Jahorina ekonomski forum: Privredi krila daje manji i efikasniji državni aparat

Jahorina - Domaća ekonomija ima perspektivu i potencijal za rast, ali taj iskorak zavisi isključivo od spremnosti za sprovođenje korjenitih reformi, te rezova i podizanja efikasnosti administracije i javnog sektora kako bi privreda dobila bolje uslove za poslovanje.

Gotovo u svakom panelu premijernog dana prvog "Jahorina ekonomskog foruma" kao ključne mjere za uzlet domaće ekonomije provlačili su se upravo ti zaključci. Cilj dvodnevnog ekonomskog foruma na Jahorini je da budu analizirani problemi sa kojima se suočava naša ekonomija, ali i pojave i trendovi na globalnoj ekonomskoj sceni koji na nju imaju direktan uticaj i često snažan uticaj. Na te izazove odgovore su tražili najviši zvaničnici RS, čelnici institucija BiH, diplomate, te ugledni ekonomisti, privrednici, predstavnici poslovnih asocijacija i akademske zajednice iz Srbije, Hrvatske, Njemačke, Rusije, Kine i niza drugih zemalja.

Treba nam više rada

Forum je otvoren obraćanjem predsjednika RS Milorada Dodika, koji je istakao da Srpska pokušava i uspijeva da ima stalni ekonomski rast uprkos izazovima i teškog okruženja u kojem se nalazi, posebno političkog.

- Treba nam više rada i razumijevanja za razvoj onoga što stvara novu vrijednost i razvoj našeg društva. Treba nam manje zloupotreba institucija i procedura koje koče razvoj preduzetništva. Opredijeljeni smo za put ka EU i podržavamo aplikaciju za status kandidata za članstvo u EU. Evropski put je put ka boljim nama, ali na tom putu ne želimo da izgubimo svoju autonomiju i želimo da razvijamo ekonomiju - istakao je Dodik.

On je kazao da je iznos bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na 1998. godinu povećan pet puta, da je RS održala privredu i poslije katastrofalnih poplava i povećala ciljeve rasta BDP-a.

- Otvaranjem Termoelektrane "Stanari" proizvodnja struje u RS biće povećana za 28 odsto, a krajem maja ili početkom juna biće puštena dionica autoputa Doboj - Banjaluka. Želimo strane investiture, ali treba afirmisati podršku domaćem biznisu, je od njega naša ekonomija mnogo više zavisi - istakao je Dodik.

On je kazao da je ekonomski suverenitet entiteta iznad onoga što pokušavaju da nametnu institucije BiH.

Institucijama BiH smo dali milijarde maraka, ali nismo zadovoljni onim što smo dobili. RS ne želi secesiju i spremni smo na dijalog. Želimo da zajedno budemo bolji - poručio je Dodik u prepunoj kongresnoj dvorani.

Poslije njegovog obraćanja uslijedila je plenarna sjednica na kojoj je razmatrana pozicija zemalja zapadnog Balkana u multipolarnom svijetu i ekonomiji. Hrvatski član Predsjedništva BiH Dragan Čović kazao je da je u posljednja dva mjeseca u BiH napravljen iskorak na evropskom putu, ali da su na površinu ponovo isplivali stari problemi.

- Gubimo se u trci traženja nas samih unutar BiH i nismo spremni da donosimo odluke. Pravac koji treba da slijedimo jeste sprovođenje reformske agende i jačanje saradnje sa susjedima i prijateljima iz inostranstva koji to žele. Dogodine ćemo sigurno imati status kandidata za EU, ali moramo završiti deset stvari - kazao je Čović.

Dodik je na plenarnoj sjednici istakao da je jedan od najvećih prijetnji stabilnosti terorizam i podvukao da bez društvene stabilnosti nema ni ekonomije.

- Mi još nismo prevazišli ni globalnu krizu iz 2008. godine. Nema izlaska iz krize bez upravljanja monetarnom politikom i prilagođavanja monetarnog sistema kako bi on bio faktor stabilnosti finansijskog tržišta. Zato treba angažovati resurse Centralne banke BiH - istakao je Dodik ocijenivši da smo nepripremljeni i za otvaranje tržišta i bitku sa mnogo jačom konkurencijom, a da je privatizacija devastirala privredu.

Čović se osvrnuo i na dramatičan rast administracije, koji je BiH pratio godinama unazad.

- Ovolika administracija može se finansirati samo uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija. U RS je situacija bolja, a FBiH je katastrofalna zbog složenosti njenog uređenja. Sistem je preskup i ovakav neodrživ. Koliko god sada izgledala skromna naša zaduženost, ako ništa ne preduzmemo u narednih pet-šest godina bićemo prezaduženi - rekao je Čović.

Jedna od nezaobilaznih tema bilo je i trvenje interesa istoka i zapada, a zaključeno je da BiH ne treba da se svrstava ni na jednu stranu.

- Istok i zapada sarađuju i ne vidim razlog zašto mi ne bismo sarađivali i sa jednima i sa drugima. Ključno pitanje našeg razvoja je u nama samima. Treba da gradimo sistem u kojem se poštuju procedure i nadležnosti i da se stalno ne vraćamo na te probleme - rekao je Dodik navodeći da RS treba iskoristiti činjenicu da je na granici EU.

