Јасеновачке жртве без улице у двије трећине општина Српске

БАЊАЛУКА - Више од трећине локалних заједница у Републици Српској има улицу Јасеновачких жртава, у знак сјећања на страдале током звјерских злочина у доба Независне државе Хрватске (НДХ).

Влада Републике Српске је у априлу прошле године на сједници прихватила Информацију о броју улица са називом Јасеновачких жртава у општинама и градовима те задужила Министарство управе и локалне самоуправе да, у сусрет 80. годишњице од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, затражи од локалних заједница у Српској да у знак колективног сјећања на јасеновачке жртве у својим локалним заједницама утврде назив "улица Јасеновачких жртава".

Приједлог је првобитно стигао од Организационог одбора за обиљежавање помена жртвама злочина-геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и највећем стратишту у Доњој Градини, који је формиран рјешењем Владе.

Поступајући по приједлогу ресорно Министарство је затражило од свих 64 јединице локалне самоуправе да доставе информације да ли на територији која има им припада имају улицу која носи име по јасеновачким жртвама, уз опаску да повратне информације у Владу пошаљу до краја године.

Билећа, Братунац, Вишеград, Вукосавље, Дервента, Доњи Жабар, Зворник, Источна Илиџа, Козарска Дубица, Костајница, Милићи, Невесиње, Нови Град, Оштра Лука, Пале, Србац, Требиње и Фоча су у потпуности спровели наведену иницијативу и извршиле именовање улице.

Седам јединица локалне самоуправе је, према расположивим подацима, већ имало назив улице који је у складу са циљем иницијативе, те у њиховом случају није било потребе за додатним именовањем.

На тој листи су Бањалука, Бијељина, Градишка, Лакташи, Приједор, Теслић и Угљевик.

- Билећа, Братунац, Вишеград, Вукосавље, Дервента, Доњи Жабар, Зворник, Источна Илиџа, Козарска Дубица, Костајница, Милићи, Невесиње, Нови Град, Оштра Лука, Пале, Србац, Требиње и Фоча су у потпуности су спровели наведену иницијативу и извршиле именовање улице - потврђено је за „Глас“ у Министарству управе и локалне самоуправе.

Уз то, у седам општина поступак именовања улице је у току.

- То се односи на Брод, Калиновик, Модричу, Мркоњић Град, Станаре, Трново и Шамац, а поједине јединице локалне самоуправе, из просторних и техничких разлога, тренутно нису у могућности да у потпуности испуне наведени Закључак, о чему су обавијестиле Министарство, док се дио њих налази у процесу проналажења адекватних рјешења како би испуниле преузету обавезу – поручено је у ресорном Министарству.

На овај закључак Владе, подсјетила је почетком мјесеца министарка управе и локалне управе Сенка Јујић приликом посјете Палама.

Она је нагласила да је та општина спада у категорију развијених јединица локалне самоуправе, а сврстава се и у оне у којима постоји улица Јасеновачких жртава.

Назив по јасеновачким жртвама од 2008. године носи и трг испред Народне скупштине Српске у Бањалуци гдје је и Споменик жртвама Јасеновца.

Преживјели логораши у злогласном усташком логору Јасеновац покушали су 22. априла 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопају слободе, али је у томе успјело само 169 од њих 1.073.

Ове године навршава се 81. година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша са циљем да се спасу и да се цијелом свијету исприча страшна истина о звјерствима која су вршена у систему Концентрационог логора Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, а који је формиран у августу 1941. по визији једног од највећих ратних злочинаца тог доба Макса Лубурића који је био и први командант логора, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

• Паћилијева пећ и Сава

Спомен-подручје Доња Градина, на територији Српске, чува успомену на 700.000 жртава логора Јасеновац и највећег стратишта у Доњој Градини.

- Према подацима Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945. године број жртава логора креће се око 500.000 до 600.000 са нагласком да се тачан број жртава никад неће моћи утврдити због тога што је многе жртве "прогутала" Паћилијева пећ, многе је однијела ријека Сава. Истраживања вршена 60-их и 70-их година прошлог вијека дала су податке према којима је у систему концентрационог логора  Јасеновац убијено 700.000 људи, од тога 500.000 Срба, 33.000 Јевреја, 40.000 Рома, 127.000 антифашиста. Од тога је 20.000 било дјеце – подсјетили су у Влади Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.