Јахорина економски форум: Затварање у границе кочи развој, РС и Србија искорак на Балкану

Јахорина - Земље региона могу много брже да се развијају и лакше премосте неке од најкрупнијих економских проблема уколико се окрену сарадњи и заједничким пројектима, а примјер за то је сарадња РС и Србије, генерални је закључак првог дана "Јахорина економског форума".

Фокус трећег издања овог дводневног скупа, којем присуствују високи политички званичници, привредници и представници институција, јавних предузећа, академске заједнице и други из више земаља, стављен је управо на регионалну сарадњу, као полугу економског развоја.

- Морамо јачати дијалог у региону и он ће донијети резултате. Ако се не будемо сви у региону кретали једнаким темпом и ако се не будемо заједено развијали, ниједна земља појединачно не може остварити озбиљнији економски напредак - рекао је у уводном обраћању предсједник РС Милорад Додик.

Земље региона муче скоро идентични проблеми, а као један од највећих означен је одлазак радне снаге у иностранство, због чега су послодавци у свим земљама западног Балкана суочени са хроничним недостатком радне снаге.

- Главни проблем је радна снага и морамо пронаћи мјере да не бисмо били мјесто гдје се млади школују и са којег одлазе, а враћају се као пензионери, о којима наше социјалне службе воде бригу. Без продуктивне радне снаге наши планови не могу бити остварени. Цијело друштво треба пронаћи мјере као одговор на овај проблем, а само једена од њих је повећање плата - рекао је Додик и додао да РС посљедњих година биљежи економски напредак, али да мора побољшавати пословни амбијент да би позитивне статистичке резултате осјетили и грађани на платама и пензијама.

Премијерка Србије Ана Брнабић подвукла је да је регион, као резултат одговорне политике појединих лидера, достигао значајан ниво стабилности, која је услов за економски напредак.

- Обавеза свих нас је да не дозволимо да нам прошлост диктира будућност. Спроводећи корените и често болне реформе морамо трансформисати наша друштва да бисмо исправили деформације из прошлости. Привредна сарадња са БиХ, а посебно са РС, је на завидном нивоу. Тржиште Србије је отворено за компаније из БиХ и не постоји ниједно тржиште у региону које је толико важно за Србију као што је БиХ. Србија извози више у БиХ него у Кину, Русију и САД заједно - истакла је Брнабићева.

Хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић је истакао да су интеграције, иновације и инвестиције три основне полуге на којима регион може напредовати. Проблем је, додао је он, што БиХ није доживјела интегрисање на унутрашњем плану.

- Морамо најприје средити ствари у свом дворишту. Наш примарни циљ потом мора да буде увезивање са сусједним земљама. Иновације су нам потребне у свим сегментима друштва. Да смо то учинили, десетине хиљада младих људи не би напустиле БиХ. Кроз инвестиције не само да можемо развити сарадњу у региону, већ и обезбиједити веће запошљавање и смањити исељавање становништва - рекао је Човић.

Као могућност за побољшање регионалне сарадње они су навели и иницијативу за оснивање својеврсне царинске уније у региону, која је потекла од предсједника Србије Александра Вучића.

- Понижавајуће дјелује дуго чекање на границама и зато је Вучићева иницијатива добродошла. То би могло да повуче привреду напријед. Инфраструктурно повезивање нема пуну вриједност без економског повезивања и једне врсте царинске уније - рекао је Додик са којим се сагласила и Брнабићева, али и истакла да због изостанка подршке са појединих политичких адреса још није услиједила реализација те идеје од које нису одустали.

Оцијенивши Вучићеву иницијативу џентлменском понудом за БиХ, Човић је рекао да је то једини начин да привреда у региону буде равноправна.

Премијерке РС и Србије Жељка Цвијановић и Ана Брнабић представиле су на централном панелу макроекономске резултате и реформе и мјере које су довеле до потпуне стабилизације стања јавних финансија. Цвијановићева је истакла да РС никад раније није имала ребаланс буџета који је услиједио као резултат више Владиних мјера које су почеле да дају резултате.

- Влада је постала потпуно отворена према социјалним партнерима и заједно смо спроводили те мјере. У 2017. години смо имали рекордан број запослених од када се он мјери у РС захваљујући повећању броја радника у реалном сектору и расту бруто домаћег производа од 3,5 одсто, по чему смо предњачили у региону. Нисмо уводили нове обавезе, нити повећавали намете, него смо гледали како да помогнемо привреди кроз растерећење. На захтјев привреде усвојили смо више закона, а уводимо рефундирање накнада за трудничко боловање у бруто износу - рекла је Цвијановићева. Додала је да су захваљујући побољшању приходовне стране буџета повећали издвајање за низ категорија.

- Повећали смо пензије и издвајања за борачке категорије, аграрни буџет и први пут увели накнаде за незапослене породиље. Ишли смо опрезно са повећањима да не бисмо угрозили финансије и мјере које дају резултате. Наш циљ је да још ојачамо реални сектор и да генеришемо додатни привредни раст. Приоритет је да створимо услове за повећање плата у реалном сектору и да смањимо јаз између зарада у јавном и реалном сектору. Тек тада можемо говорити и о повећању плата у јавном сектору. Раст плата ће уз реформу образовног система утицати и на смањење одлива радне снаге - истакла је Цвијановићева.

Брнабићева је рекла да су са спровођењем Реформске агенде почели 2014. године.

