Кад се политичка нелагода проглашава кривичним д‌јелом

У Босни и Херцеговини се, изгледа, развија нова дисциплина: кривично право по осјећају. Ако вам је неки медијски прилог политички непријатан, ако вам се не свиђа његов наратив или ако сматрате да „шири страх“ – рјешење је једноставно: прогласите га говором мржње и тражите санкције.

Проблем је само један: кривично право тако не функционише. Телевизијски прилог РТРС-а о куповини станова у Источном Сарајеву није дочекан аргументима, него оптужницама. У јавни простор нису убачене анализе, већ тешке етикете: шовинизам, национална мржња, кривична одговорност. Све – без елементарне провјере да ли оно што је речено уопште може спадати у домен кривичног д‌јела.

Да будемо брутално јасни: у прилогу нема позива на насиље, нема позива на дискриминацију, нема захтјева за ограничавање права Бошњака, нема инструкција институцијама да д‌јелују репресивно. То нису ситнице. То су законски предуслови.

Све остало – страх, сумња, инсинуација, аналогије с прошлошћу – може бити политички проблематично, етички упитно или интелектуално слабо. Али није кривично д‌јело. Ако почнемо криминализовати говор зато што нам се не свиђа, онда не бранимо друштво од мржње, него отварамо врата политичкој цензури.

Да, у прилогу постоји наратив страха. То нико озбиљан не спори. Али страх није исто што и мржња. Страх се производи сугестијом, мржња императивом. Страх се гради питањима, мржња наредбама. Страх остаје у зони слутње, мржња прелази у зону д‌јеловања. У овом прилогу нема наредби. Има нагађања. Има аналогија. Има лоших генерализација. Али нема позива на акцију против „других“. Кривично право реагује тек када ријечи постану оружје, а не када су реторички отров.

Најопаснији дио ове афере није сам прилог, него реакције на њега. Логика по којој се политички и медијски говор санкционише кривичним нормама води у друштво у којем:

– новинари говоре опрезно или никако,

– академска анализа постаје ризична,

– а јавна расправа се замјењује правним пријетњама.

Европски суд за људска права то понавља деценијама: слобода изражавања штити и говор који вријеђа, узнемирава и шокира. Демократија не штити само угодне реченице.

Када неко умјесто аргумента тражи кривичну одговорност, то обично значи једно: нема анализу, има реакцију. Овај прилог се може разградити реченицу по реченицу. Може се показати гд‌је се прелази са података на инсинуацију, гд‌је се историја користи као емоционални штап, гд‌је се „тренд“ претвара у „план“. Све је то легитимна критика. Али прогласити то говором који изазива националну и вјерску мржњу – то је или незнање, или свјесна манипулација.

Не, овај прилог није безазлен. Не, он није професионално беспријекоран. Али није кривично д‌јело. И оног тренутка када то постане спорно рећи, проблем више није РТРС, него друштво које је спремно да кривичним правом рјешава политичку нелагоду. А то је пут на којем се слобода не брани – него губи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.