Јошаница – рана која не зараста ни послије 33 године

ФОЧА - Јошаница је мјесто великог бола и страдања гдје је на Никољдан 1992. године звјерски убијено 56 мјештана, а десетак заселака избрисано са лица Земља, истакнуто је данас на обиљежавању 33 година од овог стравичног злочина који су починиле муслиманске снаге.

И дјеца свирепо убијена

Жртве су убијане на веома свиреп начин. Најмлађа жртва је двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана. Најстарија жртва био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић.

Како је данас поручено, Јошаница је и мјесто наде у васкрсење, што потврђују и крштења у спомен-цркви Светих Ћирила и Методија, подигнутој у знак сјећања на 56 јошаничких мученика страдалих на Никољдан прије 33 године.

Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је тог крвавог Никољдана са географске карте, пошто су спаљене куће и помоћни објекти, а чак су и стабла воћака посјечена.

Парастос за 73 мјештана Јошанице погинулих у Одбрамебно-отаџбинском рату, међу њима и 56 свирепо убијених на Никољдан 1992, служен је код споменика у јошаничком селу Хоџићи, у близини цркве.

Свједочење које леди крв

На свирепо злодјело муслиманске војске из Горажда, почињено на дан када је требало да српске породице преломе славски колач, подсјетио је медицинар у пензији Славко Ђорђевић, који је у фочанској болници примио жртве.

Његове фотографије измасакриране дјеце, стараца и жена свједоче о бруталности злочина.

- Кад сам подигао једну дјевојчицу да је сликам, мени је остао мозак у руци колико је била разваљена лобања. Међу мртвима угледао сам сестру и зета са ранама у врату, како сам то преживио ни данас ми није јасно - прича Ђорђевић.

Додаје да тада није ни заплакао, нити проговорио, већ се одузео и од тог дана 33 године болује од тешког дијабетеса.

- Као човјек и медицинар не могу да схватим да се људима може направити такав злочин, да су од метка погинули не би била толика туга, али да их сијеку у комаде, то је невјероватно -рекао је осамдесетједногодишњи Ђорђевић, који је свједочио у процесу пред Судом БиХ.

Предсједник Борачке организације Фоча Љубомир Достић каже да је овакав злочин могао да осмисли и изведе само монструзан људски ум.

Он је истакао да се јошаничке жртве не смију заборавити, јер би тиме још једном биле убијене.

- Млади људи који овдје долазе треба да знају шта се десило и да им ова спомен-обиљежја буду опомена у даљем животу - рекао је Достић.

У Суду БиХ у фебруару прошле године почело је суђење за 13 команданата и припадника такозване Армије БиХ, који су оптужени да су наредили и спроводили убијање српских цивила у Јошаници.

Предсједник Борачке организације Радан Остојић истакао је да за друге народе у БиХ правде можда има, али не и за Србе.

- Велики број нас све више губи наду да ће правде икада бити. Они који су злочин починили сигурно неће избјећи руку Божије правде, а наша обавеза је да упорно долазимо овдје и да упорно инсистирамо да Тужилаштво и Суд БиХ већ једном казне злочинце који су побили српски народ Јошанице -рекао је Остојић.

Начелник општине Милан Вукадиновић најавио је изградњу меморијалног центра у некадашњој основној школи у јошаничком селу Шкобаљи, у близини цркве.

Парастос је организовала Борачка организација Фоча, а осим родбине погинулих, цвијеће су положиле и свијеће прислужиле бројне делегације општинских и републичких институција и удружења.

Злочин који је имао циљ истребљење

- Циљ напада на Јошаницу код Фоче, када је убијено 56 мјештана, био је истребљење српског народа баш како су то и наредили муслимански команданти из Горажда - рекао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић се данас поклонио жртвама Јошанице, те је том приликом подсјетио да су на Никољдан 1992. године масакрирана српска дјеца и старци, а да је убијено 11 брачних парова.

Он је навео да то јасно говори да је циљ напада на Јошаницу било истребљење српског народа.

- Ни данас не престаје омаловажавање и шиканирање јошаничких жртава и то кроз изјаве појединих бошњачких политичара, који имају смјелости или лудости да дјецу од двије и по године, десет, девет година, назову агресорима, легитимним војним циљем и да оне који су вршили ове бруталне злочине назову херојима -рекао је Нуждић.

Према његовим ријечима, то је због тога што нема казне, што је правда као и много пута када су питању српске жртве закаснила, иако је све документовано и од стране Министарства унутрашњих послова и од стране Центра на чијем је челу.

Он је навео да је било потребно да прође више од 30 година да Тужилаштво подигне оптужницу, након чега је Суд БиХ потврдио и суђење је у току.

- Наравно, досадашња пракса не даје нам за право да имамо претјерану наду у успјех овог правосудног процеса, али истовремено са овога светога мјеста позивам све оне који су преживјели да још једанпут смогну снаге и да свједоче у овом предмету и не да не допустимо да се Јошаница заборави - нагласио је Нуждић.

Указао је на обавезу да се његује култура памћења, да се меморализује, али да се не смије занемарити правосудни аспект.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.