- Тада смо почели са применом мера које су биле тешке и непопуларне, али смо морали да их спроведемо јер смо према процени Светске банке били три месеца до банкрота. Мерама фискалне консолидације смо дошли до здравог буџета и привредног раста заснованог на извозу и домаћој производњи, буџетског суфицита, смањења јавног дуга и незапослености и инфлације под контролом. То је била основица за здрав раст и наш циљ је да задржимо фискалну дисциплину и да кренемо у бржи раст, јер имамо здраву економију - навела је Брнабићева. Премијерке РС и Србије су истакле да је сарадња двије републике на највишем нивоу од када је потписан Споразум о специјалним и паралелним везама, која је резултовала реализацијом низа заједничких пројеката. Посебна пажња убудуће ће, како су најавиле, бити посвећена енергетским пројектима који ће се наћи пред двије владе на скорашњој заједничкој сједници у Требињу.

"Јахорина економски форум" организовали су Удружење економиста РС - SWOT и кабинет предсједника РС у партнерству са Савезом економиста Србије.

- Пред регионом су заједнички изазови као што су сива економија, висока незапосленост, царинске баријере и други. Не могу други радити за нас и зато морамо радити и више и боље. Зато је веома важан дијалог у региону да бисмо заједно превазишли проблеме - рекао је извршни директор Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац.

Савез економиста Србије, како је истакао његов предсједник Александар Влаховић, постао је партнер "Јахорина економског форума" са жељом да му помогне да добије снагу да би креирао приједлоге за рјешавање кључних економских проблема.

Промјене у Влади РС

Милорад Додик је објелоданио план да крајем ове или почетком идуће године дође до промјена у структури Владе РС која би добила министарство задужено искључиво за развој нових технологија и иновације.

- Нека министарства биће реорганизована и основаћемо једно ново које ће се бавити новим технологијама. На тај начин бисмо утицали и на предузећа да се окрену развоју технологија. Морамо сви заједно бити иновативни и иновације ставити у функцију економског развоја - рекао је Додик.

Панел "Борба против сиве економије - значај безготовинског плаћања"

Зора Видовић - директор Пореске управе РС

Податак компаније "Мастеркард" од прије три године, према којем је учешће сиве економије у БиХ 25 одсто, треба узети условно, с обзиром на то да нема свјежијих истраживања. Сива економија присутна је у БиХ као у било којој другој земљи у свијету.

Миро Џакула - директор Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ

УИО је први пут у историји БиХ наплатио 7,044 милијарди КМ.  Плаћање пореза је цивилизацијско достигнуће, али на овим просторима признаје се само закон, обавеза и казна.

Сања Миовчић - извршни директор Савјета страних инвеститора у БиХ

Став Савјета је да би у земљи требало да буде нулта стопа толеранције за сиву економију. Кључне мјере за сузбијање сиве економије     су - сузбијање илегалне трговине дуваном и нафтом и њеним дериватима, сузбијање рада на црно, те сузбијање сиве економије у финансијским трансакцијама.

Јелена Ристић - директор Mastercarda за Србију, Црну Гору и БиХ

Постоје два типа сиве економије - активни и пасивни.
Пасивни се, односи на готовинска плаћања, док је активни тип онај гдје и куповна и продајна страна има интерес да не прикажу да је извршена нека трансакција.

Панел "Фискална политика - да ли је Мастрихт права мјера за земље југоисточне Европе"

Вјекослав Беванда - министар финансија и трезора БиХ

Јавни дуг је у порасту посљедњих година, али пројекције кажу да ће падати. Смањили смо задуженост за 750 милиона. У БиХ је рекордан раст штедње грађана и депозита предузећа, што није добро, јер показује да нема довољно интереса за домаћа инвестирања

Далибор Томаш, савјетник министра финансија РС

Српска од 2014. године до данас успјела да у потпуности изврши фискалну консолидацију јавних финансија. Изазови за наредни период су реформа здравственог сектора и јавних предузећа, који су можда потенцијални проблеми

Миленко Крајишник, предсједник Фискалног савјета РС

Јавни дуг и дефицит не морају увијек да буду лоше ствари. Суфицит који се не користи или који је погрешно искориштен већи је проблем од малог дефицита који је контролисан

Панел "Регионални инфраструктурни пројекти - катализатор економског развоја"

Недељко Чубриловић - предсједник Народне скупштине РС

Инфраструктура је основ за развој привреде. Није преамбициозно што желимо 400 километара аутопутева, али морамо ући брже у реализацију ових пројеката. За то је неопходан бољи политички амбијент и морамо струци препустити главну улогу.

Сребренка Голић, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС

Стратешко опредјељење РС је развој инфраструктуре која ће бити повезана са регионалним пројектима у тој области. То је начин да покренемо привреду и њен развој. Кључно је повезивање са коридором 10 и коридором 5Ц.

Душан Топић, директор "Аутопутева РС"

Створили смо језгро мреже аутопутева у РС и имамо нове пројекте да га проширимо. Близу смо договора са кинеском компанијом за изградњу дионице аутопута од Бањалуке до Приједора. Нажалост, инфраструктурни пројекти су често колатерална штета политичких несугласица.

Дубравка Негре, регионални директор Европске инвестиционе банке

Регион прво мора међусобно да се увеже, а затим да крене у повезивање са ЕУ. Држава мора да буде покретач улагања у инфраструктурне пројекте, јер тиме подстиче и приватне инвестиције. Треба убрзати јавне набавке и административне процедуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.