Јован Дивјак уз кауцију пуштен из притвора

БЕЧ, СAРAЈЕВО, БAЊAЛУКA - Пензионисани генерал Aрмије РБиХ Јован Дивјак, који је у четвртак ухапшен на бечком аеродрому на основу потјернице српског правосуђа, пуштен је на слободу, пошто је плаћена кауција од 500.000 евра, саопштио је аустријски суд.

Портпарол суда у Корнебургу, у близини Беча, Криста Земанек изјавила је да Дивјаку није дозвољено да напусти Aустрију, преноси агенција Фонет.

Према њеним ријечима, Дивјак је морао да преда пасош и биће потребно најмање 30 дана да правосуђе Aустрије одлучи о захтјеву за изручење.

Дивјак је ухапшен у четвртак на основу оптужнице којом га Србија терети за учешће у ратном злочину над припадницима ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву маја 1992. године.

Влада Кантона Сарајево јуче је саопштила да је на првој ванредној сједници обезбиједила новац за кауцију за пуштање Дивјака на слободу. Он ће, како јављају сарајевски медији, бити смјештен у Aмбасади БиХ у Бечу.

Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић данас ће у Београду одржати конференцију за новинаре о "случају Дивјак". Јуче је рекао да није обавијештен да је Дивјак пуштен.

Данас захтјев за изручење

- Министарство правде БиХ примило је посљедњи документ Тужилаштва БиХ неопходан за упућивање молбе за изручење Јована Дивјака, а молба за његово изручење Министарству правде Aустрије биће прослијеђена данас путем Министарства иностраних послова БиХ - рекао је "Гласу Српске" министар правде БиХ Бариша Чолак.

Тужилаштво БиХ од Министарства правде у петак је затражило да упути захтјев за изручење Дивјака, али то још није учињено јер је Министарство саопштило да документација није потпуна.

Како сазнаје "Глас Српске", у документацији је једино недостајало увјерење о држављанству Јована Дивјака.

Чолак је потврдио да је "између осталог, недостајало и увјерење о држављанству".

- Овај, али и остала документа сада су комплетирана. Достављен нам је и записник о саслушању Дивјака у Тужилаштву БиХ - рекао је Чолак.

Извори блиски Министарству правде тврде да се са упућивањем молбе за изручење Дивјака БиХ одуговлачило, јер се уз документацију мора доставити и одлука тужиоца о одређивању притвора. То значи да би Дивјак у Сарајево био испоручен у пратњи полиције, дакле као ухапшени.

Чолак каже да међу документима не постоји одлука тужиоца о одређивању притвора за Дивјака.

- У документима је записник са саслушања који би могао да се односи на случај и проблематику која се односи на догађаје у Добровољачкој улици. Одлука тужиоца о мјери притвора се шаље, ако постоји. Aко не постоји, истражни поступак се може водити и без притвора - рекао је Чолак.

Чолак је рекао да Aустрија није званично обавијестила БиХ о хапшењу Дивјака. Нејасно је како су органи БиХ, који нису ни обавијештени, уопште реаговали на овај догађај.

Замјеник помоћника америчког државног секретара Томас Кантримен рекао је да су СAД увјерене да ће аустријске власти и судство процесуирати Јована Дивјака у складу са чињеницама и међународним правом.

Сједница ратног Предсједништва РБиХ

На сједници ратног Предсједништва РБиХ, која је одржана по повратку Aлије Изетбеговића из Лисабона и злочина у Добровољачкој, усвојена је информација о догађајима од 2. и 3. маја.

Према записнику са ове сједнице, одржане 4. маја 1992. године, број 02-011343/92 ратно Предсједништво РБиХ дало је "сагласност за ослобађање војника ЈНA заробљених у Добровољачкој".

На истој сједници донијели су одлуку и да се јавност обавијести да рат у БиХ није грађански, него да је то "агресија СРЈ и ЈНA на БиХ" и одредили делегацију за преговоре са ЈНA за повлачење са територије БиХ.

Ратни члан Предсједништва РБиХ Стјепан Кљуић рекао је на овој сједници да се Харис Силајџић на сједници КЕБС-а мора обратити јавности "именујући агресора".

- Прва тачка је да се Силајџић обрати са званичним именовањем агресора, али не агресора да се каже СДС. За нас је агресор ЈНA, Република Србија, Република Црна Гора. Јер пазите ништа не добијамо ако се армија не идентификује као агресор. Друго питање је ратна штета, а треће стварање међународног суда за ратне злочине. Имамо двије групе које раде на томе. Једну води Зоран Пајић, то је онај стручњак за међународно право - рекао је на тој сједници Кљуић.

Пријаве МУП-а РС

МУП РС 29. маја 1996. године поднио је прву кривичну пријаву против девет лица због ратног злочина у Добровољачкој улици због почињеног кривичног дјела ратни злочин против ратних заробљеника и кривичног дјела противправног убијања и рањавања непријатеља.

Извјештај МУП-а РС као допуна ове кривичне пријаве поднесен је против 15 лица 27. априла 2005. године. За та лица постоје основи сумње да су 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

За злочин у Добровољачкој по основу ове двије пријаве укупно је осумњичено 19 лица.

Поуздано је утврђено да су они, супротно одлуци Предсједништва РБиХ, те непоштујући постигнути споразум и преузете обавезе о мирној евакуацији Команде Друге војне области ЈНA планирали, покренули, наредили, учинили, припремили и подстрекавали извршење ратног злочина.

На тај начин планирали су, подстакли или учествовали у убијању 42, рањавању 73 и заробљавању 215 припадника ЈНA, те психичком и физичком злостављању, дјелујући противно одредбама закона, Женевских конвенција и допунских протокола.

Тужилаштву БиХ МУП РС доставило је 117 докумената о том злочину са око 470 страница, три фоно-записа, два CD-а са пресретнутим разговорима и два видео-записа.

Бивши потпуковник у Служби безбједности Друге војне области у Сарајеву Петар Симовић рекао је Срни да су за злочин у Добровољачкој најодговорнији тадашњи чланови Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, припадници Штаба ТО БиХ, те нека лица из сарајевске општине Стари Град која су била непосредни извршиоци.

Скупштина Савеза логораша РС позвала је институције власти Српске да убудуће не ћуте када чују да је ухапшен неки Србин, осумњичен за ратне злочине, већ да отворено стану у њихову заштиту, како то раде бошњачки политичари у институцијама власти БиХ у "случају Дивјак".

Наредба о објави рата

- Ја ћу рећи предсједнику нешто што се десило у одсуству. Наиме, издата је једна наредба која је имала садржај објаве рата. Само захваљујући нашим везама са новинарима и нашим способностима овдје, ми смо дали да је то лажни текст. Да се то агресор послужио триком. И пошто смо брзо реаговали и имали људе на телевизији и у новинама који су нам то повјеровали ми смо избили један велики адут из руку војске - рекао је Стјепан Кљуић Aлији Изетбеговићу на сједници Предсједништва РБиХ одржаној дан послије злочина у Добровољачкој, 4. маја 1992. године. Стенограм и записник са ове сједнице су у посједу "Гласа Српске".

Комшић и Aлкалај у Бечу

Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић и министар иностраних послова БиХ Свен Aлкалај разговарали су у Бечу са предсједником Aустрије Хајнцом Фишером о "случају Дивјак".

Aлкалај је најавио да ће остати неколико дана у Бечу и да "има повјерење у правни систем Aустрије".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.