Како Хрвати памте Уну: Највећи пораз, можда беспотребан?

Одбрана сјеверозападне границе Републике Српске од хрватске агересије прије три деценије једна од најзначајнијих побједа у Одбрамбено-отаџбинском рату. Са друге стране, акција Уна 95. једна је од најинтригантнијих, најоспораванијих и свакако најкрвавијих акција ХВ.

Хрватски историчари и заинтересовани појединци размјењују бројне теорије, и до данас нико није са сигурошћу утврдио о чему се тачно радило, зашто се хрватска страна суновратила у овакав подухват и због чега је била толико неспремна.

- Ријеч је о акцији која се требала се догодити још током Олује, када смо ми били надмоћни и организирани, а Срби у паничном бијегу. Ових мјесец и нешто дана, дало им је времена да се консолидирају и направе обрамбени план. Осим тога, више се војних аспеката није ускладило, а једно од најгорих рјешења је прелазак набујале ријеке чамцима. То је најтежи облик извођења борбених дјеловања и не знам зашто су је форсирали. Наши момци су легално прешли границу како би извршили споразум Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана по којем се имало право процијенити угрожава ли се РХ са територија БиХ - наводи неименовани познавалац прилика који ову војну операцију годинама проучава.

Главни смјер напада је био Двор на Уни – Приједор. Помоћни смјерови напада били су Хрватска Дубица – Топићи, и Хрватска Костајница – Кнежица. Већ сама терминологија коју користе у Хрватској одише контрадикцијом. Наводно "ослободилачка операција" имала је за циљ заузети Приједор како би се српске снаге потиснуло што више према Бањалуци - све топоними ван авнојевских граница Хрватске.

- Колико је та акција била нужна, готово мјесец и пол након Олује док је готово цијела Хрватска славила ослобођење? Је ли Главни Стожер ХВ-а био исхитрен, те је ли идеја о преласку Уне чамцима била најсретније рјешење? На крају, тко је и зашто издао заповијед за повлачење?- пита се Дневно.хр.

Према њиховим изворима живот је изгубило 49 војника, од којих 13 припадника елитне гардијске јединице која је носила назив "Црне мамбе". 

- Био сам у првом чамцу који је нас је пребацивао, а вратио се са посљедњим… Топништво је непрекидно ударало по нашим снагама, но прави проблеми почели су када смо прешли ријеку и ушли 300 метара у дубину и око километар у ширину предграђа Дубице. Било је страшно… Испред нас је била чистина, а моји суборци су почели падати као покошени. Од метка их је одмах погинуло осам…”, каже Бужанић Ненад – Заги, један од преживјелих припадника Црне мамбе.

“У брдима смо чули надолазеће тенкове и довлачење тешког наоружања, а ми смо имали свега неколико ракета. Надали смо се некој помоћи, но онда смо добили заповијед за повлачењем. Тада је тешко настрадала и Невенка Топалушић. Укрцали смо рањене у чамац и вратили се поражени.”

Но упркос прилично конкретним описима војне немоћи са терена, и даље је много оних који воле да израбљују омиљени мит - "зауставио нас је запад". У овом случају теорија изгледа овако: међународни актери су пажљиво пратили развој ситуације, па су САД, након детаљне анализе ситуације, донио одлуку да заустави хрватски напредак, процјењујући да би нови егзодус српског становништва – у овом случају из Републике Српске – могао довести до дестабилизације читавог региона.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.