Како је Ненад Стевандић кумовао називу Трга Крајине

БАЊАЛУКА - За једне је политички диносаурус, јер је у политичком животу Републике Српске још од њеног оснивања и не показује назнаке повлачења.

Напротив. За друге је чувар политичког насљеђа – оног националног, саборног, које је довело до окупљања српског народа и политичке побједе која се зове Република, а презива Српска. Ријеч је о Ненаду Стевандићу, лидеру Уједињене Српске и предсједнику Народне скупштине Републике Српске, преноси портал Врбасмедиа.

Они који копају по архиви сигурно су га видјели на старим црно-бијелим фотографијама на великом скупу СДС-а у Бањалуци 1990. године. Као голобради студент медицине стао је за говорницу и изашао пред народ, раме уз раме са тадашњим политичким и интелектуалним вођама српског народа – Радованом Караџићем, Момчилом Крајишником, Гугом Лазаревићем, Јованом Рашковићем, Николом Кољевићем… Данас, Стевандић је једини са тих фотографија који је политички или биолошки жив.

Политички пут

На том мјесту незванично је започео политички пут Ненада Стевандића који без прекида траје више од 35 година. То мјесто и Стевандић трајно су повезани на још један начин. Велики скуп о коме је ријеч организован је на данашњем Тргу Крајине, који се тада звао Трг Едварда Кардеља. Док је излазио на бину, Стевандић је тадашњим бањалучким првацима, као и у свом обраћању народу, поручио да би трг требало да се зове по Крајини.

Два – три дана касније званично је преименован. Тако је Стевандић постао кум најпознатијег трга у Републици Српској, а име некадашњег комунистичког политичара је отишло у далеку историју, до те мјере да се старог назива сјећају можда само најстарији Бањалучани.

За више од три деценије, Стевандић се за Републику Српску борио и војнички и политички – кроз тада владајући СДС, потом као ватрени опозиционар, а сада ништа мање енергични носилац једне од најважнијих функција власти у Српској.

Његови непријатељи му из ладице често ваде ратну причу о „црвеном комбију“, а он реагује мирно јер зна да му ни домаћи, ни страни судови и тужилаштва нису могли пронаћи ништа за шта би га оптужили, а камоли осудили. Ако је неко ипак упоран са клеветама, ти исти судови су ту да пресуде у корист Стевандића, што је на свом новчанику најбоље осјетио бивши министар Драган Мектић.

Много је бивших у редовима оних који су били Стевандићеви опоненти, или чак некадашњи „саборци“ у СДС, док је он успио, не само да политички преживи, него постане једна од кључних политичких личности у Републици Српској. Можда кључни корак ка том циљу направио је 2015. године оснивајући Уједињену Српску, која је данас једна од партија владајуће коалиције у Српској. У међувремену, многе мале партије су се погасиле, а њихови лидерчићи нестали са сцене.

Емоције према СДС-у

Стевандић није, попут многих СДС-оваца, прешао у СНСД и изгубио се у маси просјечних, него је направио своју политичку причу која у суштини представља наставак политичке идеологије са којом је и ушао у политички живот. Стевандић не крије да нису нестале емоције према Српској демократској странци, али не овој данашњој изгубљеној, губитничкој, него према оној побједничкој, која је представљала политички покрет српског народа у најтежем тренутку, пише овај портал.

Управо то размимоилажење је довело до његовог одласка из СДС, односно до преузимања политичког насљеђа које се данас налази у темељу идеологије Уједињене Српске. Укратко, без обзира да ли је опозиција или власт, Стевандић се понаша онако како је 1991. говорио пред пуним Тргом Крајине. То понашање посебно долази до изражаја током предсједавања Народном скупштином, гдје наступа без пардона, ратоборно, често прелазећи границу прихватљивог према онима за које мисли да урушавају најважнију институцију Републике Српске, наводи портал.

Како даље? Лидер УС не показује никакво интересовање за највише функције које се директно бирају на изборима, али је зато стратешки заинтересован да политички утицај своје партије подигне до тога да буде неизоставан фактор у политичком животу Републике. Да буде фактор стабилности и (по питању виталних националних интереса) можда посљедња прилика за најмањи заједнички садржилац завађене политичко – партијске сцене Републике Српске. Будући да је за тај посао потребно вријеме, очигледно је да ћемо Стевандића још гледати (и трпити) на политичкој сцени Републике Српске, пише Врбасмедиа.

Искуства, додаје овај портал, и националне свијести му не мањка, енергије и дрчности има и превише, а једино чега му фали јесте стрпљење да слуша док му политички ривали збрајају или смишљају мане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.