Како нагле промјене температуре утичу на здравље

При наглим промјенама температура најугроженији хронични болесници, односно кардиоваскуларни, нефролошки, гастроентеролошки, као и дијабетичари

НAГЛЕ промјене температура, као што је забиљежено посљедњих дана, удар су на човјеков организам и задају много невоља посебно кардиоваскуларним болесницима. Интерниста гастроентеролог у бањолучком Клиничком центру др Гордана Јовичић рекла је да су при наглим промјенама температура најугроженији хронични болесници, односно кардиоваскуларни, нефролошки, гастроентеролошки, као и дијабетичари. - Мисли се на теже пацијенте и њима препоручујемо да при великим врућинама уопште не излазе напоље. У вријеме захлађења треба да се адекватно обуку, односно да не буду "разголићени" при температурама од 35 до 40 степени Целзијуса. Такође, савјетујемо им што мање контакта у маси, као и да узимају редовно прописану терапију и пију воду - поручила је др Јовичић. Доктор Борис Гороња са Клинике за кардиоваскуларне болести бањолучког Клиничког центра истакао је да је ових дана повећан пријем пацијената на ову клинику. - Посебно је то присутно код промјена атмосферског притиска, високих температура, а треба да имамо на уму и да наши пацијенти немају обичај да редовно узимају прописану терапију и ону у одговарајућим дозама - рекао је др Гороња. Према његовим ријечима, како врућине, тако и захлађење, дакле, нагле промјене температуре, неповољно утичу посебно на кардиоваскуларне болеснике. Он је рекао да су на кардиологији капацитети препуњени и да са недостатком мјеста, посебно у љетњем периоду, имају проблема кардиологија и интерна клиника. Пацијенти који се обраћају кардиологији углавном су старији, међутим, има и млађих. - Грађани иду на ријеке, базене, излажу се сунцу више него што би требало и то у времену од 11 до 17 часова, па онда имају проблема - појаснио је др Гороња. На гастроентерологији најчешће у току љета, у вријеме годишњих одмора и путовања, лијече пацијенте са такозваним путничким прољевима, мучнинама, повишеном температуром, повраћањем. - Пацијентима који путују у иностранство увијек савјетујемо да пију искључиво флаширану воду и да изван хотела у којем су смјештени не једу - рекла је др Јовичић. Она је поручила да грађани треба да избјегавају да конзумирају свјеже воће које није добро опрано, као и да пазе гдје једу. Дневно треба уносити најмање два литра обичне воде, а када су велике врућине и више. Не треба пити газирана пића, као ни алкохол. Исхрана треба да садржи што више салате - свјежег парадајза, паприке, мркве. Малу дјецу, додала је, не треба излагати сунцу од 11 до 17 часова, јер је примијећено да су код нас више температуре у 17, него у 14 часова и исто тако знатан је индекс УВ зрачења. Хронични болесници у том периоду не треба да излазе из куће, треба да користе прописану терапију уз унос течности и ако у било ком случају дође до погоршања болести да консултују породичног љекара и надлежног специјалисту. У пријемној амбуланти у бањолучком Клиничком центру, која је заједничка за три клинике - за кардиоваскуларне болести, ендокринологију и поремећај метаболизма и за унутрашње болести, константно се из године у годину повећава број пацијената. - Од почетка године па до краја јуна број пацијената је у пријемној амбуланти за око 1.500 већи него лани у истом периоду. Дакле, прошле године у ово доба било је око 6.500 пацијената, а ове године близу осам хиљада. Том повећању вјероватно не доприносе само временски услови, него и нове медицинске процедуре које су уведен у ове три клинике - нагласио је главни техничар Клинике за унутрашње болести Ранко Палачковић. Р. ШКОНДРИЋ Савјет Раду Ступар затекли смо испред пријемне амбуланте. Рекла нам је да је дошла на контролу, као и да се придржава савјета доктора. - Срчани сам болесник и теже ми је када је врућина, него када захлади. Када је хладно лакше се дише - изјавила је Ступарева. Она је додала да редовно узима терапију, пази на исхрану и не излази ван када су велике врућине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.