Јово Радукић, главни ревизор Републике Српске: Независност кључни изазов

Истакао је то у интервјуу за "Глас Српске" главни ревизор Јово Радукић, нагласивши да је независност кључни изазов у раду те институције.

- Током 25 година постојања Главна служба за ревизију је дала значајан допринос унапређењу буџетског система и финансијског извјештавања, ефективнијем и ефикаснијем спровођењу зацртаних стратегија и политика или њиховом доношењу, економичнијем и транспарентнијем управљању јавним средствима и очувању економске и фискалне стабилности Српске - рекао је Радукић, подсјетивши да је ова институција основана 15. јула 1999. године доношењем Закона о ревизији јавног сектора РС.

ГЛАС: Који су били први ревизорски ангажмани Главне службе за ревизију јавног сектора Српске?

РАДУКИЋ: Први ангажман био је ревизија извршења буџета РС за 2000. годину, примарно на утврђивању дефицита буџета на коме су се ангажовали скоро сви ревизори. Овим ангажманом показано је да Главна служба може спроводити ревизије, а након разматрања извјештаја на сједници НСРС стекао се утисак да посланици, премијер, министри и јавност имају повјерење у ову институцију. Први извјештај о ревизији извршења буџета за 2000. годину односио се на Министарство индустрије и технологије. Први извјештај о ревизији финансијских извјештаја био је за Републичку управу царина. У првом ревизијском циклусу 2001. спроведено је 47 ангажмана.

ГЛАС: Период од 2003. до 2005. године, када је донесен актуелни Закон о ревизији јавног сектора РС, карактерисао је и велики утицај међународног фактора. Шта нам можете рећи о том периоду?

РАДУКИЋ: То је било вријеме наметања закона и одлука од стране Канцеларије високог представника у БиХ. Наиме, Педи Ешдаун 2004. године донио је двије обавезујуће одлуке, једну која је значила измјене и допуне Закона о ревизији јавног сектора и другу о доношењу закључка којим се налаже спровођење посебних ревизија  за 2003. и 2004. годину у предузећима: "Телеком Српске", "Електропривреда РС", "НИРС - Нафтна индустрија РС", "Жељезнице", "Српске Шуме" и "Српске Поште". Одлуком је ревизор обавезан да примјерак сваког извјештаја достави Канцеларији високог представника. На основу свега тога, јачала је свијест о потреби за ревизијом јавног сектора у Српској као независном функцијом парламентарног надзора. Тако је Народна скупштина на сједници 2005. године донијела нови Закон о ревизији јавног сектора РС.

ГЛАС: Који су били највећи изазови са којима се суочила Главна служба за ревизију током 25 година рада?

РАДУКИЋ: Независност као једна од темељних вриједности била је и остаје кључни изазов. Од самих почетака и недефинисаног професионалног оквира, затим нејасних или непрецизних законских одредби, колизије у надлежностима, преко притисака у виду наметнутих одлука Канцеларије високог представника у БиХ, у континуитету узимајући у обзир и отпор ревидираних субјеката и одређени степен неразумијевања јавности, затим погрешно формулисана очекивања у смислу истражног и правосудног дјеловања, периодично слабо изражен парламентарни интерес  - све су то изазови са којима смо се суочавали, а суочаваћемо се и у будућности.

ГЛАС: Који су најзначајнији резултати у протеклих 25 година?

РАДУКИЋ: Главна служба за ревизију позиционирала се као једна од институција у Српској препознатљива по свом раду, независности и утицају на унапређење система финансијског управљања и контроле у јавном сектору. О томе говоре и извјештаји оперативне процјене и/или спровођења акционих планова у процесу реформе јавне управе, одобравања макрофинансијске помоћи и других сличних извјештаја. Континуирано смо радили на унапређењу угледа и утицаја ревизорске професије, одржавањем и унапређењем квалитета ревизије, посебно извјештаја. Обезбијеђено је да се ревизије спроводе у складу са међународним стандардима.

ГЛАС: На који начин ће се Главна служба за ревизију даље развијати?

РАДУКИЋ: Свијет се брзо мијења, а да би успјешно пратили ове динамике и пружили квалитетне услуге, врховне ревизорске институције морају стално улагати у организациони, институционални и професионални развој.

ГЛАС: Главна служба је сарађивала са бројним партнерима како домаћим тако и међународним. Кога бисте издвојили?

РАДУКИЋ: Важан допринос развоју ревизије дале су и институције Српске - предсједник, Народна скупштина и Влада. Значајан је конструктиван однос са институцијама јавног сектора као и партнерски однос са међународним и невладним организацијама, академском и пословном заједницом и медијима. Једна од институција која је била од великог значаја за наш развој је Шведска државна канцеларија за ревизију која је од 2000. па све до 2012. била стратешки партнер Главној служби за ревизију. Морам поменути и Државну ревизорску институцију Србије, Савез рачуновођа и ревизора, те Савез општина и градова Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.