Још пет година за темељну реконструкција Хиландара

Београд - Директор Задужбине манастира Хиландар Миливој Ранђић рекао је да је завршено око двије трећине радова на обнови онога што је страдало у пожару који је манастир Хиландар задесио 2004. године, али да ће бити потребно још пет година да се заврши његова темељна реконструкција, прва још од времена краља Милутина.

Ранђић је за "Спутњик" рекао да, осим државе Србије, највише средстава за помоћ овом манастиру стиже из Русије.

"Радови на делу манастира који је горео почели су 2006. године, до када је интензивно рађено на пројекту општег плана обнове. Ми смо тренутно на делу који је изгорео извели око 75 одсто радова и надамо се да ће Бели конак, који нам је био главни циљ, до краја ове године бити завршен. Видећемо да ли то подразумева и могућност да га предамо у употребу", навео је он.

Ранђић је рекао да ће се ове године радити и на два објекта која су угрожена, иако нису изгорјела, а то су манастирска звонара која се налази са југоисточне стране, као и радови на крову трпезарије, док ће посљедњи бити обновљени објекти који су први изгорјели - игуменарија и дохија, али да све зависи од прилива средстава.

Ранђић је рекао да Србија није заборавила манастир Хиландар и од пожара до данас она издваја средства за његову обнову, тако да ће ове године бити издвојено 70 милиона динара /више од пола милиона евра/.

Он је напоменуо да од 2004. године до сада из буџета Србије издвојено укупно око девет милиона евра за обнову Хиландара и да се средства врло намјенски троше за конкретне пројекте, о чему одлучује Комисија за Хиландар.

На питање до које мјере је Хиландар ризница српског идентитета, он је навео да је овај манастир јединствен за српску културу и српски идентитет, јер се у њему налази толико српских владарских повеља и база информација него било гдје у укупном збиру.

"У Хиландару је сачуван и најстарији, па самим тим и најважнији српски рукопис Мирослављево јеванђеље, које је било у манастиру до краја 19. века, па је отуда као дар Србији пребачено у отаџбину", додао је Ранђић.

Он је навео да су у Хиландару иконе од којих су неке ремек дјела свјетске умјетности свога времена, што је општепознато у византолошким круговима, али, нажалост, недовољно у широј јавности.

Ранђић је додао да дигитализација тог блага траје и да је започет озбиљан подухват формирања дигиталног фонда хиландарског насљеђа са амбицијом да у једном тренутку постоје дигитални записи и у Београду у Задужбини светог манастира Хиландара, а не само у Хиландару.

Он је рекао да се средства прикупљају из донација и да, осим државе Србије, кључна подршка долази од Српске православне цркве, а доста је помогло и Друштво пријатеља Свете Горе из Велике Британије, међу њима и принц Чарлс.

"Оно што бих подвукао је подршка Руса и Срба који живе у Русији и ми смо из оба та извора примили велике износе средстава. Мислим да је, осим Србије, највећа подршка дошла из Русије", рекао је Ранђић.

Марта 2004. године ватра је прогутала више од половине Хиландара. Захватила је Бели и Стари конак, параклисе. Све је страдало до Пирга Светог Саве који је спасио хиландарску ризницу.

Изградио га је грчки монах светогорац Георгије Хеландариос, а Манастир Хиландар на Светој гори Атоској обновили су Стефан Немања и његов син монах Сава 1198. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.