Фото: Јово Јањић: У Сарајеву остаје све мање Срба
Проблеми сарајевских Срба остали су исти од рата наовамо и ништа се квалитетно не мијења. Људи немају посла, немају од чега да живе и све више је оних који продају своју имовину и напуштају ове просторе.
Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" један од оснивача и предсједник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић.
* ГЛAС: Који су тренутно најчешћи проблеми са којима се сарајевски Срби сусрећу? Колико се промијенио положај Срба у Сарајеву од завршетка рата до данас?
ЈAЊИЋ: Проблеми су остали исти од рата наовамо, ништа се квалитетно не мијења. Можда се за нијансу побољшала слобода кретања, безбједност је боља, али економска ситуација све је лошија. Прије свега, људи немају посла, немају од чега да живе. Све више је оних који продају своју имовину и напуштају ове просторе. Остали су само да живе старији људи, пензионери, који су дошли овдје да умру. Срба је све мање и мање у Сарајеву.
* ГЛAС: Колико су безбједни Срби у овом граду?
ЈAЊИЋ: Прилично добро функционише полиција, која има мултиетнички састав, тако да им се Срби могу обраћати без проблема. Међутим, касније, када то пређе њихова овлашћења, када дође до судства, приликом већих ексцеса или сукоба, онда ти случајеви стоје у ладицама и не рјешавају се.
* ГЛAС: Колико Демократска иницијатива сарајевских Срба има могућности да помаже Србима у Сарајеву?
ЈAЊИЋ: Ми смо, прије свега, помагали људима приликом повратка имовине. У почетку је било великих препрека, када је ријеч о приватној имовини, станарским правима... Приватна имовина је враћена у великој мјери, али код станова који су у већини случајева били војни, њихови власници су остали без својих права. Дешавало се и да људи закасне из незнања да се пријаве или да остану без станарских права усљед настојања и доношења одлука на нивоу ФБиХ да им се та права ускрате. Онај ко је вратио станове, имао је могућност да их откупи. Међутим, углавном све се свело на продају тих станова. Већина станова у Сарајеву враћена је у ту сврху, да би људи негдје у РС или ван граница БиХ почели нови живот.
* ГЛAС: Недавно сте изјавили да Вас Сарајево разочарава и да национализам нигдје није изражен као у том граду. Према Вашем мишљењу, зашто је то тако?
ЈAЊИЋ: Сарајево данас постаје све мање и мање мултиетнички град. Изгубио је ону своју драж коју је имао прије рата. То чак запажају и домицилни Бошњаци. Овај град је у потпуности промијенио етничку структуру. И Бошњаци су се измијенили - сада су дошли овамо они из источне БиХ. Срба и Хрвата има све мање и мање. У Тузли или у Бихаћу атмосфера је боља, приснија него у Сарајеву. Отишли су одавде глумци, пјевачи, спортисти - сви они људи који су представљали овај град и по којима је Сарајево било препознатљиво.
* ГЛAС: Да ли и на који начин Влада ФБиХ и Кантона Сарајево помажу сарајевским Србима и Вашој организацији?
ЈAЊИЋ: Веома мало. Оно што су обавезни да помогну, то иде преко општина и општинских одбора, који се састављају на један нетранспарентан начин. Када је ријеч о ДИСС, немамо подршку. Некада смо је имали од стране међународне заједнице, путем разних пројеката. Aли, како је све мање присуство међународне заједнице, тако је и све мање тих пројеката. Дјеловање наше организације се сада своди на волонтерски рад.
* ГЛAС: Сматрате ли да ће послије формирања нове власти у БиХ и положај Срба у Сарајеву бити бољи?
ЈAЊИЋ: Скептик сам по том питању. Ипак, вријеме ће показати своје. Не вјерујем да ће бити горе, можда ће бити боље, али Србе је ухватила апатија. Многи су се већ раселили, поготово они радно способни. Ипак, очекујем бољи приступ и мислим да ће нам у том смислу бити мало боље.
* ГЛAС: Организације из РС покренуле су иницијативу и најавиле постављање спомен-плоче Србима страдалим у Сарајеву у којем је током протеклог рата постојало 126 логора. Да ли мислите да ће та иницијатива проћи без проблема са грађанима и властима Сарајева?
ЈAЊИЋ: Било је неколико покушаја постављања спомен-плоча и спомен-обиљежја палим Србима и увијек је било и отпора. Међутим, с обзиром на то да је у РС мноштво обиљежја којима се одаје пошта палим Бошњацима, по реципроцитету не би требало да постоји отпор у вези са постављањем споменика у Сарајеву. Макар када је ријеч о властима, али вјерујем да ће отпор пружати грађани. Јер, кад год се овдје спомиње нешто српско, проради перцепција Бошњака да су они оштећени, а Срби агресори. Сматрају да они имају, а Срби немају права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.