Јахорина економски форум: Привреди крила даје мањи и ефикаснији државни апарат

Јахорина - Домаћа економија има перспективу и потенцијал за раст, али тај искорак зависи искључиво од спремности за спровођење корјенитих реформи, те резова и подизања ефикасности администрације и јавног сектора како би привреда добила боље услове за пословање.

Готово у сваком панелу премијерног дана првог "Јахорина економског форума" као кључне мјере за узлет домаће економије провлачили су се управо ти закључци. Циљ дводневног економског форума на Јахорини је да буду анализирани проблеми са којима се суочава наша економија, али и појаве и трендови на глобалној економској сцени који на њу имају директан утицај и често снажан утицај. На те изазове одговоре су тражили највиши званичници РС, челници институција БиХ, дипломате, те угледни економисти, привредници, представници пословних асоцијација и академске заједнице из Србије, Хрватске, Њемачке, Русије, Кине и низа других земаља.

Треба нам више рада

Форум је отворен обраћањем предсједника РС Милорада Додика, који је истакао да Српска покушава и успијева да има стални економски раст упркос изазовима и тешког окружења у којем се налази, посебно политичког.

- Треба нам више рада и разумијевања за развој онога што ствара нову вриједност и развој нашег друштва. Треба нам мање злоупотреба институција и процедура које коче развој предузетништва. Опредијељени смо за пут ка ЕУ и подржавамо апликацију за статус кандидата за чланство у ЕУ. Европски пут је пут ка бољим нама, али на том путу не желимо да изгубимо своју аутономију и желимо да развијамо економију - истакао је Додик.

Он је казао да је износ бруто домаћег производа (БДП) у односу на 1998. годину повећан пет пута, да је РС одржала привреду и послије катастрофалних поплава и повећала циљеве раста БДП-а.

- Отварањем Термоелектране "Станари" производња струје у РС биће повећана за 28 одсто, а крајем маја или почетком јуна биће пуштена дионица аутопута Добој - Бањалука. Желимо стране инвеституре, али треба афирмисати подршку домаћем бизнису, је од њега наша економија много више зависи - истакао је Додик.

Он је казао да је економски суверенитет ентитета изнад онога што покушавају да наметну институције БиХ.

Институцијама БиХ смо дали милијарде марака, али нисмо задовољни оним што смо добили. РС не жели сецесију и спремни смо на дијалог. Желимо да заједно будемо бољи - поручио је Додик у препуној конгресној дворани.

Послије његовог обраћања услиједила је пленарна сједница на којој је разматрана позиција земаља западног Балкана у мултиполарном свијету и економији. Хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић казао је да је у посљедња два мјесеца у БиХ направљен искорак на европском путу, али да су на површину поново испливали стари проблеми.

- Губимо се у трци тражења нас самих унутар БиХ и нисмо спремни да доносимо одлуке. Правац који треба да слиједимо јесте спровођење реформске агенде и јачање сарадње са сусједима и пријатељима из иностранства који то желе. Догодине ћемо сигурно имати статус кандидата за ЕУ, али морамо завршити десет ствари - казао је Човић.

Додик је на пленарној сједници истакао да је један од највећих пријетњи стабилности тероризам и подвукао да без друштвене стабилности нема ни економије.

- Ми још нисмо превазишли ни глобалну кризу из 2008. године. Нема изласка из кризе без управљања монетарном политиком и прилагођавања монетарног система како би он био фактор стабилности финансијског тржишта. Зато треба ангажовати ресурсе Централне банке БиХ - истакао је Додик оцијенивши да смо неприпремљени и за отварање тржишта и битку са много јачом конкуренцијом, а да је приватизација девастирала привреду.

Човић се осврнуо и на драматичан раст администрације, који је БиХ пратио годинама уназад.

- Оволика администрација може се финансирати само уз помоћ међународних финансијских институција. У РС је ситуација боља, а ФБиХ је катастрофална због сложености њеног уређења. Систем је прескуп и овакав неодржив. Колико год сада изгледала скромна наша задуженост, ако ништа не предузмемо у наредних пет-шест година бићемо презадужени - рекао је Човић.

Једна од незаобилазних тема било је и трвење интереса истока и запада, а закључено је да БиХ не треба да се сврстава ни на једну страну.

- Исток и запада сарађују и не видим разлог зашто ми не бисмо сарађивали и са једнима и са другима. Кључно питање нашег развоја је у нама самима. Треба да градимо систем у којем се поштују процедуре и надлежности и да се стално не враћамо на те проблеме - рекао је Додик наводећи да РС треба искористити чињеницу да је на граници ЕУ.

Специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк рекао је јуче да је главна порука форума да је проблем економија, а не политика или безбједност.

- БиХ неће моћи да иде напријед док се не почне бавити економским питањима - навео је Вигемарк.

Бољке привреде

Динамична и жустра расправа вођена је на панелу о теми "Макроекономске политике - више или мање државе" на којем су аргументе суочили привредници и представници пословне заједнице са министрима.

Предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић казао је да је добро што је домаћа валута стабилна, али да је за извознике негативно што је везана за евро, јер смањује њихову конкурентност на тржишту.

- Централна банка БиХ би требало да се угледа на такве институције у другим земљама и да упумпавањем новца помогне привреди - истакао је Ђурић и изразио незадовољство због високих пореза и доприноса, односно оптерећења рада, парафискалних намета, али и изостанка политике запошљавања и образовања која би одговарала потребама привреде и све већег задуживања јавног сектора.

Министар финансија РС Зоран Тегелтија рекао је да су порези ниски, а да су стопе доприноса високе због чега не смију расти. Он је казао да је задуженост РС ниска, али и упозорио да дуг може да експлодира у наредних пет-шест година ако не буду спроведене реформе.

- Кљуна област је реструктурирање јавног сектора. Јавна предузећа морају бити профитабилна и измиривати своје обавезе - навео је Тегелтија и додао да носилац инвестиција мора бити приватни сектор.

Валентин Илиевски из Савјета страних инвеститора подвукао је да су стране инвестиције кључ развоја економија у транзицији.

- Већина страних инвеститора послује добро и задовољни су, али постоји много препрека које треба укинути - упозорио је Илиевски.

Предсједник Савеза економиста Србије Александар Влаховић рекао је да стално имамо доминацију државе у економији и да је проблем недовршена економска транзиција.

- Треба нам мање државе, јер она није добар предузетник. Држава кроз капиталне инвестиције треба да подржи приватне инвестиције које су кључне. Држава мора да повећа капиталне инвестиције и смањи потрошњу. Потребно је, и реструктурирање, и приватизација јавних предузећа, и мала, ефикасна и јефтина држава - казао је Влаховић.

Министар индустрије, енергетике и рударства РС Петар Ђокић изјавио је јуче да су у посљедњих пет година очи јавности упрте у рјешења за бржи индустријски развој и истакао да је Влада РС на том плану остварила одређене резултате.

- Боље резултате намјеравамо да постигнемо низом реформи, а једна од њих је и реиндустријализација - рекао је Ђокић на панелу "Ре/индустријализација/ - услов без кога се не може или …?". Он је навео да је приватизацијом РС остала без великих привредних система и нагласио да држава мора бити снажнији регулатор привредних токова.

Професор Економског факултета из Београда Александар Живковић истакао је на панел дискусији "Нови међународни економски поредак - утицај економија земаља БРИКС-а да су земље БРИКС-а интересантне за западни Балкан јер имају значајан привредни потенцијал. Представник Економског института Руске академије Светлана Глинка нагласила је да се значајан број земаља организовао у БРИКС, неформално друштво моћних држава.

"Јахорина економски форум" биће настављен данас, а учесници ће размотрити шта доноси пут ка ЕУ, а завјеса на форум биће спуштена усвајањем закључака.

Јахорина веже Копаоник и Опатију

Милорад Додик оцијенио је да је већ први дан "Јахорина економског форума" показао да је он успјешан.

- Идеја за организовање овог форума је била одлична и број учесника, који је премашио 300, гарантује успјех. Закључци и препоруке ће стићи у институције како би их оне примијениле у својим политикама - рекао је Додик.

Извршни директор Удружења економиста РС – СЊОТ, једног од организатора форума, Саша Грабовац истакао је да је економија најважнија тема о којој треба говорити и да је циљ скупа да буду размотрене идеје како наша економија може одговорити на глобалне изазове.

Предсједник Савеза економиста Србије Александар Влаховић истакао је да форум на Јахорини треба да повеже сличне скупове на Копаонику и у Опатији.

- Западни Балкан треба да се повеже јер економије тих земаља личе једна на другу - рекао је Влаховић.

Предсједник Хрватског друштва економиста Љубо Јурчић оцијенио је да је развој региона могућ само уз сарадњу сусједних земаља на свим нивоима.

Огромно интересовање медија

"Јахорина економски форум" изазвао је огромну медијску пажњу и пратило га је 25 медијских кућа. Осим свих важнијих домаћих медија форум су пратиле новинарске екипе из цијеле бивше Југославије, а прес-центар био је често испуњен до посљедњег мјеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.