку 1 оптужнице која га је теретила за геноциде и ратне злочине од марта до децембра 1992. године у неколико општина у Босни и Херцеговини.

Жалба Тужилаштва на овакву одлуку је прихваћена, поништена је одлука Претресног већа и Караџићу је враћена тачка 1 оптужнице.

Након свега тога, Караџић је почео изношење доказа 16. октобра 2012. године, а тај процес је окончан 1. маја 2014. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.