Како бриселске "демократе" покушавају да обликују јавно мњење у Европи

Европом се шири нови баук - не дезинформација, већ језичке контроле и цензуре, који долази из срца Европске комисије. Ово тијело је у претходном периоду издвојило чак 650 милиона евра да би регулисало границе "легитимне" јавне дебате у Европи.

Користећи стотине милиона евра новца пореских обвезника, Брисел је финансирао својеврсни орвеловски комплекс, нешто што би се могло назвати министарством за контролу наратива.

Упозорава на ово у свом најновијем извјештају Норман Луис, истраживач у конзервативном тинк-тенку "МЦЦ Брисел", наводећи да је Европска комисија до сада овим новцем финансирала на стотине разних пројеката који су имали за циљ да сузбију наводни говор мржње и дезинформација на европским просторима. Луис у свом извјештају названом "Производња дезинформација: Пропагандни рат који финансира Европска унија против слободе говора", указује да је ово финансирање било за 31 одсто веће од оног које је било усмјерено за транснационалне пројекте истраживања рака, за шта су издвојена 494 милиона евра.

ИСТИНА И ЛАЖ

Према ријечима овог истраживача, свјетски признатог консултанта за иновације и технологију са двадесетогодишњим радним искуством, упркос томе што рак узрокује скоро два милиона смртних случајева годишње у Европи, из бриселске касе издвојено је далеко више новца за обликовање наратива на друштвеним мрежама и платформама, што, како сматра, сигнализира да високе званичнике у Бриселу више плаши рак слободе говора, него саме болести.

Наводи да је након укидања УСАИД-а све више оних који су почели да испитују како то и Европска унија троши њихов новац - те готово свакодневно на површину избијају нова шокантна открића апсурдног расипништва, корупције и друштвено-политичког инжењеринга, који Брисел финансира са огромним количина новца пореских обвезника.

Појашњава да је све покренуто политичким шоковима изазваним "брегзитом" и првим избором Доналда Трампа за америчког предсједника, када је Европска комисија покренула кампању за поновно успостављање контроле над европским непожељним политичким наративом, за који су тада истакли да представља велику пријетњу демократској стабилности ове заједнице, а све је лијепо упаковано кроз Закон о дигиталној безбједности.

Европска комисија је овај програм тада представила као дио истраживачке иницијативе од јавног интереса, али Луис каже да он представљају облик меког и прикривеног ауторитаризма, који учвршћује говорне кодексе и сужава прихватљиво мишљење кроз бирократске манипулације. На овај начин гази се по праву сваког човјека да задржи независност у одлучивању - шта је за њега истина, а шта лаж.

РЕПРЕСИЈА И СЛОБОДА

Како је истакао Луис у свом извјештају, у питању је класично ауторитарно понашање, јер је према успостављеним "директивама" Брисела изражавање слободно само онда када је усклађено са "језиком" који је утврдила Европска комисија. Успостављање ових, како их је назвао овај истраживач, репресивних алата има за крајњи циљ усклађивање са бирократском наративом осмишљеним да угуши сваку опозицију, поготово оних који су у Бриселу означени као популисти или десничари, представљајући их као велике безбједносне пријетње по Европску унију. На овај начин оспорава се сваки алтернативни наратив, поготово онај који је присутан код свих који другачије мисле, што обезбјеђује изолацију владајуће идеологије од свих демократских изазова с којима би се могла суочити.

Издвајање 650 милиона евра у ове сврхе Луси је назвао финансирањем орвеловског комплекса дезинформација, при томе упозоравајући на то да ово није бенигни чин, већ систематски напад на слободу говора у Европи. Каже да је све лијепо упаковано у пројекте који су по правилу формулисани двосмисленим и еуфемистичким терминима. Истиче да Европска комисија финансирањем разних активиста-истраживача жели да производе наратив који је све кључнији за њен легитимитет - да само институције ове заједнице могу заштитити европску демократију од дезинформација и мржње.

ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

У извјештају се наводи и неколико примјера ових пројеката. Један од њих је "Борба против говора мржње кроз правни, ИКТ и социолингвистички приступ". Он је представљен као борба против говора мржње на мрежи, али је исти критикован као систем праћења говора и утицаја на понашање. Укључује аутоматизовани надзор коришћењем вјештачке интелигенције и има за циљ да обучи младе људе да постану агенти или говорна полиција за наратив Европске уније, који су бриселски званичници одредили као једини званични и пожељни.

Други је пројекат Вигилант - "Витална обавјештајна служба за истраживање илегалних дезинформација". Он има за циљ развој платформе за полицију у борби против злочина из мржње на мрежи. Луис каже да се ради о софистицираном систему вјештачке интелигенције, који служи за аутоматизацију надзора и класификације садржаја на мрежи, бришући границу између штетног говора и политичког неслагања. Сматра да се он користи за идеолошко полицијско дјеловање у реалном времену.

