Јовановић: Шмитове претње повећавају притисак на Додика и Српску

БЕОГРАД - Пријетњама о употреби бонских овлашћења Кристијан Шмит жели да повећа притисак на Републику Српску и Милорада Додика, али и да упозори оне који разумију тежњу Српске да поврати одузета овлашћења, да се држе по страни, оцијењује некадашњи дипломата Владислав Јовановић.

Поводом све чешћих најава Шмита о могућој примјени ''''бонских овлашћења'''', Јовановић каже да су она коришћена и раније ''''без великог устезања'''' углавном оштећујући ентитете и јачајући централне органе у БиХ, али вјерује да ће запад овог пута добро размислити о њиховој евентуалној примјени.

Како каже, запад више није у моћи као прије 20 година када су се Педи Ешдаун и други званичници понашали ''''као римски освајачи над покореним народом и радили шта су хтели''''.

''''Сада је однос снага осетљивији, није се радикално променио, али јесте довољно да нико више не може да сматра да има потпуно слободне руке у решавању проблема. Ово може да буде и ''''бура у чаши воде'''' и да се пређе на једино могуће и исправно, а то је да се стиша речник, уклоне претње и поведу разговори о томе шта је неопходно за успешно функционисање заједничке државе'''', каже Јовановић за Тањуг

Према његовим рјечима, Шмит изјавама о бонским овлашћењима ставља до знања да је дошао у БиХ у тренутку када запад прелази на ''''арогантну офанзиву'''' према својим главним ривалима што се, како наводи, видјело када је одбијен приједлог Русије и Кине у СБ УН, а са жељом да што брже ''''санира'''' ситуацију на западном Балкану који сматра искључиво својом интересном сфером.

''''У том смислу су и ове најаве. Послат је човек (Шмит) чврсте руке, офанзивног става који најављује фамозна бонска овлашћења која нису ништа друго него ''''дисциплиновање малолетника од стране васпитача'''''''', каже Јовановић.

Сматра да ће реализација Шмитових пријетњи зависити од развоја ситуације уз оцијену да би евентуална примјена бонских овлашћења значила да Шмит постаје ''''диктатор'''' који у циљу смиривања ситуације доноси декрете којима може да замрзне садашњу ситуацију у БиХ и отвори простор за друге форме наметања политичке воље Србима у БиХ и њиховом руководству.

Јовановић примјећује да је мета напада и пријетњи, прије свега, Додик јер запад, како каже, сматра да би његовим уклањањем могли да ријеше проблем, али да слабо процјењују да потребу за исправљањем неправде не осјећа само Додик већ да је дубоко усађена у сваком Србину у БиХ.

Подсјећа да криза у БиХ изазвана покушајем да се Републици Српској оспори власништво над земљиштем и шумама , а то је, упозорава Јовановић, задирање у основно право на пуну аутономију Срба на територији на којој живе.

''''Преиграли су се када су то тражили, а после су Тужилаштво и судови наставили да раде у корист већинског, бошњачког народа. Сви Бошњаци осумњицени за ратне злочине бране се са слободе, док други иду у затвор и пре подизања оптужнице, а те ствари ''''боду очу'''', каже Јовановић.

Подсјећа и на присуство страних судија у Уставном суду БиХ који, како каже, са представницима бошњачког народа увијек могу да надгласавају друга два народа.

''''То није израз демократије и поштено тумачење Дејтонског споразума, то је подваљивање, а Додик само тражи да се исправи неправда која се дигла до неба'''', наводи Јовановић.

Додаје да се у пријетњама Додику у први план годинама истиче наводна оптужба за корупцију, а да је циљ да се подигне нерасположење у гласачком тијелу у Српској и ојача положај неких дијелова опозиције.

''''То су игре ''подели, па владај'', али то не иде тако лако јер је много разлога да Срби у БИХ остану уједињени него да буду разједињени'''', каже Јовановић.

Сматра и да запад, који од почетка фаворизује бошњачку страну, нема много избора, сем да се држи слова Дејтонског споразума који је направио два носећа стуба у БиХ, два ентитета са пуним овлашћењима и са три конститутивна народа.

''''Ако се са тим почне играти, као што се почело, онда нема лепе будућности у БиХ'''', закључује Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.