Specijalni predstavnik EU u BiH Lars Gunar Vigemark rekao je juče da je glavna poruka foruma da je problem ekonomija, a ne politika ili bezbjednost.

- BiH neće moći da ide naprijed dok se ne počne baviti ekonomskim pitanjima - naveo je Vigemark.

Boljke privrede

Dinamična i žustra rasprava vođena je na panelu o temi "Makroekonomske politike - više ili manje države" na kojem su argumente suočili privrednici i predstavnici poslovne zajednice sa ministrima.

Predsjednik Privredne komore RS Borko Đurić kazao je da je dobro što je domaća valuta stabilna, ali da je za izvoznike negativno što je vezana za evro, jer smanjuje njihovu konkurentnost na tržištu.

- Centralna banka BiH bi trebalo da se ugleda na takve institucije u drugim zemljama i da upumpavanjem novca pomogne privredi - istakao je Đurić i izrazio nezadovoljstvo zbog visokih poreza i doprinosa, odnosno opterećenja rada, parafiskalnih nameta, ali i izostanka politike zapošljavanja i obrazovanja koja bi odgovarala potrebama privrede i sve većeg zaduživanja javnog sektora.

Ministar finansija RS Zoran Tegeltija rekao je da su porezi niski, a da su stope doprinosa visoke zbog čega ne smiju rasti. On je kazao da je zaduženost RS niska, ali i upozorio da dug može da eksplodira u narednih pet-šest godina ako ne budu sprovedene reforme.

- Kljuna oblast je restrukturiranje javnog sektora. Javna preduzeća moraju biti profitabilna i izmirivati svoje obaveze - naveo je Tegeltija i dodao da nosilac investicija mora biti privatni sektor.

Valentin Ilievski iz Savjeta stranih investitora podvukao je da su strane investicije ključ razvoja ekonomija u tranziciji.

- Većina stranih investitora posluje dobro i zadovoljni su, ali postoji mnogo prepreka koje treba ukinuti - upozorio je Ilievski.

Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao je da stalno imamo dominaciju države u ekonomiji i da je problem nedovršena ekonomska tranzicija.

- Treba nam manje države, jer ona nije dobar preduzetnik. Država kroz kapitalne investicije treba da podrži privatne investicije koje su ključne. Država mora da poveća kapitalne investicije i smanji potrošnju. Potrebno je, i restrukturiranje, i privatizacija javnih preduzeća, i mala, efikasna i jeftina država - kazao je Vlahović.

Ministar industrije, energetike i rudarstva RS Petar Đokić izjavio je juče da su u posljednjih pet godina oči javnosti uprte u rješenja za brži industrijski razvoj i istakao da je Vlada RS na tom planu ostvarila određene rezultate.

- Bolje rezultate namjeravamo da postignemo nizom reformi, a jedna od njih je i reindustrijalizacija - rekao je Đokić na panelu "Re/industrijalizacija/ - uslov bez koga se ne može ili …?". On je naveo da je privatizacijom RS ostala bez velikih privrednih sistema i naglasio da država mora biti snažniji regulator privrednih tokova.

Profesor Ekonomskog fakulteta iz Beograda Aleksandar Živković istakao je na panel diskusiji "Novi međunarodni ekonomski poredak - uticaj ekonomija zemalja BRIKS-a da su zemlje BRIKS-a interesantne za zapadni Balkan jer imaju značajan privredni potencijal. Predstavnik Ekonomskog instituta Ruske akademije Svetlana Glinka naglasila je da se značajan broj zemalja organizovao u BRIKS, neformalno društvo moćnih država.

"Jahorina ekonomski forum" biće nastavljen danas, a učesnici će razmotriti šta donosi put ka EU, a zavjesa na forum biće spuštena usvajanjem zaključaka.

Jahorina veže Kopaonik i Opatiju

Milorad Dodik ocijenio je da je već prvi dan "Jahorina ekonomskog foruma" pokazao da je on uspješan.

- Ideja za organizovanje ovog foruma je bila odlična i broj učesnika, koji je premašio 300, garantuje uspjeh. Zaključci i preporuke će stići u institucije kako bi ih one primijenile u svojim politikama - rekao je Dodik.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SNjOT, jednog od organizatora foruma, Saša Grabovac istakao je da je ekonomija najvažnija tema o kojoj treba govoriti i da je cilj skupa da budu razmotrene ideje kako naša ekonomija može odgovoriti na globalne izazove.

Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović istakao je da forum na Jahorini treba da poveže slične skupove na Kopaoniku i u Opatiji.

- Zapadni Balkan treba da se poveže jer ekonomije tih zemalja liče jedna na drugu - rekao je Vlahović.

Predsjednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurčić ocijenio je da je razvoj regiona moguć samo uz saradnju susjednih zemalja na svim nivoima.

Ogromno interesovanje medija

"Jahorina ekonomski forum" izazvao je ogromnu medijsku pažnju i pratilo ga je 25 medijskih kuća. Osim svih važnijih domaćih medija forum su pratile novinarske ekipe iz cijele bivše Jugoslavije, a pres-centar bio je često ispunjen do posljednjeg mjesta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.