Јавне набавке остале највећа рак-рана

САРАЈЕВО - Заједничке институције, њих 74 на заједничком нивоу, од 620 препорука датих од стране ревизора спровели су током прошле године само 40 одсто, а највећа рак-рана су и даље јавне набавке, али и управљање постојећим возним парком.

Закључено је ово у извјештају Канцеларије за ревизију БиХ, у којем је сумарно анализиран рад институција на нивоу БиХ за прошлу годину. Ревизори су још једном упозорили на то да поједине заједничке институције нису ефикасно и одговорно управљале возним парком, али и да даље не постоје подаци о укупном броју и врстама возила којима оне располажу. Упозорили су и на то да правилник Савјета министара о службеним возилима из 2023. године нажалост није довео до суштинских измјене којима би биле унапријеђене уочене слабости, а које се прије свега односе на транспарентност и контролу над намјенском употребом возила.

Још већи проблем је код јавних набавки. Према наводима ревизора, и поред свих ранијих упозорења, био је присутан велики број случајева да приликом расписивања јавних позива и тендера нису дефинисани јасни захтјеви о професионалној способности које понуђачи треба да испуњавају. Истакли су да је овај проблем посебно био изражен код комплекснијих процедура јавних набавки, а што је онда у значајном броју случајева довело до поништења поступака јавних набавки.

Посебна пажња посвећена је питању стварне конкуренције код набавки службених и специјализованих возила, али и информатичке опреме и софтвера који су уједно били и најчешћи вид такозване “капиталне” куповине. Ревизори у овом документу истичу да је примијећен велики број поступака са само једном квалификованом понудом, али и да је постојао велики број уочених случајева у којима је дошло до отвореног фаворизовања појединих фирми и произвођача, односно робних марки.

Недостаци су констатовани и у раду комисије за јавне набавке, која се, како је истакнуто, врло често није придржавала услова из тендерске документације. На крају је указано и на то да поједини органи приликом расписивања јавних набавки нису водили рачуна ни о стању на тржишту, што је онда посљедично негативно утицало на планирања неопходних јавних набавки.

Ревизори су навели да хитно мора бити ријешено питање и трајног смјештаја институција БиХ. Како су појаснили, иако су постојала одобрена средстава у износу од 101,3 милиона марака за рјешавање питања трајног смјештаја Управе за индиректно опорезивање БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту, Граничне полиције БиХ и ИДДЕЕА, реализација ових пројеката није се одвијала планираном динамиком. И док ови пројекти чекају реализацију, само током прошле године је потрошено нешто мање од 13 милиона марака за плаћање закупа за смјештај појединих заједничких институција БиХ.

На плате 80 одсто буџета

Према наводима ревизора, закључно с крајем прошле године у заједничким институцијама радило је 21.595 људи. Нажалост ни у овом сегменту није било све најчистије. Како су истакли, и даље не постоји јединствен регистар који обезбјеђује поуздане податке о броју запослених на неодређено и одређено вријеме. Указали су и на то да је још неријешено питање обрачуна и исплате личних примања, а што је важно с обзиром на то да расходи по овом основу учествују у укупним расходима институција БиХ у распону од 75 до 80 одсто на годишњем нивоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.