Како живе Срби избјегли из Хрватске

Многи Срби још нису вратили имовину у Хрватској, а стамбено питање нису успјели да ријеше ни у Српској...

НИ једанаест година након завршетка рата, бројни Срби избјегли из Хрватске нису успјели да ријеше своја основна животна питања. Према ријечима помоћника републичког министра за избјеглице и расељена лица Драге Вулете, један од највећих проблема ових људи је нерегулисан статус. - Током посљедње регистрације, у Републици Српској нешто више од девет хиљада људи пријавило се као избјеглице. Међутим, у току је ревизија њиховог статуса коју обавља Министарство безбједности БиХ, а према ономе што је до сада урађено када је та провјера у питању, мање од хиљаду људи добиће статус избјеглице из друге државе - рекао је Вулета. Додао је да су остали, који су се регистровали, а који ће највјероватније остати без статуса, углавном држављани БиХ који су до рата живјели и радили у Хрватској. - Ови су људи у веома тешкој ситуацији. Министарство за избјеглица и расељена лица за сада некима од њих плаћа алтернативни смјештај и здравствено осигурање. Међутим, када Министарство безбједности донесе рјешења о престанку њиховог избјегличког статуса, мораћемо да изнађемо неко рјешење за њих - истакао је Вулета. Према његовим ријечима, многи Срби избјегли из Хрватске још нису вратили или обновили имовину у Хрватској, а своје стамбено питање нису успјели да ријеше ни у Републици Српској. - Има оних који не желе да се из разних разлога, међу којима је и недовољна безбједност, врате у Хрватску - нагласио је Вулета. Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске Никола Пузигаћа тврди да је на бироима рада у Српској пријављено готово шест хиљада чланова овог удружења. - Поред незапослености, њихов велики проблем је и то што нису ријешили своја стамбена питања. Многе избјеглице из Хрватске нису успјеле да добију пензије и инвалиднине, а не могу да раде - подсјетио је Пузигаћа. Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан рекао је да у Српској има између 3,5 и четири хиљаде избјеглица из Хрватске који нису ријешили свој статус, а на тај начин ни своје проблеме. - Многима од њих алтернативни смјештај плаћа Министарство за избјеглице и расељена лица и они буквално зависе од тога. То су људи који нису успјели да ријеше своје стамбено питање ни овдје ни у Хрватској - рекао је Џодан. Према Џодановим ријечима, многи су имовину у Хрватској вратили и продали за веома малу суму, а у Српској су изгубили избјеглички статус. - Од тог новца нису успјели да ријеше стамбено питање у неком другом мјесту, већ им је он служио за егзистенцију. Већина избјеглица из Хрватске нема посао, а преживљавају углавном надничењем - тврди Џодан. Петар Џодан сматра да проблеме Срба из Хрватске, од којих су многи у БиХ дошли још 1992. године, треба коначно трајно ријешити. С. МИЛЕТИЋ ОКРУГЛИ СТО Драго Вулета рекао је да Министарство подржава иницијативу Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника Народне Скупштине Републике Српске да се до краја мјесеца организује округли сто о проблемима ових људи. - Наравно, поред представника избјеглица и републичких институција, округлом столу обавезно треба да присуствују и представници органа власти БиХ - истакао је Вулета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.