Како се најсигурније заштитити од грипа

На требињској регији влада епидемија грипа... Повећање броја обољелих у Српској се очекује почетком другог полугодишта... Највише људи оболи од грипа крајем јануара и почетком фебруара

ОД грипа могу да оболе сви, али млађи и здравији људи с њом се лакше изборе. На удару су осјетљивији, они који већ имају неке здравствене проблеме, поготово респираторног тракта. - Хронични плућни болесници, они са хроничном опструктивном болешћу плућа, срчани болесници, дијабетичари, сви старији од 65 година спадају у ризичну групу. Њима се препоручује вакцинација сваке године - истакла је начелница Службе за епидемиологију републичког Института за заштиту здравља у Бањој Луци и специјалиста епидемиолог др сци. мед Јања Бојанић. Грипа спорадично има у свим регионима Републике Српске, док је у Требињу и Приједору повећан број обољелих. - Тренутно је у епидемијском облику грип у Српској за сада регистрован само на подручју региона Требиње. Тамошњи регионални Завод за заштиту здравља пријавио је 4. јануара грип са 152 бољелих, да би са 11. јануаром тај број износио 448 - рекла је др Бојанић. Од 24. до 31. децембра прошле године у приједорској општини регистровано је 77 обољелих, а од 1. до 10. јануара ове године 155, међу којима је њих 60 одсто старости од 20 до 50 година, док је дјеце до шест година око десет одсто. У региону Фоче до петка пријављено је седморо обољелих од грипа, у региону Источно Сарајево 32, а у добојском региону 24. Ниједан случај није пријављен са зворничког региона као ни из Дома здравља Градишка, Источни Дрвар, Костајница. Према извјештају Хигијенско-епидемиолошке службе бањолучког Дома здравља, у овом мјесецу до сада пријављен је само један случај грипа, а у децембру три. У Новом Граду је до 11. јануара било шесторо пацијената са грипом. - Ово свакако наводи на чињеницу да то није реално стање, јер грипа заиста има. Међутим, ту имамо двоструки проблем. У већем броју случајева, нарочито код лакших облика грипа, становништво се лијечи код куће, а и уколико се јаве љекару пријављивање грипа епидемиолошким службама од стране доктора из примарног нивоа породичних служби је очигледно непотпуно и недовољно - навела је др Бојанић. С обзиром на то да Институт обавља процјене према званичним пријавама, за сада, истакла је, нема индикација за пријаву епидемије на подручју цијеле Српске. Повећање броја обољелих од грипа у Српској се очекује са почетком другог полугодишта. Искуство показује да највећи број обољелих буде у задњој недјељи јануара и почетком фебруара и обично се тада епидемија очекује у правом облику. Грип је акутна вирусна респираторна болест коју изазива један од три типа вируса грипа - "A", "Б" или "Ц". Ти вируси имају способност промјена, те постоји далеко више подтипова који грип узрокују. Билтен Европске мреже за надзор над грипом пријављује кретање грипа у Европи током 52. недјеље 2007. године. Ниво активности грипа у већини европских земаља је био низак, осим у Шпанији гдје је повећан број обољелих међу дјецом. До сада, према подацима Европске мреже за надзор и антигенској/генетској типизацији, потврђених вируса највећи број, дакле око 80 одсто, је тип "A" подтип "Соломонска острва", затим по десет одсто је тип "Б" подтип "Флорида" и тип "Б" подтип "Малезија". У првој недјељи ове године ниво активности грипа је порастао у Aустрији, Швајцарској. У Београду је 8. јануара изолован вирус грипа тип "A" подтип "Х1". - Тип "A" доминира. Срећна околност је што су у саставу вакцине против грипа управо били ови сојеви који циркулишу. То онима који су се вакцинисали гарантује бољу заштиту у односу на оне који нису примили вакцину. Вакцинација је најбоља и најефикаснија превентивна мјера - истакла је др Бојанић. Она је подсјетила да се вакцинисање не почиње када се јаве први случајеви обољелих од грипа, односно када она поприми почетни епидемијски талас, јер је тада касно. Према њеним ријечима, вирус грипа тип "A", у односу на вирусе инфлуенце "Б" и "Ц", носи тежу клиничку слику и углавном се јавља у епидемијском облику. Сваке године вирус типа "A" је узрочник епидемијских облика грипа, само су различити подтипови, навела је др Бојанић. Бојанићева је истакла да нема посебног разлога за панику напомињући да сви ми имамо антитијела. Они који се вакцинишу на неки начин антитијела добијају пасивним путем, док их они који преболе грип добијају природним путем. Увијек је то на вирус грипа типа "A", али с обзиром на варијације вируса код неког имунитет може да буде већи, а код неког мањи. Р. ШКОНДРИЋ ПРЕВЕНТИВНЕ МЈЕРЕ Као мјере превенције љекари препоручују избјегавање контакта са обољелим, масовнија окупљања, нарочито у затвореним просторијама. Поред тога, савјетују се шетње на свјежем ваздуху, провјетравање просторија, а исхрана треба да је богата витаминима. СИМПТОМИ Висока температура, општа слабост, болови у мишићима главобоље, суви надражајни кашаљ, гребање у грлу, цурење из носа, сузење очију, губитак апетита симптоми су грипа. Обољелима се препоручује мировање, јер тако се избјегавају евентуалне посљедице, а опоравак је бржи и квалитетнији. Треба такође узимати много течности, витамина Ц, оброци морају бити чешћи, али мањи, богати воћем и поврћем. Просторије не треба прегријавати и морају бити провјетрене. У том периоду узимају се лијекови за снижавање температуре, аналгетик против болова и нешто за смирење кашља. У случају погоршања општег стања, трајања високе температуре, треба се обратити љекару. Лакши облици грипа трају пет до седам дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.