Јасминка Вучковић, директорица Фонда солидарности, за “Глас Српске”: Обољели малишани и њихови родитељи највећи хероји

Све дјечаке и дјевојчице за које је Фонд солидарности обезбиједио новац за лијечење у страним клиникама желим видјети и за десет година, не желим ни помислити да се неко од њих неће вратити. Ти малишани и њихови родитељи су највећи хероји, истакла је директорица Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству Јасминка Вучковић у интервјуу за “Глас Српске”.

- До сада смо финансирали лијечење 64 дјеце у иностранству, за шта је издвојено око 1,8 милиона марака. Тренутно је у процедури још 15 захтјева. Највећи износ, 240.000 евра, уплаћен је за трансплантацију коштане сржи у Њемачкој - рекла је Вучковићева.

ГЛАС: Недавно је успјешно завршена још једна хуманитарна акција “С љубављу храбрим срцима”, а прије годину били смо у мисији сакупљања новца за Фонд солидарности. Је ли Фонд оправдао своје постојање и како бисте оцијенили протеклу годину?

ВУЧКОВИЋ: Јавност ће оцијенити да ли је Фонд оправдао своје постојање и не само јавност, већ понајвише родитељи дјеце која су захваљујући средствима Фонда солидарности упућена на лијечење у иностранство. Посла је било много. Имали смо кратак рок за израду свих аката неопходних за обављање посла. И прије него што смо све акте усвојили, добили смо први захтјев за лијечење дјетета. Оно чега смо се прибојавали, а то је да ће бити много обољеле дјеце, нажалост, обистинило се.

ГЛАС: Због којих дијагноза су најчешће малишани морали на лијечење у иностранство и у које земље су углавном одлазили?

ВУЧКОВИЋ: Најчешће је ријеч о малигним болестима које још не могу да се третирају у нашим, али ни у болницама у Србији, затим тешке ортопедске аномалије, офталмолошки проблеми и трансплантације. Имали смо и велики број захтјева за дијагностику ријетких генетских обољења. Углавном су одлазили у Италију, Њемачку, Швајцарску, Шпанију и Белгију.

ГЛАС: Да ли сте у контакту са породицама и какве су повратне информације?

ВУЧКОВИЋ: У контакту сам са свим родитељима. Двоје дјеце је имало захвате на срцу, то је завршено успјешно и они ће за десетак година можда имати поново захват. Нека дјеца су се вратила са трансплантација и зрачења, а има и малишана који су још на лијечењу, док неки чекају контролне прегледе. Када је ријеч о дјеци која имају ортопедске проблеме, вјероватно ће требати серија операција како би се ријешио њихов проблем, али вјерујем да ће све бити како треба. У сваком случају, дјеца су добро.

ГЛАС: Да ли је и колико захтјева одбијено и на шта су се односили ти захтјеви?

ВУЧКОВИЋ: Нажалост, 12 захтјева смо морали одбити. То су углавном били захтјеви за рефундацију трошкова лијечења које је обављено прије него што је Фонд успостављен. Не сносимо трошкове физикалне рехабилитације, јер то је цјеложивотни процес. Било је и неколико захтјева за процедуре за које нисмо могли да нађемо научне доказе.

ГЛАС: Колико је тешко саопштити породици да њихов захтјев не може бити одобрен?

ВУЧКОВИЋ: То је најтеже, јер када неко дође до неке експерименталне могућности лијечења, онда можете претпоставити да је на том свом путу прошао готово све и да се једноставно хвата за сламку. У неколико наврата успјели смо пронаћи неке друге интервенције које би могле довести до побољшања здравственог стања. Никако не би било добро да одобравамо нешто што није научно доказано и потврђено у пракси. Овакав начин рада је ипак гарант да дијете неће бити изложено експерименту.

ГЛАС: Осим новчане помоћи, Фонд на неки начин пружа и подршку и охрабрује малишане који одлазе на лијечење, а однедавно сваком дјетету дарујете плишаног медвједића. О чему се ради?

ВУЧКОВИЋ: На самом почетку слали смо честитке свој нашој дјеци која су на лијечењу, а које су припремили малишани у Школи цртања у УДАС-у. Био је то мали знак подршке, да им покажемо да осим њихових породица још неко брине за њих. Дјечије позориште РС организовало је недавно премијеру представе “Медвједић Тимотеј” и тога дана компанија “Бојпром” нам је поклонила 20 медвједића који сада одлазе са малишанима у болнице. Једноставно желимо да када остану у болничким собама знају да нису сами.

ГЛАС: Да ли је оснивањем Фонда заустављено сакупљање новца “од врата до врата” за лијечење дјеце и злоупотребе којих је раније било појавом разних “хуманитараца”?

ВУЧКОВИЋ: На то питање можда најбоље можете одговорити ви медији, јер сте били свакодневно затрпани разним захтјевима за покретање хуманитарних акција. Након оснивања Фонда, обавили смо разговоре са главним и одговорним уредницима свих медија и замолили да будемо у контакту када медији добију информацију да је неком дјетету помоћ потребна како бисмо ми ступили у контакт са тим породицама. Не можемо забранити да се акције организују, али људи полако стичу повјерење у нас и сигурна сам да им је овако много лакше, да не морају да моле за марку. Без обзира на то што ми платимо трошкове лијечења и обезбиједимо пратњу мајке, породице су изложене огромним трошковима. Неријетко се дешава да ако дијете иде на лијечење које траје неколико мјесеци, цијела породица се сели. У тим ситуацијама трошкови су огромни и многи из тих разлога покрећу хуманитарне акције, а тада треба нагласити да то није акција за обезбјеђивање трошкова лијечења, већ за друге потребе.

ГЛАС: Да ли сте задовољни начином на који се Фонд финансира?

ВУЧКОВИЋ: Јесам. Није било великих осцилација на мјесечном нивоу када је ријеч о приходима. Надам се да ће и у овој години бити тако. Свега један одсто грађана пријављених на здравствено осигурање тражио је да им се од плате не одбија проценат за Фонд солидарности. Тренутно је на рачуну Фонда 5,9 милиона КМ.

ГЛАС: Да ли су све локалне заједнице испуниле своје обавезе када је ријеч о уплатама за Фонд солидарности?

ВУЧКОВИЋ: Вјерујем да ћемо тачан податак имати половином јануара и надам се да ће и оне општине које још нису испунити ту обавезу.

ГЛАС: Какви су планови за идућу годину?

ВУЧКОВИЋ: Циљ нам је да се више отворимо ка локалним заједницама, да остваримо сарадњу са привредницима и направимо акције које ће бити препознатљиве у цијелој Републици. Важно нам је да и мјештани у удаљеним срединама имају све информације о Фонду, те да онима који имају обољело дијете прва асоцијација на помоћ и лијечење буде Фонд солидарности.++

Подршка психолога

ГЛАС: Недавно сте потписали споразум са Друштвом психолога РС, о каквој сарадњи је ријеч?

ВУЧКОВИЋ: Наши психолози су се понудили да буду подршка породицама које имају болесно дијете, без обзира на то да ли је подршка неопходна дјетету или родитељу. Договор је такав да уколико се појави дијете у било којем мјесту у РС које мора да иде негдје на лијечење, Друштво психолога ће из најближег мјеста послати психолога да буде подршка тој породици. Неки родитељи су нам рекли да су водили дјецу код психолога из страха како ће она прихватити то што су болесна и морају на лијечење, а онда схватили да је њима та врста помоћи потребнија.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.