Јоаким Шмит: Странци не могу да изнуде договор у БиХ

Мирослав Филиповић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Јоаким Шмит: Странци не могу да изнуде договор у БиХ

До уставне реформе у БиХ мора се доћи искључиво договором унутар земље. Међународна заједница не може, нити жели да изнуди договор који лежи у рукама политичких вођа у БиХ, изјавио је у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Њемачке у БиХ Јоаким Шмит.

- Реформисан устав мора да буде праведан за све грађане БиХ и то укључује конститутивне народе као и мањине. ЕУ се базира на идеји индивидуалних темељних права и колективна права су резултат тога - рекао Шмит.

* ГЛAС: На посљедњој сједници Управни одбор Савјета за примјену мира у БиХ (PIC) није разматрао даљи статус Канцеларије високог представника у БиХ (OHR)? Да ли је присуство те канцеларије препрека европском путу БиХ и када би могла бити донесена одлука о њеном затварању?

ШМИТ: PIC је урадио реалну анализу постојеће ситуације у БиХ. При томе је Савјет установио успјехе у неким сегментима - по питању либерализације визног режима и у погледу договора о раду компаније "Електропренос БиХ". С друге стране, PIC је такође морао установити недостатак у напредовању по питању испуњавања пет циљева и два услова, трајну блокаду Мостара, као и недостатке у сегменту владавине права - у овом случају недостатак расположивих финансијских средстава за замјену међународних судија и тужилаца кроз домаће правнике. Није се могао донијети закључак о трансформацији OHR-а у EUSR јер су остали непотпуно испуњени пет циљева и два услова.

* ГЛAС: Како гледате на то да су уставне промјене у БиХ наметнуте као услов за напредак земље на путу ка Европској унији иако то раније није био став Управног одбора PIC-а?
ЕУСР PIC је поновио, овдје цитирам завршни коминике УО PIC-а "да уставна реформа није саставни дио циљева и услова за затварање OHR-а, али да су неке уставне промјене фундаменталне да би се обезбиједила усаглашеност са Европском конвенцијом за људска права, побољшала функционалност државе и подржала њена усмјереност ка ЕУ." Устав, који оспорава права својих грађана - овдје ћу напоменути права Срба у ФБиХ или права Бошњака и Хрвата у РС - неспојив је са европским стандардима. Комесар за проширење ЕУ Оли Рен установио је у том контексту да је уставна реформа саставни дио интеграционих процеса БиХ ка ЕУ.

* ГЛAС: Шта се реално може урадити у вези са уставном реформом у БиХ, а да буду задовољне све стране с обзиром на то да су тренутно ставови политичких представника Срба, Хрвата и Бошњака о овом питању потпуно супротни?

ШМИТ: До уставне реформе се мора доћи договором унутар БиХ између домаћих, политички одговорних особа. Међународна заједница може да помогне и савјетује у том процесу. Мислим да уставна реформа, у интересу грађана ове земље, мора да води до исплативих институција, земља мора да буде у стању да финансира своју администрацију и да обезбиједи довољно простора за инвестиције у инфраструктуру и пројекте будућности. Реформисан устав мора да буде праведан за све грађане БиХ и то укључује конститутивне народе као и мањине. ЕУ се базира на идеји индивидуалних темељних права и колективна права су резултат тога.

* ГЛAС: Ових дана актуелна је расправа о ангажману међународних судија и тужилаца у правосуђу БиХ. Има ли потребе да они и даље остану у БиХ?

ШМИТ: У интересу свих грађана БиХ је да у земљи имамо владавину права гдје криминалне радње имају за посљедицу истрагу и казне. Када се међународна заједница одлучила да пошаље стране судије и тужиоце, имала је наду да би БиХ, послије истека њиховог мандата, сама могла да преузме ту улогу. Та очекивања нису испуњена, домаће институције још нису одредиле средства и особље да би опет преузели посао у своје руке од међународних судија и тужилаца. Међутим, дискусија се највише наставља на политичком нивоу, а не између експерата, гдје би била најстручније вођена. Експерти, као што су предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милорад Новковић, главни тужилац БиХ Милорад Барашин и предсједница Суда БиХ Медџида Кресо, али и представници Међународног кривичног суда за бившу Југославију, изнијели су свој став да су међународни правници допринијели побољшању владавине права у земљи и да би требало, за сада, да наставе свој посао.

* ГЛAС: Какав је Ваш став о започетим разговорима у оквиру "бутмирског процеса"?

ШМИТ: "Бутмирски процес" је донио неколико позитивних резултата, али то не значи да тиме можемо бити задовољни. Учесници преговора из БиХ су једногласно изразили жељу земље за приближивање ЕУ и NATO-у и изразили намјеру да заједнички раде на побољшању Устава БиХ. То је у интересу свих људи у БиХ. Међународна заједница не може, нити жели да изнуди договор - договор лежи у рукама политичких вођа у БиХ.

Ентитетско гласање

* ГЛAС: Како коментаришете захтјеве сарајевских политичара за укидањем ентитетског гласања у Парламенту БиХ? Ријеч је о једином механизму заштите виталних интереса РС који Србе и Хрвате штити од бошњачке предоминације?

ШМИТ: Као што сам већ рекао, циљ уставне реформе треба да буде функционална држава са исто тако добро ефикасним институцијама. На који ће се начин достићи тај циљ мораће одлучити ваши изабрани представници. Ја немам право да доносим такву одлуку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.