Јовановић: Русија неће стати док Украјина не постане војно неутрална

БЕОГРАД - Руски безбједносни интереси су такви да Русија неће стати док се не постигне ријешење које предвиђа да Украјина буде војно неутрална земља, попут Финске, каже некадашњи дипломата Владислав Јовановић уз оцјену да би такво ријешење било обострано корисно и уважавало виталне безбједносне интересе Русије, а Украјини истовремено пружало пуну слободу у ширењу односа и пријатељства са другим земљама.

Јовановић оцјењује да је садашња ситуација око Украјине неодржива и да мора што прије да се превазиђе на обострано користан начин. ''''Да ли ће данашњи преговори или који буду настављени довести до тога сада или касније, остаје да се види, али чињеница је да Украјина као независна земља не може да постигне више од пријатељства са западним силама и земљама које је окружују. Зато је нужно да буде војно неутрална као што је то Финска'', каже Јовановић за Тањуг.

Наглашава да би било добро да што прије постигне договор и избјегну непотребне жртве, а натегнути међународни односи врате у нормалне оквире јер сада, каже, не воде добру и представљају опасност за мир. ''Сада ће коначно ријешење морати да крене од уважавања виталних безбједносних интереса Русије који се не смијеју и не могу угрожавати разним опасним геополитичким комбинацијама од стране Америке и запада'', истиче Јовановић.

Напомиње да је Украјина блиска и важна земља за Русију, њену историју и њено постојање,а да је послије преврата у Мајдану кренула путем изазивања и претварања Украјине у ''бастион непријатељства'''' према руским безбједносним интересима. ''То је игра са ватром коју није ниједна средња и мала земља не би смела себи да допусти јер то води у велику неизвјесност са посљедицама које се не могу увијек предвидјети'''', оцјењује Јовановић.

Истиче да је за Русију апсолутни приоритет сигурна безбједност и одбрана од опасности ако би, каже, НАТО примила Украјину, Грузију, Молдавију, како се наговештава, што Јовановић види као отворене позиве НАТО-а на рат према Русији. На питање колико је ова ситуација опасна за Србију која је под притиском запада да уведе санкције Русији и од које се очекује да у Генералној скупштини УН гласа за Резолуцији УН о агресији Русије против Украјине, Јовановић каже да се претње, које се могу чути да би због неутралне позиција Србија могла имати одређене последице односе на отежавање даљег уласка у ЕУ ''на климавим ногама''.

Наводи да ЕУ није понудила Србији чланство под једнакм условима као што је понуђено другим чланицама што, каже, значи да се Србија позива да уђе у ЕУ у својим уставно дефинисаним границама и да уместо тога нуди улазак без Косова и Метохије.

''Могу због силе коју имају и средстава притисака, утицања и припрећивања да се надају да би Србија могла да им изађе у сусрет и убрза пут ка чланству без КиМ, али то је рачун без крмчара и то се неће десити. Зашто би Србија била једина у историји међународних организација да уђе у ЕУ под нижим условима него друге земље. То је увредљиво и против међународног права'''', каже Јовановић. Верује да ће се Србија одупрети таквим притисцима јер је, каже, генетски независна и слободарска земља која никад није пристајала на било каква понижења. ''''Још мање је пристајала да буде члан војног савеза у вријеме мира, то је била само у вријеме одбрамбених ратова. То је чини другачијом од других у региону и то би те земље и велике силе требало да уваже јер земља са таквом политиком никада не представља претњу другима'''', наводи некадашњи амбасадор.

На питање може ли украјинска криза да утиче на ситуацију око КиМ, па и Републике Српске, Јовановић упозорава да ће притисци бити све отворенији и непринципијелнији, пре свега према Републици Српској која је, каже, жртва непримењивања Дејтонског мировног споразума. Према његовим ријечима, тај споразум се ''одроњавао'' тиме што су разни међународни представници у БиХ одузимали надлежности Републици Српској, а циљ те политике је, каже, да ентитети временом изгубе суштински разлог постојања и сведу се на административне провинције.

''То је неприхватљиво за српски народ у Републици Српској и требало би да се политика која је супротна Дејтонском споразуму напусти и замени политиком контаката, сарадње и кооперацију у оквиру тог споразума'''', наводи Јовановић. Говорећи о захтеву Приштине за хитним чланством у НАТО и подршци коју добија са разних страна, Јовановић каже да су Приштина и њени савезници направили погрешан корак који је веома ризичан и непредвидљив уз подсећање да је Србија у Генералној скупштини УН примљена консензусом и у републицким границама које укључују и Косово и Метохију. ''''Ми смо матична држава, без нашег пристанка не могу ништа да ураде, ако и ураде то је безвредно'''', увјерен је Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.