Јавна управа РС није спорна

Република Српска ће обуку јавне управе и даље спроводити кроз Aгенцију за државну управу која је, по закону надлежна за то и која не пристаје на формирање Института за обуку јавне управе БиХ, рекао министар Липовац

РЕПУБЛИКA Српска никада није пристала на концепт који подразумијева формирање Института за обуку јавне управе БиХ који би обучавао кадрове у цијелој БиХ, давао сертификате и оцјењивао запослене у јавној управи. Тако нешто може да постоји само за обуку кадрова који ће радити у институцијама БиХ, а РС ће своју обуку и даље спроводити кроз Aгенцију за државну управу која је, по закону надлежна за њено спровођење. Овако је министар локалне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске Зоран Липовац, у интервјуу за " Глас Српске" прокоментарисао приједлог Канцеларије координатора за реформу јавне управе БиХ о формирању Института за обуку. Липовац је казао да је тек добио материјал са тим приједлогом од координатора Невенке Савић, који, како је рекао, "није јасно елабориран". Најавио је да ће надлежни у РС већ данас заузети званичан став око тог питања. ? Да ли ће се предстојећа реформа у државној управи БиХ, која је један од политичких услова за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, одразити на положај јавне управе у РС? ЛИПОВAЦ: Мислим да неће. Јавна управа РС не доводи се у питање том реформом. Српска је још прије двије године прихватила меморандум којим је ушла у те промјене. Међутим, свака јавна управа у ентитету развија се својим путем и у том правцу ми сада припремамо сет закона који ће се тицати и Владе и министарстава и Закона о државним службеницима. Ми то радимо сами, дакле, без утицаја са нивоа БиХ. Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи није добио подршку посланика и сада активно радимо на томе да дођемо до минимума политичког консензуса. Као што је познато, неке од кључних измјена односе се на статус секретара скупштине, стручне службе, начелнике одјељења у општинама, одбора за жалбе, евентуалне могућности распуштања скупштине под одређеним условима... Ту је и иницијатива посланика у НСРС Петра Ђокића за измјене закона у дијелу који се односи на мјесне заједнице, који је предложио да оне убудуће имају статус правних лица. Сада морамо видјети који од приједлога може добити потребну већину у Парламенту РС. Треба рећи да једна политичка партија нема исти приступ у различитим општинама. ? У предстојећим измјенама и допунама Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи предвиђено је и укидање појединих општина. Ријеч је о Купресу у Републици Српској, Источном Дрвару и Источном Мостару. Какав је став Министарства у вези с тим? ЛИПОВAЦ: Спровели смо јавне расправе у ове три општине и резултати су показали да људи који у њима живе, желе да оне и даље постоје. Разлог који су изнијели јесте да се избјегне одлив становништва, јер су ранија искуства показала да тамо гдје се укине општина, дође до застоја у развоју. Министарство припрема информацију за Владу тако да постоји и алтернативни приједлог, на основу којег би се те општине ревитализовале. То укључује додатну бригу Владе и улагање у инфраструктуру и још много тога. Ми смо сада на Савјету за развој одобрили 400 хиљада марака за асфалтирање два километра пута у једном мјесту у Источном Мостару. Довољно је рећи да ће то бити први метри, не километри, асфалта. ?Како функционише локална управа на подручју Сребренице и да ли се у тој општини, и у којој мјери, спроводе закони Републике Српске? ЛИПОВAЦ: Локална самоуправа у Сребреници, уз све тешкоће и проблеме, функционише у уставно-правном поретку Српске. Познато је да у посљедње вријеме постоје иницијативе за промјену статуса општине и разговарао сам са специјалним изаслаником за Сребреницу амбасадором Клифордом Бондом око тога. Охрабрио ме је његов став да међународна заједница неће инсистирати ни на каквим незаконитим измјенама. Само у оквиру постојећег закона се траже одређене измјене, првенствено Статуса Сребренице, које се углавном тичу начина доношења одлука у појединима важним питањима и структуре власти. Ми не можемо учествовати у предлагању или формирању тих измјена и допуна. То је ствар политичких партија које партиципирају у општинској власти. Aли, ако до измјена дође, Министарство ће оцијенити њихову законитост. Што се тиче ранијих дешавања које су узбуркале јавност, попут одлуке начелника општине о радним и нерадним данима, када је одредио да је 1. март нерадни дан, иако законом тако није прописано, Министарство нема механизме да га због тога казни, јер је он првенствено политички одговоран скупштини. На крају, такву одлуку нисмо могли обуставити од извршења, јер одлука формално-правно није ни била донесена, а за све смо сазнали када је већ прошло. ? Један од задатака Министарства је и обустављање од извршења одлука скупштина општина. Да ли је таквих случајева било? ЛИПОВAЦ: Имали смо два таква случаја, у Требињу 2006. и прошле године у Лопарама. У овом првом случају радило се о незаконитом разрјешењу замјеника начелника општине. У овом другом, обустављено је 19 одлука донесених на сједници Скупштине општине која није била заказана на Статутом и Законом уређен начин. ?Да ли је Ваше Министарство и у којој мјери било укључено у утврђивање критеријума за расподјелу плата у државним органима? ЛИПОВAЦ: Цјелокупан посао на изради Закона о платама водило је Министарство финансија. Био сам укључен првенствено у дијелу преговора са синдикатом управе и локалне самоуправе, као и сви министри чија министарства имају синдикате у том дијелу. Нисмо учествовали у доношењу критеријума. М. ЏЕПИНA Професионална администрација ? Можете ли нам појаснити шта је спорно у одредби Закона о локалној самоуправи која прописује статус начелника одјељења? ЛИПОВAЦ: Начелници одјељења су бирани на мандат од четири године, колико траје и мандат скупштине. Након тога остају у радном односу као референти, стручни сарадници или на некој другој дужности. То доводи до гомилања администрације у појединим локалним заједницама. О овом питању има неколико приједлога. Један од њих је да, условно речено, долазе и одлазе са градоначелницима и начелницима, други, да буду професионалци који ће остати, без обзира на промјену. Расправа о могућим рјешењима Предсједник Законодавног одбора Народне скупштине Републике Српске Жељко Мирјанић истакао је да је циљ прве расправе о Закону о измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи да буду размотрена најбоља могућа рјешења. Мирјанић је након прве заједничке сједнице Одбора за политички систем, правосуђе и управу и Законодавног одбора рекао да ће Министарство за локалну управу и самоуправу РС на основу анализе данашње расправе бити упознато о политичким опредјељењима и о могућностима за измјене и допуне овог закона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.