Какве тајне крије централни бирачки списак?

Ведрана Кулага Симић 26.11.2025 12:42

Фото: Какве тајне крије централни бирачки списак?

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ и јуче је наставила да ажурира податке о гласовима које су на пријевременим изборима освојили кандидати за предсједника Републике Српске, а и на овај изборни циклус својеврсни печат оставили су бројеви из централног бирачког списка, који, према многим тумачењима, морају бити озбиљније пречешљани.

Пријевремене изборе за предсједника Српске је обиљежила изузетно ниска излазност, за трећину мања у односу на опште изборе 2022. Аналитичари и представници политичких партија, од изборног дана 23. новембра, разлоге за то виде, између осталог, у лошим временским условима, чињеници да су избори наметнути због епилога судског процеса против Милорада Додика у својству предсједника Републике Српске те пропратних одлука Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ на основу којих је утврђено да му је, као једна од посљедица осуђујуће пресуде, престао и мандат првог човјека Српске.

Ипак, појединци, попут бившег предсједника ЦИК-а Бранка Петрића, су опет отворили добро познату тему бирачких спискова, наводећи да је и то један од разлога због којих податак о том одзиву на пријевремене предсједничке изборе можда и није репрезентативан.

- Бирачки списак је пренадуван. На њему је четвртина особа које ту не треба да се налазе из разних разлога. Потребно је ишчистити централни бирачки списак на којем је 1,26 милиона бирача у Републици Српској, а заправо их је једва милион па би самим тим и проценат излазности био већи - појаснио је Петрић у једној од првих анализа података са биралишта.

Историја проблема

У централни бирачки списак су, наиме, за пријевремене изборе била уписана укупно 1.264.364 бирача с правом гласа у Републици Српској.

Та евиденција је и овај пут отворила полемике о томе како је могуће да опет постоји готово идентичан број становника према посљедњем попису и оних изнад 18 година који имају право гласа.

О централном бирачком списку и ранијих година вођене су дискусије те је покушано да буде "ишчишћен". У једном периоду се на њему налазило више од 8.000 умрлих особа које су остале у евиденцијама као бирачи са правом гласа.

На тај дугогодишњи проблем и могућности злоупотребе указивали су многи - од политичара до представника невладиног сектора, а од чињеница нису бјежали ни у ЦИК-у, који податке добијају од ентитетских институција.

О ревизији спискова причано је и послије неколико протеклих избора у БиХ, било да је ријеч о општим или оним на локалном нивоу те је у вези са тим и тражена ревизија и брисање умрлих особа с њих.

До закључења овог броја "Гласа Српске" нисмо успјели да ступимо у контакт са надлежнима у ЦИК-у. Из те институције су, раније, истицали да они не могу и да нису ни надлежни за брисање људи са централног бирачког списка, већ министарства унутрашњих послова Српске, ФБиХ и кантона и то на начин да им прво матичне службе доставе податке о особама које су умрле. Након тога подаци иду и у Агенцију за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ, на основу чије евиденције се и утврђује списак.

С друге стране упућени истичу да нема земље у којој се на бирачком списку не налазе преминули, али упозоравају на манипулације.

Вехид Шехић, бивши члан ЦИК-а, а данас предсједник Стратешког одбора Коалиције "Под лупом", која посматра изборни процес у БиХ, за "Глас" каже да треба имати у виду да систем чине људи и да су заправо они кривци, а не систем, како се то често етикетира.

- Сваки грађанин БиХ који напуни 18 година и извади личну карту долази на централни бирачки списак. Сигурно је да он није толико ажуран, али за то су одговорне институције које би требало да благовремено, у законском року, доставе промјене са терена, односно податке о умрлим особама - истакао је Шехић.

Увијек ће, каже, бити мртвих на централном бирачком списку, јер се може десити да неко умре и на дан избора.

- Али ту је одговорност чланова бирачких одбора да не злоупотребљавају ту чињеницу, односно да умјесто тих особа гласају и потписују умјесто њих. То је једна од појава, али то није највећи проблем у овдашњем изборном процесу. Доста тога ту још треба чистити да би на крају резултати осликали стварну вољу грађана бирача - закључио је Шехић, уз опаску да све ово показује да ни попис становништва 2013. године није спроведен како је требало.

Са поређењем процијењеног броја становника са бројем оних који имају право гласа према подацима ЦИК-а бавио се и демограф Стево Пашалић.

- Ако пођемо од податка да је процијењени број становника тренутно око 3.400.000 према подацима Агенције за статистику БиХ, онда би бирачко тијело требало да се креће од 80 до 82 одсто од укупног броја становника, што би било око 2.788.000 бирача. Међутим, то није тако јер бирачки спискови нису уређени упркос дугогодишњим најавама да ће то бити урађено. Просто, у бирачке спискове уписани су и они који објективно нису резидентно становништво, они који су изван БиХ и гласају под одређеним условима. Колико је таквих, то је велика непознаница - рекао је раније "Гласу Српске" Пашалић.

Тумачења

И док и подаци ЦИК-а БиХ показују да СНСД-ов кандидат Синиша Каран, који је прогласио изборну побједу, води у трци за предсједника Српске испред СДС-овог Бланка Блануше, у опозицији и даље тврде да стварно стање није баш тако.

Генерални секретар Уједињене Српске Невен Станић поручио је јуче да је тотално погрешан приступ опозиције у вези са анализом резултата избора. Сматра да опозиција, умјесто узимања у обзир чињеница, више спинује и потпаљује ватру за неке евентуалне сукобе.

- Према њиховој тзв. анализи, Бањалука, на чијем челу је градоначелник из републичке опозиције, може имати 14.000 гласова предности Блануше над Караном, Бијељина може да има 3.000 или Теслић 2.000 гласова предности. Истовремено, тврде да Добој, на чијем челу је градоначелник из републичке власти, не може имати 9.000 гласова предности Карана над Бланушом или Зворник са 6.000, односно Лакташи са 5.000 гласова предности - изјавио је Станић.

Он је подсјетио да на претходним локалним изборима опозиција у Лакташима уопште није имала кандидата за градоначелника, док су им сада одједном спорни резултати избора у том граду.

- То је тај баланс великих градова и регија гдје су политике подијељене, али чињенице неспорне. Према томе, резултате треба прихватити и спремати организације и политике за сљедеће политичке борбе - поручује Станић.

С друге стране, предсједник Независног покрета "Својим путем" и потпредсједник Покрета "Сигурна Српска" Игор Радојичић казао је да предсједнички избори морају бити поновљени те да СДС мора да реагује и оспори резултате.

На пријевременим изборима је, према ажурираним подацима ЦИК-а током јучерашњег дана, излазност је била 34,84 одсто, односно гласао је 440.486 бирача.

Пресјек бирачког списка

Локални избори 2024.

1.234.502 Република Српска

2.080.622 ФБиХ

Општи избори 2022.

1.259.322 Република Српска

2.109.344 ФБиХ

Локални избори 2020.

1.235.482 Република Српска

2.061.893 ФБиХ

Општи избори 2018.