Како је Дом народа постао дом раскола

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ је готово годину дана у непрекидној блокади, а подужи низ прекинутих редовних и хитних сједница најбоље осликава међустраначке односе на том нивоу власти гдје свако у свакоме види кривца за актуелни застој.

Власт на нивоу БиХ је послије општих избора 2022. формирала експресно. Као никада раније странке окупљене око СНСД-а, ХДЗ-а и бошњачке „тројке“, иако је СДА у том корпусу однијела изборну побједу, стале су иза принципа на којима су кренуле да функционишу институције.

Са свих страна су тврдили да нико никоме неће блокирати пројекте, да ће о свему отворено разговарати те кроз рад конкретних међупартијских радних група настојати да, на бази преговара и консензуса, дођу до рјешења која ће да осликавају структуру БиХ договорене у Дејтону.

Одређени помаци, па чак и на европском путу, су направљени. Међутим, како је вријеме одмицало партнерство је почело да слаби, а све отворени сукоби су испливали на површину почетком 2025. године.

Ко блокира европски пут

Директан повод за раскол владајуће структуре био је, како су то тврдили из „тројке“ (СДП, НиП и НС), која је и покренула раскол када је иницирала смјену кадрова СНСД-а, то што је партија Милорада Додика блокирала европски пут БиХ, што су демантовали, прилажући и доказе у виду закона.

Након смјене Небојше Радмановића (СНСД) у Колегијуму Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и, након извјесног времена, именовања Дарка Бабаља (СДС) на ту позицију гласовима „тројке“ и других странака са махом бошњачких предзнаком, почео је процес увођења кадрова странака које су опозиција у Српској у власт.

Факти

• Сваки народ има по пет делегата у Дому народа
• Дом народа мора да потврди све акте које усвоји Представнички дом
• Проблеми у функционисању почели након смјене делегата из СНСД-а 
• Низ покушаја за смјену Николе Шпирића 

Уз СДС, бошњачка страна је видјела и данас види партнере и у ПДП-у те у Листи за правду и ред Небојше Вукановића. Међутим, имајући у виду снагу, која се одликава у броју делегата коју у Дому народа имају СНСД, као и ХДЗ-а БиХ, а то су три од чега зависи и сам кворум, ниједна од смјена, међу којима су биле и оне министара из СНСД-а изгласале у Представничком дому, нису прошле у Дому народа.

И управо је, у том периоду, почела друга рунда блокаде рада Дома народа јер је СНСД рушењем кворума, односно напуштање сједница у одређено вријеме, дао до знања да ће, према тврдњама њихових делегата, снагу користити како би штитили већинску вољу бирача у Српској и њене интересе.

Делегати из СДС-а и ПДП-а су покушавали мјесецима безуспјешно да та и друга, по њима важна питања, прогурају на врх дневног реда, а поремећени политички односи унутар самог Клуба видљиви су током читавом мандата, посебно од када је СНСД изгубио један представника у корист опозиције и то судским путем.

Сви руше кворум

Осим српских представника кворум су рушили и хрватски делегати из ХДЗ-а, али и бошњачки у зависности од тачака дневног реда и жестоких расправа не само о смјенама функционера него о горућим политичким питањима као што су такозвани европски закони, Изборни закон БиХ. С друге стране, они из странака које имају већину у Представничком дому тврде да имају већину и у Дому народа, али да то желе да прихвате СНСД и ХДЗ, због чега прекидима чувају своје фотеље.

Политиколог Драгана Делић упозорава да нефункционисање Дома народа већ готово годину показује дубину политичке кризе у којој се БиХ налази. Умјесто да буде корективни механизам и гарант равноправности народа, та институција је постала средство политичких надмудривања и блокада.

Мандат који је уливао одређени оптимизам, због реторике компромиса и најаве снажнијег европског пута, данас се, нагласила је, суочава са озбиљном институционалном парализом.

- Умјесто стабилности, видимо продубљивање политичке нетрпељивости и повратку старим обрасцима дјеловања. Кворум се све чешће користи као инструмент притиска, што је довело до ситуације да институција која би требало да осигура баланс и стабилност, у пракси производи застој. Законодавни процес је успорен, а кључна питања остају на чекању – нагласила је Делићева за „Глас“.

Највећу цијену тога плаћају грађани, који, подвлачи, очекују рјешења за економска и социјална питања, а не наставак политичких обрачуна.

- Излаз из ове ситуације није у тактици обарања кворума, већ у политичком договору и прихватању чињенице да институције морају функционисати без обзира на промјене већина. У супротном, повјерење у систем биће додатно нарушено – закључила је.

Компромис или издаја

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски рекао је за "Глас Српске" каже да сваки клуб има могућност блокаде цијелог дома.

- У начелу је то добро јер је принцип федерализма. Али у околностима када се од политичких ривала праве непријатељи, посебно на националној бази, када се на сваки компромис и сарадњу са већинским представницима друга два народа гледа као на издају сопственог народа, онда долазимо до тога, да се, због неколико процената гласова, прибјегава тим механизмима блокаде или се покушавају свјесно на дневни ред ставити теме и приједлози за које се зна да ће их друга страна блокирати. Тешко да ће се овај низ прекинути. То могу да ураде бирачи тако што ће ускратити подршку онима који се посебно истичу бескомпромисним ставом, а подрже партије које теже компромису – рекао је Ситарски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.