На овом списку је и програм "Верификације уз помоћ вјештачке интелигенције". Овај пројекат има за циљ изградњу алата за откривање наводно лажних садржаја. Луис каже да се на овај начин врши централизација система за детекцију наратива у којем се "истина" алгоритамски одређује на основу утврђених скупова података.

ЦЕНЗУРА САДРЖАЈА

У овом документу се упозорава и на то да су под лупом креатора ове политике посебно млади људи, преко којих се врши индоктринација - да се понашају и дјелују као говорна полиција. Луис наводи да је открио да су у срцу ове наративне машине налазе поједини универзитети, групе цивилног друштва и истраживачке организације, појашњавајући да су ови актери финансирани грантовима Европске уније. Њихов задатак је да рециклирају и појачавају претпоставке које оправдавају даље финансирање и контролу. "Говор мржње" и дезинформације се проглашавају проблемима, истражују, потврђују, а затим цитирају, да би се оправдали нови пројекти.

Према ријечима Луиса, поменути Закон о дигиталној безбједности не ућуткује критичаре директно, већ се то ради преко интернет платформи. Европска комисија, како каже, на овај начин избјегава директну одговорност, док истовремено осмишљава нове услове за цензуру путем "посредника".

Да ли је ово демократија, запитао се Луис. Сматра да се не ради о заштити друштва од опасних идеја, како је то представљено, већ о покушају изолације владајуће идеологије од демократских изазова. Овај истраживач даље наводи да је Европска унија постала готово зависна од измишљања проблема, а како би била успостављена једна врста аутократије.

МЕДИЈИ И НВО

Поменута организација "МЦЦ Брисел", недавно је објавила још један извјештај, под именом "Бриселска медијска машинерија: Финансирање медија од стране Европске уније и обликовање јавног дискурса", у којем се разоткрива систем путем којег Европска унија годишње исплаћује око 80 ​​милиона евра медијским пројектима широм Старог континента.

Аутор ове анализе, италијански истраживачки новинар Томас Фази тврди да ово обимно финансирање, а представљено као подршка слободи медија, заправо често служи за промоцију проевропских наратива и маргинализацију критичких гласова, што изазива озбиљну забринутост у вези са уредничком независношћу и демократским интегритетом.

Фази каже да је према конзервативним процјенама - у посљедњих десетак година на име ове агенде потрошено више од једне милијарде евра. Добар дио овог новца утрошен је на рад разних организација које се баве провјером чињеница и контролом дискурса на друштвеним мрежама.

Овај италијански новинар наводи да је открио да дио ове агенде чини и финансирање великог броја невладиних организација, које имају задатак да у појединим државама лобирају за "више Европе" и дубљу интеграцију унутар ове уније, при томе оспоравајући суверенитет таргетираних земаља.

Да Луис и Фази не пуцају из празне пушке може се видјети и из недавно објављених података да Европска унија тренутно финансира више од 3.800 разних невладиних организација, које су од Брисела само у посљедњих неколико година добиле око 7,4 милијарде евра.

РУСОФОБИЈА И БАЛКАН

Да су високи бриселски званичници спремни да на сваки могући начин задрже контролу и одупру се промјенама које са собом носи рушење досадашњег глобалистичког и колонијалног поимања свијета, супротног оном који заговарају суверенисти - можда се најбоље може видјети из недавног документа у којем је истакнуто да би ЕУ требало да заузме чвршћи став о циљаним санкцијама, уводећи их не само руским актерима који дјелују у балканском региону, већ и "локалним" појединцима и компанијама који наводно активно промовишу проруске наративе, подстичу дезинформације и поткопавају повјерење јавности у ову заједницу.

Да би био сачуван централистички концепт Европске уније и контроле, поново се посегнуло за русофобијом. У документу названом "Ослабљивање Русије: Како Европска унија може да се супротстави Кремљу и да га поткопа", а иза којег је стао Институт за безбједносне студије Европске уније, предложено је шта би Брисел све требало да уради да би се супротставио опасном руском утицају, при томе анализирајући и стање на западном Балкану, за које су навели да можда није војно бојиште попут Украјине, али јесте - кључни фронт у борби против Русије.

Да би се изборили против руске пропаганде сугерисано је награђивање послушних, али и наметање нових и већих политичких, али економских санкција свима онима који наводно ометају интеграције са овом заједницом. Ове мјере би обухватале обустављање дијалога на високом нивоу, проширивање санкција политичким личностима и предузећима кроз замрзавање имовине, забрану путовања, али и смањење финансијске подршке из Фонда за реформе и раст.

Заташкавање афера

Према ријечима појединих аналитичара успостављањем потпуне контроле над наративом поједини челници бриселске администрације покушавају да сакрију и многобројне афере у које су уплетени. Сматрају да ЕК, политички гледано, све више функционише као Ватикан или УН, институције у којима постоји неписано правило некажњивости, иако унутар ове заједнице постоји мноштво тијела која би требало да се баве незаконитим понашањем. Како су истакли, онда не треба да чуди што и афера "Фајзергејт" о умијешаности предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у набавку вакцина никада није до краја расвијетљена, већ је готово експресно заташкана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.