Како је ОХР срушио и оно мало државе

ОХР је саставни дио БиХ готово од формирања њених темеља у Дејтону тог 21. новембра 1995. године. У том веома значајном мировном споразуму је дефинисана и улога високог представника, али како је и сам Дејтон мијењан, најчешће силом странаца, тако је мијењана и БиХ у којој данас готово да нема поља на које није стала међународна стопа којој се сила осладила.

Судски процес против предсједника Републике Српске Милорада Додика, који је окончан осуђујућом пресудом, отворен је усљед непоштовања одлука њемачког дипломате Кристијана Шмита којег Српска не признаје за високог представника. Он је, истичу представници републичког врха, најзаслужнији за актуелну политичку кризу која може сваког часа да експлодира. Међутим, и његови претходници у фотељи високог представника су махом гурали БиХ, али ка унитаризму.

Томе свједочи и више од 900 одлука које су наметнули током посљедњих 30 љета. У фотељи високог представника у БиХ до данас је било седам странаца, који су именовани резолуцијом Савјета безбједности УН, а имајући у виду то да актуелни Шмит нема тај печат, а да увелико мрси конце судбине БиХ, поставља се логично питање: докле све ово овако може да иде? Да ли ће црно и даље бити црно или неће?

Кораци ка унитаризму

Високи представници одлукама систематски 30 година руше дејтонски Устав са јединим циљем да од Републике Српске направе административну јединицу и, како је упозорио професор и стручњак за уставно право Синиша Каран, униште њен уставни капацитет те створе унитарну, "грађанску", а у суштини муслиманску БиХ у којој би друга два народа била асимилирана.

Све одлуке високих представника су, према Карановим ријечима, у основи преношење надлежности, а надлежност је кључни елемент свих федералних држава. Када нема надлежности федералних јединица, нема више ни федерације.

- Сви високи представници своја овлашћења користили су селективно, врло често за наметање законских и других рјешења, те готово непрестано користили притиске и уцјене у раду са домаћом политичком структуром. Може се запазити да високи представници и нелегални Шмит нису само доносили законе када су власти БиХ и ентитета пропуштале да то благовремено саме учине већ су мијењали и укидали важеће законе и друге прописе који су били благовремено донесени од домаћих власти, али чија садржина према њиховој оцјени није била одговарајућа. Имајући у виду институције основане одлукама високих представника, али и њихову улогу у реформама које су спровеле домаће власти и начин на који су ту улогу вршили, може се закључити да су акти високих представника и нелегалног Шмита највише допринијели ситуацији у којој Уставом БиХ установљен правни систем у стварности представља нешто сасвим друго и да је држава установљена Уставом имагинарна, посебно у сегменту њене суверености, док је њена стварност у форми -упозорио је Каран.

Запањујући је податак о интервенцијама високих представника и Шмита у уставноправни поредак БиХ кроз донесених 913 одлука. Најактивнији био је Педи Ешдаун доносећи 409 одлука, те Волфганг Петрич са 237 наметнутих одлука, док је Карлос Вестендорп наметнуо 73, Кристијан Шварц-Шилинг 68, Мирослав Лајчак 31, Валентин Инцко 70, а нелегитимно и нелегално дјеловање несрећног Шмита преточено је у 25 одлука.

- Високи представници и нелегитимни Шмит наметнули су 128 одлука о симболима и питањима на нивоу БиХ, од којих треба посебно истаћи одлуке којима је интервенисано у уставе Српске и БиХ, којима је директно утицао на уставотворну, законодавну, извршну и судску власт у БиХ. Потребно је истаћи и одлуке о наметању Закона о граничној служби, Закона о оснивању Суда БиХ, те одлуке којима се проглашава Закон о имунитету Републике Српске, Федерације БиХ и БиХ. Највише одлука, укупно 59 за вријеме његовог мандата, у овој области наметнуо је Педи Ешдаун - навео је Каран.

Одлукама су наметнути закон о телекомуникацијама, оснивање Института за акредитацију БиХ, закони о метрологији, о финансирању институција БиХ, основано Тужилаштво БиХ...

Високи представници су донијели, подсјетио је Каран, укупно 206 одлука о смјенама и суспензијама.

- Кроз анализу и слијед доношења одлука из ове области, као и увидом у списак личности које су смијењене, могуће је пратити развој интересовања и ширење овлашћења високог представника. Треба напоменути да је ово област у којој је високи представник донио највећи број одлука - истакао је Каран који обавља дужност министра унутрашњих послова Српске.

Кроз 19 одлука високих представника о медијима успостављане су нове институције у области комуникација, односно телекомуникација, а на листи су и имовински закони.

- Надлежности нису поклон, него резултат међународног споразума. Дејтонски споразум је међународни уговор, а његово кршење од високих представника и институција БиХ представља опасност не само за БиХ, већ и за међународно право у цјелини. Високи представници, од првог до посљедњег, па све до несрећног и нелегитимног Шмита срушили су све и направили своју приватну државу, протекторат невиђених размјера - навео је Каран у опсежној анализи.

Гдје је Дејтон?

Правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић за "Глас" каже да је првобитна улога високог представника била добро замишљена јер је ишла у правцу да координише односе између страна и залаже се за већу стабилност и мир те да, практично, Дејтон буде примијењен у пуном капацитету.

