Како ће изгледати планета након повратка Доналда Трампа

БАЊАЛУКА - Европска унија ће из сукоба у Украјини, али и поновног доласка Доналда Трампа на власт, изаћи као велики губитник уколико унутар ове заједнице убрзо не дође до корјенитих реформи на којима инсистирају земље које заговарају суверенизам и традиционализам.
Сматра ово стручњак за економску дипломатију Синиша Пепић, наводећи да Европска унија у садашњем облику тешко може опстати, јер она, односно њени челници са бриселском адресом и даље заговарају глобалистичку и такозвану воук идеологију, којој се суверенисти и десничари отворено противе. Како каже, Трамп несумњиво припада породици суверенистичких лидера. То су они који у својим политикама на прво мјесто стављају породицу, нацију и вјеру.
- Вјерујем да ће Трамп, с обзиром на то какву политику заговара отворено подржати све оне европске земље, али и партије које имају сличне ставове. Ту прије свега мислим на групу Идентитет и демократија у Француској те АФД у Њемачкој. Наравно ту су државе попут Мађарске, Италије, али и Словачке. И Република Српска је до сада показала да је за суверенизам и традиционализам. Али никако не бисмо смјели из вида изгубити његов договор са руским предсједником Владимиром Путином, постигнут својевремено у Хелсинкију. Тада је једна од тема њиховог разговора била подјела интересних зона у Европи, која је подсјетила на ситуацију послије Другог свјетског рата. Овом приликом постигнут је сличан споразум, па чак и исцртане одређене мапе руског и америчког утицаја, односно интересне сфере. Када видимо шта се све тренутно дешава на глобалном нивоу, то неодољиво подсјећа управо на поменути договор Трампа и Путина - поручио је Пепић.
ВЕЛИКИ ЗАОКРЕТ
Према ријечима научног сарадника Института за међународну политику и привреду из Београда Александра Митића несумњиво је да ће Трамп одржати обећање и направити оштри отклон од досадашње политике свог претходника Џоа Бајдена, па и када је у питању однос америчке администрације према Европи, а самим тим и Европској унији.
- Мислим да ће направити велики заокрет. За тако нешто су му потребни и идеолошки савезници у Европи. Он их већ има у Мађарској и Виктору Орбану, који је био његов један од најоданијих европских савезника, чак и у тренуцима када се није знало да ће Трамп победити и вратити се на политичку сцену. Орбан није једини, ту је и председник Српске Милорад Додик - каже Митић.
Наводи и да смо претходних неколико година били свједоци јачања суверенистичких покрета, што је представљало једну врсту отклона према политици која је вођена у Бриселу.
- Верујем да ће Трамп такве политичаре и државе отворено подржати, што ће закомпликовати односе унутар ЕУ. Мислим да предстоји један тежак и турбулентан период у односима Вашингтона и Брисела, поготово јер је све што је до сада пропагирала ова заједница у супротности са визијама и плановима новог америчког предсједника. Видели смо да су неки од најближих Трампових сарадника отворено фаворизовали немачки АфД, десничарску партију. И то ћемо вероватно моћи видети и у наредном периоду. Трамп не жели овакву Европску унију која ће му сметати и пропагирати идеологије и политике које су у супротности с оним за шта се он залаже - истакао је Митић.
ДРУГА ФАЗА
А ко му је посебно драг у Европи Трамп је отворено показао позивајући премијерку Италије Ђорђу Мелони на своју инаугурацију. Она је била једини европски лидер који је присуствовао овом глобалном догађају. Овај детаљ није прошао непримијећен, а реакције у Европској унији биле су подијељене. С једне стране ентузијазам десничара због овог новог признања датог ономе за шта се они залажу, а с друге привидна индиферентност такозваних умјерених странака које су забринуте да ће Мелонијева постати Трампов канал за комуникацију са Европом, што би онда довело до пораста значаја италијанске премијерке, као и новог и већег помјерања Европе у десно.
Ситуацију је додатно подгријала и изјава премијера Мађарске Виктора Орбана, који је истакао да ће нови предсједнички мандат Доналда Трампа покренути нови налет деснице у Европи, поручујући да "велики напад" на институције у Бриселу "може да почне". Како је рекао, друга фаза офанзиве има за циљ да суверенистичке странку "заузму" Брисел.
Да Трамп није пуцао из празне пушке током својих предизборних митинга, да је озбиљан и одлучан у својим плановима и намјерама, те да ће заиста донијети велике промјене, како у САД тако и свијету, показали су и његови потези након инаугурације.
ЗЛАТНО ДОБА
Трамп је поручио да долази ново златно доба Америке. Прво што је урадио -потписао је декрет којим се поништава чак 78 извршних Бајденових одлука. Он је при томе парафирао низ аката, указа и извршних уредби, које је назвао историјским, поручујући да оне представљају потпуну рестаурацију САД и револуцију здравог разума.
Међу овим документима налази се и извршна наредба да САД једнострано изађу из Париског климатског споразума. Ова одлука је дио ширег Трамповог плана да преокрене климатску политику у САД. Он је Бајденове покушаје развоја сектора чисте енергије назвао "новом зеленом преваром", најављујући да ће током свог мандата учинити све да буде подстакнут развој нафте и гаса. То, између осталог, подразумијева скидање блокаде са бушења нафте на Арктику и дуж великих подручја уз обалу САД.
