Јовановић: Приједлог Русије и Кине о ОХР-у одговара интересима свих

БЕОГРАД - Приједлог нове резолуције о високом представнику у БиХ, два стална члана Савјета безбједности Кине и Русије, је здрав, логичан компромис који би требало да одговара интересима свих, а прије свега стабилизацији прилика у БиХ на основама Дејтонског споразума који је довео до мира, рекао је Срни бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

Јовановић напомиње да је питање да ли ће друга страна то да прихвати, јер је преко високог представника стекла индиректно право да се мијеша у унутрашње ствари БиХ и да их усмјерава у правцу својих виђења и интереса, а мимо основа које је поставио Дејтонски споразум.

- Пошто је у питању Савјет безбједности, гдје се стални чланови дијеле по питању даљег опстанка високог представника, могуће је и да ће Запад да нађе неки интерес у томе да сачува свој образ тиме што би нови представник био још годину дана, али не би имао овлашћења да мења ствари на терену што су чинили претходни - каже Јовановић, који је и бивши амбасадор СРЈ у УН.

Он објашњава да је сада питање вагања интереса Запада и оцјењује да би Запад могао да изађе у сусрет том приједлогу, ако стварно жели да сачува Савјет безбједности и кооперацију у њему, а то значи - перспективу даље сарадње са Русијом, па и Кином по разним питањима, посебно у вези са БиХ.

- Али, ако Запад има неке друге, да условно назовем, малигне циљеве у вези са БиХ, који би се приближавали интересима врха бошњачког руководства, да се на неки начин не само смањи него и минира суштина ентитета Републике Српске, онда би то био проблем и онда тај предлог не би прошао - закључује Јовановић.

Он истиче да би "ипак дао вјеру здравом расуђивању правих интереса Запада у БиХ“, а то је да се очува мир на принципима који су већ усвојени и да се на бази тог мира, са јачањем процеса добре воље на свим трима странама, учврсте односи и структуре у БиХ која би подједнако одговарала интересима и увјерењима сва три народа.

- Закључак је да је неизвјесно како ће Запад на ово реаговати – ако нема неке скривене циљеве, он би прихватио овај приједлог, а ако би имао неке скривене циљеве, или нескривене, али које жели да оствари помоћу високог представника, онда то неће прихватити - закључио је Јовановић.

Русија и Кина подијелиле су чланицама Савјета безбједности УН нацрт резолуције којом би одмах била укинута овлашћења међународног високог представника у БиХ.

У кратком нацрту резолуције, у који је увид имала агенција АП, наводи се да овлаштења која су дата високом представнику на конференцији за спровођење Дејтонског споразума 1997. године више нису потребна због напретка које су постигле стране у БиХ.

У нацрту се подржава именовање високог представника Кристијана Шмита до 31. јула наредне године, када би била затворена Канцеларија високог представника.

Амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира у БиХ 27. маја именовали су Шмита за новог високог представника, а Русија се није сагласила са овом одлуком.

Шмит би требало да 1. августа преузиме функцију након оставке Валентина Инцка који је ту дужност обављао 12 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.