- Ипак, очигледно је да је та улога послужила као злоупотреба страних интереса и то нас је довело до ове данашње ситуације која је доста нејасна у правном и политичком смислу. Нико не може да процијени у којем правцу ће ићи БиХ, а наглашавао сам да је међународна заједница допринијела оваквој ситуацији и она треба да ријеши овај проблем, ма колико год се инсистирало на томе да то треба да ријеше домаћи актери - рекао је Стјепановић подсјећајући да је Шмитова одлука да уведе ново кривично дјело довела до ове политичке ситуације.

Ријеч сувереност је, подвлачи, изгубила сваки смисао у БиХ.

- БиХ је све само није суверена. Одлуке високих представника су потврдиле то у доста наврата и сада све губи смисао у БиХ. Ако наставимо овако, допустићемо да један човјек одлучује о свему, доноси и мијења законе, усваја буџет, поставља државне службенике и слично. Не би ме изненадило да Шмит и сада донесе одлуку о постављању предсједника Републике Српске јер очигледно сматрају да могу да раде шта хоће и како хоће, мимо Устава и Дејтона. То се, наравно, неће десити, али од њих је све за очекивати и треба да се запитамо шта је сљедеће на удару - рекао је Стјепановић.

Политиколог Филип Матић подвлачи да суверенитет не може бити мало нарушен као што ни човјек не може бити мало прљав или умазан.

- Ако си прљав, прљав си и мораш да се обришеш да би био чист. Тако је исто и са суверенитетом који је народни. Чим се појави било ко са стране ко имало има моћи у оквиру тог система, то се већ не може називати суверенитетом - истакао је за "Глас" Матић који сматра да се садашње стање неће моћи још дуго одржати и да ће на нечему морати да пукне.

Професор уставног права Миле Дмичић је подсјетио да је према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума улога високог представника да надгледа спровођење мировних рјешења, одржава тијесне контакте са странама уговорницама, координира активности цивилних организација и агенција, те сугерише и савјетује одређена рјешења, периодично извјештава о напретку и примјени мировног споразума и прима извјештаје од комесара Међународних полицијских снага.

- Доношењем бонских овлашћења високом представнику је дато овлашћење да доноси одлуке, које не могу бити преиспитиване и не подлијежу било којем виду контроле, а које је дужан поднијети Савјету министара БиХ, односно Предсједништву БиХ на потврду. Вјеродостојно је да се одлука третира као политички, а не правни акт, што посебно искључује могућност његовог мијешања у уставотворну и законодавну власт - навео је Дмичић за "Глас".

Уставни, правни и политички системи у свијету не познају ни сличан институт као што су тзв. бонска овлашћења.

- Са њима су као "квазиправном инструментом" изворна дејтонска рјешења радикално измијењена тако да је институција високог представника за БиХ, умјесто тумача, координатора и помагача у спровођењу, првенствено самовласним проширењем надлежности, претворена у својеврсног аутократу без правне, политичке и сваке друге одговорности. Бонска овлашћења немају никакав уставни, нити правни основ. Она су високом представнику дала нелегалну и нелегитимну надлежност, што најдиректније чини повреду међународног права - истакао је Дмичић.

Поништавање бонских овлашћења је сложен процес због њиховог дубоког и дугогодишњег укорјењивања у правни и политички систем БиХ и њених ентитета.

- То ће, у првом реду, зависити од воље и јединственог става међународне заједнице и сагласности и јединственог дјеловања органа и институција у БиХ - категоричан је Дмичић.

Одлуке високих представника по областима

*  о државним симболима и питањима на државном нивоу

* о економији

* о правној реформи

* за подручје Федерације, Мостара и Херцеговачко-неретванског кантона

* о смјенама и суспензијама

* о медијима

* о имовинским законима, повратку расељених особа и избјеглица

* о појединцима који су осумњичени за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије

Списак високих представника за БиХ

Карл Билт (1995 - 1997) Шведска

Карлос Вестендорп (1997 - 1999) Шпанија

Волфганг Петрич (1999 - 2002) Аустрија

Педи Ешдаун  (2002 - 2006) Уједињено Краљевство

Кристијан Шварц-Шилинг (2006 - 2007) Њемачка

Мирослав Лајчак (2007 - 2009) Словачка

Валентин Инцко (2009 - 2021) Аустрија

* Њемачки политичар Кристијан Шмит се од 1. августа 2021. представља као високи представник иако није именован резолуцијом Савјета безбједности УН

Упозорење

Да се пречесто страни актери мијешају у политику БиХ, чиме подривају развој зреле политичке културе, упозорено је у једном од извјештаја Владе Српске који су послати на адресу Савјета безбједности.

- БиХ је једно од најкомпликованијих мјеста на свијету. Па ипак, у дугој паради добронамјерних страних "стручњака" која пролази кроз БиХ - дипломата, међународних бирократа, страних правника и разних савјетника који раде за десетине међународних организација и невладиних организација - ријетко када они који су на задатку у БиХ иоле познају локални језик, а већина стиже са тек нешто више знања о изузетно сложеној историји региона од онога што би се могло научити на једном поподневном брифингу обавјештајне службе. Чини се да многима недостаје чак и основно познавање Дејтонског споразума и уставног поретка који је њиме успостављен - наведено је у једном од посљедњих извјештаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.