Како је "поздрављање намјере" из Бона постало диктаторско овлашћење у БиХ

Они који држе до права отворено ће рећи да у БиХ у 21. вијеку имамо једну диктаторску институцију - Канцеларију високог представника (ОХР) у којој и данас сједи диктатор који, док проповиједа демократију, слободе и људска права, у руци држи тај опасни, модерни "бонски" бич. 

ОХР је, наиме, саставни дио БиХ готово од њених нових темеља, ударених у Дејтону 21. новембра 1995. године, а свечано потписаних 14. децембра исте године у Паризу.

У том мировном споразуму дефинисана је улога високог представника, а како је и сам Дејтон мијењан, и то најчешће силом странаца, тако се, како упозоравају званичници и правници у Српској, док то није случај у ФБиХ, мијењала и улога страних тутора у тој фотељи. И то махом управо позивом на такозвана бонска овлашћења. 

У фотељи високог представника у БиХ до данас је било седам странаца, који су именовани резолуцијом Савјета безбједности УН, а имајући у виду то да актуелни њемачки дипломата Кристијан Шмит, који сједи у тој фотељи, нема тај документ, Српска га не признаје за осмог по реду, али и он је, позивајући се управо на бонска овлашћења, поништавао законе и закључке, наметао свој став и испод жита најавио да нема намјеру да се заустави. Такво понашање је поново отворило старе дилеме и питања: шта су бонска овлашћења, да ли и она заправо дају неограничену моћ челницима ОХР-а или их, осим тога што су накнадно, након Дејтона, и сама наметнута, странци и злоупотребљавају. 

Лондон и Бон 

У Лондону је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира те је одређено да Управни одбор чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, САД, затим и Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организације исламске конференције, а под предсједништвом високог представника.

Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997. године, гдје су донесени закључци који се тичу високог представника, односно та бонска овлашћења која су високи представници користили да доносе амандмане на уставе, законе и њихове измјене и допуне, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу. 

Високи представници су се, почев од Карла Вестендорпа, Волфганга Петрича, Педија Ешдауна, Кристијана Шварц-Шилинга, Мирослава Лајчака и Валентина Инцка, позивали на, како пише у Информацији о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске, која је прије неколико година усвојена у Народној скупштини Српске, неправну измишљотину познату као - бонска овлашћења. 

- Такозвана бонска овлашћења, која је високи представник међународне заједнице у БиХ присвојио, а на основу којих је наметао законе и кажњавао појединце простом одлуком, очигледно су противправна. Дејтон, као једини извор законитих овлашћења високог представника, не може се разумно тумачити као да му даје такву диктаторску моћ. Ни Савјет за спровођење мира - ад хок група земаља без легалних овлашћења, ни Савјет безбједности УН високом представнику нису дали легално овлашћење изван његовог мандата одређеног споразумом. Штавише, бонска овлашћења крше људска права, представљају повреду међународног права. Међународна заједница не би требало да дозвољава такве поступке, а они се, у сваком случају, не могу сматрати правно обавезујућим - наведено је, између осталог, у том акту који је усвојио републички парламент.

Високи представник је, додаје се, институција коју су стране потписнице Анекса 10 Дејтонског споразума, међу којима и Република Српска, овластиле да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката споразума и помаже странама у њиховим напорима. Тај анекс дефинише стриктно ограничен мандат на основу којег високи представник има овлашћење да учествује у тим активностима и да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима" и "извјештава". 

- Мандат високог представника не садржи ни назнаку овлашћења да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане у БиХ. Међутим, од 1997. године високи представник присваја, без икаквог правног образложења, "бонска овлашћења" на основу којих влада и кажњава путем одлука, чиме увелико прекорачује мандат који му је дат Дејтоном и пренебрегава цијели демократски систем утврђен Уставом БиХ - наведено је документу.

Удар на права 

"Бонска овлашћења" дужи период нису коришћена у толикој мјери, али је Инцко у мају 2019. године нагласио да високи представник задржава право да их користи, што је потврдио на дан када је одлазио из БиХ и то наметањем одредаба Кривичног закона БиХ и забраном негирања геноцида у БиХ.

А Инцков став у кратком року на дјелу је потврдио њемачки дипломата који је у фотељи високог представника од 2021. Од тада до данас је, позивајући се на овлашћења, поништавао законе и наметао разна правила, од самог Устава ФБиХ и Изборног закона до објава да је обуставио примјену закона и закључака републичког парламента. 

Професор уставног права Миле Дмичић подвлачи да конституисање и одлучивање Савјета за примјену мира у БиХ није предвиђено нити једним извором међународног права. "Бонска овлашћења" нису дио Дејтона, али су уведена, каже, као одговор на политичку стварност у БиХ и неспособност домаћих органа и институција да спроведу изворна дејтонска рјешења и кључне реформске мјере и програме. 

- Уставни, правни и политички системи у свијету не познају ни сличан институт као што су тзв. бонска овлашћења. Са њима су као "квазиправним инструментом" изворна дејтонска рјешења радикално измијењена, тако да је институција високог представника за БиХ, умјесто тумача, координатора и помагача у његовом спровођењу, првенствено самовласним проширењем надлежности, претворена у својеврсног аутократу без правне, политичке и сваке друге одговорности. "Бонска овлашћења" немају уставни ни правни основ. Високом представнику су дала нелегалну и нелегитимну надлежност, што најдиректније чини повреду међународног права - сматра Дмичић. 