Дио овог пакета чини и стављање ван снаге наредбе претходне администрације да електрична возила чине половину свих нових возила која ће се продавати до 2030. године.
Доста пажње изазвала је и одлука да повуче земљу из Свјетске здравствене организације, али и потписивање наредбе којом је проглашено "национално ванредно стање" на граници са Мексиком, што ће отворити пут за слање америчких војних трупа у ту област. Шефове агенција обавијестио је да поново покрену напоре за изградњу додатних физичких баријера дуж јужне границе са Мексиком.
Заједно са низом наредби фокусираних на имиграције Трамп овога пута циља и на укидање америчког држављанства за дјецу странаца, рођену на територији Америке, што ће ступити на снагу за мјесец дана. Како је објашњено, наредба заправо "замрзава" право на стицање држављанства за особу чија је мајка била "илегално у САД и чији отац није био држављанин САД или има законити стални боравак у тренутку рођења те особе" или када је "присуство мајке у САД у тренутку рођења било легално, али привремено".
Озваничена је и директива којом се нарко-картели и међународне групе означавају као стране терористичке организације. Салвадорска мигрантска група МС-13 и венецуеланска група Трен де Арагуа биће додате на попис који укључује "Ал-Каиду", тзв. Исламску државу и Хамас.
МУШКО И ЖЕНСКО
Међу многобројним одлукама налази се и извршна наредба којом се захтијева од савезних агенција да опозову употребу "рода" и "родног идентитета" и умјесто тога користе бинарну дефиницију "пола" у примјени политике - укључујући и издавање пасоша. Ова одредба званично успоставља политику да постоје "само два пола: мушки и женски". Појашњавајући ову своју одлуку Трамп је истакао да на овај начин жели зауставити и ставити тачку на, како га је назвао, транс делиријум.
Донио је и извршну уредбу којом се привремено суспендују сви програми спољне помоћи САД на 90 дана да би ревизијом у том периоду било утврђено да ли су они у складу са циљевима његове политике. У Трамповој наредби је наведено да је помоћ суспендована "како би била процијењена ефикасност програма и усклађеност са спољном политиком САД". У њој је наведено да индустрија стране помоћи и бирократија нису усклађене са америчким интересима и у многим случајевима супротне вриједностима САД.
Трамп је потписао и директиву којом се на 75 дана одгађа спровођење закона о забрани друштвене медијске платформе "Тик ток" у кинеском власништву. Поручио је да ће његова наредба матичној фирми "Тик ток" дати више времена да пронађе америчког партнера за куповину већинског удјела.
Најавио је да планира да отпусти и више од 1.000 запослених које је именовао бивши предсједник Бајден у своју администрацију, образлажући ову своју намјеру жељом да се обрачуна са дубоком државом. Трамп је већ првог дана по уласку у Бијелу кућу опозвао безбједносне дозволе за више од 50 службеника националне безбједности. На листи су се нашла имена истакнутих личности као што су Џејмс Клапер млађи, бивши директор Националне обавјештајне службе, Мајкл Хејден и Џон Бренан, бивши директори ЦИА. Леон Панета, бивши секретар одбране и Џон Болтон, бивши савјетник за националну безбједност.
Укинуте санкције
Амерички предсједник Доналд Трамп укинуо је санкције које је бивша администрација Џоа Бајдена увела организацијама и појединцима екстремно десних израелских досељеника, због наводног насиља над Палестинцима на окупираној Западној обали. У саопштењу на сајту Бијеле куће је наведено да је укинута извршна наредба 14115 издата 1. фебруара 2024. којом се дозвољава увођење одређених санкција "особама које поткопавају мир, безбједност и стабилност на Западној обали".
Мук у Сарајеву
Предсједник Доналд Трампа је током првог дана боравка у Бијелој кући донио и извршну уредбу којом се привремено суспендују сви програми спољне помоћи САД на 90 дана да би ревизијом у том периоду било утврђено да ли су они у складу са циљевима америчке спољне политике. У њој је наведено да индустрија стране помоћи и бирократија нису усклађене са америчким интересима и у многим случајевима супротне вриједностима САД. Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац каже да је у Сарајеву завладао мук након ове Трампове одлуке. Како је рекао, према доступним информацијама, из САД у 2024. години кроз страну помоћ у БиХ стигло је око 39 милиона долара, а у години раније тај износ био је 93,7 милиона долара.
- Нема више пара за "помоћ", које су до сада служиле за дестабилизацију свјетског мира - поручио je Кошарац.
Слично мишљење има и стручњак за економску дипломатију Синиша Пепић појашњавајући да се ради о средствима која је претходна америчка администрација злоупотребљавала и у великој мјери користила за организовање разних протеста и обојених револуција широм свијета, а као посљедњи примјер наводећи Грузију.
- Ради се о такозваним програмима за демократизацију друштава, борбе против корупције и криминала, фер и поштених избора. Али они су врло често само параван. Трамп очигледно жели да промијени ту негативну праксу. Мислим да ћемо након пола године моћи видјети велике проблеме у функционисању великог броја невладиних организација, па и у самој БиХ. Очекујем да један добар дио њих буде угашен, уколико им у не притекне Велика Британија, чије власти воде сличну политичку оној Бајденовој - каже Пепић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.