Предсједника Српске бира више од 1,2 милиона људи

Ведрана Кулага Симић 02.09.2026 09:44

Фото: Предсједника Српске бира више од 1,2 милиона људи

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Предизборна кампања, пред десете опште изборе у БиХ који ће по много чему бити другачији, званично почиње у петак, а изборне статистике указују да је ове године број уписаних у Централни бирачки списак највећи у посљедњих готово четврт вијека.

Општи избори су, одлуком Централне изборне комисије БиХ расписани за 4. октобар, а бирачи у Српској ће бирати једног од три члана Предсједништва БиХ, предсједника и два потпредсједника Републике, нови сазив Скупштине у Бањалуци те укупно 14 посланика са територије Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПД ПС БиХ).

Овогодишњи општи избори у БиХ биће спроведени по први пут уз скенере и другачији начин идентификације бирача на биралиштима на начин да ће, уз лични документ, бити узет и отисак, у принципу, десног кажипрста.

Проблеми

Досадашња припрема за изборе је открила и проблеме са којима се сусреће ЦИК-а, а дио јавности сматра да ће проблема бити далеко више на изборни дан због увјерења да се знатан дио бирача, на прву, неће лако снаћи са новим гласачким листићем и оптичким скенерима у које треба да исти убаце.

Према подацима Централне изборне комисије БиХ на овим изборима право гласа има највећи број бирача од 2002. године.

У Централном изборном списку, наиме, закључно са 20. августом, има 3.408.517 бирача, а у тај број не улази њих нешто мање од 10.000 из Брчко дистрикта који немају одређену ентитетску бирачку опцију.

Колико за кога

За два члана Предсједништва БиХ из Федерације моћи ће да гласа 2.143.439 бирача, а за члана Предсједништва БиХ, који се бира са територије Српске, њих 1.265.078 колико их има право да гласа и за предсједника, односно потпредсједнике Републике Српске те за 14 посланика из Српске у будућем сазиву Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Исто толико их, с друге стране, има право да гласа за кандидате странака за позиције народних посланика у Народној скупштини Републике Српске.

Српска се састоји од девет изборних јединица из које се бира различитих број народних посланика.

У "јединици" су Крупа на Уни, Нови Град, Козарска Дубица, Приједор, Оштра Лука и Костајница. Са те територије мјеста у НСРС има за седам посланика, а на том подручју право гласа има 145.756 бирача.

Седам посланика се бира и из друге изборне јединице коју чине Градишка, Лакташи, Србац, Прњавор, а њих ће моћи да бира, према евиденцијама ЦИК-а, 146.161 уписани бирач у Централни бирачки списак.

Највише народних посланика у сазивима републичког парламента долази из "трице" гдје су Бањалука, Петровац, Челинац, Источни Дрвар, Рибник, Мркоњић Град, Језеро, Кнежево, Котор Варош, Шипово, Купрес (РС), а на том подручју је и највише регистрованих бирача – њих 278.807.

Четврту изборну јединицу чине Дервента, Брод, Вукосавље и Модрича. Из те регије у НСРС улазе четири кандидата, а прилику да их и одреде има 84.672 бирача.

У "петици", гдје су Добој, Петрово, Станари, Теслић странке се боре за шест мјеста у републичком парламенту, а пресудиће гласови оних који изађу на биралишта, од њих укупно 121.868.

Семберија, односно Шамац, Доњи Жабар, Пелагићево, Бијељина, Лопаре, Угљевик и Брчко дистрикт БиХ припадају шестој изборној јединици одакле се бира девет посланика, а право гласа има 191. 318 особа.

У седмој су Осмаци, Зворник, Шековићи, Власеница, Братунац, Сребреница, Милићи. Из те изборне јединице у НСРС директно улази седам посланика, а на Централном списку је 117.539 бирача у овој регији.

Осма изборна јединица обухвата сарајевско-романијску регију - Соколац, Хан Пијесак, Источну Илиџу, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Трново (РС), Пале (РС) и Рогатицу одакле стижу четири посланика. На том подручју је регистровано најмање бирача, њих 70.748.

Посљедња изборна јединица се односи на Херцеговину и из тог краја у НСРС има мјеста за седам посланика. Обухвата Вишеград, Источни Мостар, Невесиње, Калиновик, Гацко, Фочу, Ново Горажде, Чајниче, Рудо, Берковиће, Љубиње, Билећу и Требиње, а на централном изводу је 108.209 бирача.

Увођење такозваних модерних уређаја на свих око 6.000 бирачких мјеста је посљедица интервенционизма у Изборни закон БиХ од стране Кристијана Шмита из фотеље високог представника. То је услиједило након што о тим приједлозима, као и о другим измјенама изборних правила, годинама није постојао консензус на домаћој политичкој сцени.

Црни фломастер

Бирачи који гласају поштом већ су почели на адресе да добијају пакете са инструкцијама о гласању, а из ЦИК-а су јуче поручили да кандидатске листе које су ти бирачи добили у гласачком пакету није потребно враћати назад, те да се придржавају упутстава која су добили.

У писму са инструкцијама истакнута је и напомена да се приликом гласања користе црни или тамни фломастер и да је забрањено користити црвену боју због каснијег скенирања листића.