На питање на који начин је могуће поништити бонска овлашћења, истиче да је то сложен процес због њиховог дубоког и дугогодишњег укорјењивања у правни и политички систем БиХ и њених ентитета. 

- То ће, у првом реду, зависити од воље и јединственог става међународне заједнице и сагласности и јединственог дјеловања органа и институција у БиХ. Поништавање је могуће само политичком одлуком Савјета за примјену мира у БиХ или затварањем ОХР-а, што је неизвјесно због преовлађујућег става тзв. међународне заједнице о томе да су ова овлашћења дјелотворан механизам за очување мира и стабилности и док БиХ не испуни услове и циљеве на путу ка ЕУ и не добије политичку и институционалну сагласност. Њихово укидање није могуће очекивати у догледно вријеме, односно док из Сарајева долазе захтјеви за проширење државних овлашћења и то се чини преко ОХР-а и других међународних фактора - казао је Дмичић.

Додаје да је у складу са највишим општим правним актом свјетске организације утемељено начело суверене једнакости свих њених чланова и не постоји овлашћење било којој од држава, па ни држава које су чланице Савјета за примјену мира у БиХ, да се мијешају у унутрашњу надлежност државе БиХ која је чланица Организације Уједињених нација. 

- То подразумијева могућност да се против држава чланица поднесе Међународном суду правде тужба против потписница "бонских овлашћења" и против правног понашања ОХР-а. Такође, исто правно средство могу користити чланови Предсједништва БиХ. Све то је потребно посматрати и у контексту дејства норми Бечке конвенције о праву међународних уговора, које је прихватила и признала цијела међународна заједница држава, од које није допуштено никакво одступање и чињенице да према њеним нормама никад не може застарјети право на подношење тужбе - закључио је Дмичић. 

Бивши судија Уставног суда БиХ и професор права Витомир Поповић за "Глас" каже да су странци били ти који су видјели проблеме у спровођењу духа Дејтона, за разлику од Српске која то није видјела јер је гледала у слово тог споразума као једино правно могуће. 

- Да би било каква одступања била могућа, морали су бити дисциплиновани поједини представници политичког живота у Српској и ФБиХ. Та овлашћења су ишла изван онога што је предвиђено међународним уговором – Дејтоном, тако да нема ни легалитета ни легитимитета у таквим одлукама и зато је потребно све одлуке донесене тим путем ставити ад акта у Српској и да бог да да и ови у Федерацији тако ураде - истакао је Поповић. 

Страх од смјена

Ипак, прихватајући чињеницу да бројне одлуке донесене тим путем и даље живе и на снази су у БиХ, каже да су политичари из страха од смјена прихватали нека од рјешења која су била супротна националним интересима.  Данас када би, како каже, озбиљни међународни правници анализирали то што ради Шмит по налогу западних амбасадора, њега би, у најмању руку, прогласили неурачунљивим. 

- Било би му одузето право да се бави било којом професијом, поготово правом, јер се позива на демократске принципе, Устав, а све су девастирали јер су видјели да ни бонска овлашћења не могу да дају те резултате, као ни онај дух Дејтона, па покушавају сада преко Суда и Уставног суда БиХ - рекао је Поповић.

Он је подвукао да је национални интерес очување Републике Српске, Дејтона и враћање онога што јој је незаконитим актима одузето.

- Постоје потписници и гаранти Дејтона и тачно дефинисана улога високог представника. Не може мало Дејтона, па мало жеља америчког амбасадора. Пустите то, шта ако, ето, једном кажу да смо мртви - закључио је Поповић.

Бонским овлашћењима је смијењено више од 150 политичара, а и наметнуто неколико стотина закона и одлука.

Јутарња роса

Карлос Вестендорп, високи представник који је учествовао на Бонској конференцији, касније је признао: "На Бонској конференцији успјели смо да уведемо начин на који високи представник може да доноси те одлуке, што, правно гледајући, није баш у складу са Дејтоном. Морам признати да то и није било баш легално". 

Вестендорп је у интервјуу из 1998, а што је наведено у акту републичког парламента, рекао: "Моћ вам неће бити послужена на послужавнику. Морате је сами зграбити".  Чак је и Педи Ешдаун током мандата признао да ауторитет његових одлука проистиче само из њиховог прихватања од стране грађана БиХ рекавши: "Ако нека одлука коју донесем буде одбијена, мој ауторитет нестаће као јутарња роса". 

"Одлука, а не закон"

У анализи републичког парламента, у дијелу који се односи на то како је "поздрављање намјере" постало диктаторско овлашћење из Бона, пише да је тада речено да се могу користити, између осталог, у случају "привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом". 

- Дакле, ово се не односи на активности Парламентарне скупштине која је законодавни орган, што значи да чак ни та овлашћења нису дала право наметања закона, јер високи представник није чак ни по тим овлашћењима могао супституисати законодавни орган. Зато су у ОХР-у смислили формулу - високи представник доноси ОДЛУКУ о наметању закона, да не би испало да доноси закон - став је Скупштине Српске. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.