Јахорина економски форум 2017: Економија РС снагу тражи у јаком блоку са регионом

Јахорина - Мала економија као што је Република Српска нема алтернативе осим повезивања са сусједним земљама како би у том блоку заједно изашли на захтјевно глобално тржиште, главни је закључак првог дана "Јахорина економског форума 2017", који је јуче почео на олимпијској планини.

Правци којима би требало да крене економија Српске разматрани су на пленарној сједници "Развојне шансе малих економија" - централном дијелу првог дана форума. Тренутно стање и шансе за развој са присутнима су размотрили предсједник РС Милорад Додик, министар привреде Србије Горан Кнежевић и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк.

- Ниједна мала економија не може сама изаћи на глобално тржиште на којем главну улогу играју велике земље којима мале не могу бити конкурентне. Зато је неопходно регионално повезивање како би уједињеним снагама ушли у ту тржишну утакмицу. Наш успјех зависи од тога да ли можемо да се повежемо са регионом и креирамо заједничку понуду за свјетско тржиште. Ми не можемо бити само конзументи већ морамо више производити и извозити. Свијет се посљедњих година промијенио и ми то морамо пратити и прилагођавати се, јер сви који то не буду чинили су губитници - рекао је Додик, који је прије пленарне сједнице отворио форум.

Без обзира на скромну величину у глобалним оквирима, оцијенио је Додик, економија РС је одржива и има шансу за развој засновану, прије свега, на великим природним ресурсима.

- РС не користи адекватно своје ресурсе и то морамо промијенити. Размишљамо о новим инвестицијама посебно у области енергетике која је наша највећа шанса. Кључно питање је како на основу тих ресурса подстаћи људе да покрену бизнис и омогуће запошљавање чиме би био ријешен и велики проблем незапослености. РС има привредни раст од око три одсто, раст индустријске производње и извоза, задуженост није велика, а финансије су стабилне. Тај раст нам, међутим, није довољан за наше потребе - истакао је Додик.

Кнежевић је рекао да регион дијели сличне проблеме наводећи да је циљ Владе Србије политичка стабилност, мир и добросусједски односи као основни предуслови за економски раст.

- У склопу те политике заинтересовани смо за формирање царинске уније у региону и заједнички излазак на трећа тржишта. Јединствено тржиште региона је услов за економски развој. Успостављањем царинске уније у кратком року би резултирало запошљавањем 80.000 особа у региону - истакао је Кнежевић и додао да су други важан фактор за остваривање економског раста економске реформе за којима је Србија посегла и које су резултирале буџетским суфицитом, смањењем јавног дуга и незапослености и растом инвестиција.

Вигемарк је као кључне полуге развоја малих економија истакао трговину и извоз стављајући посебан акценат на сарадњу унутар региона и са ЕУ.

- БиХ биљежи раст извоза у ЕУ који много брже расте него увоз. Било би добро када би БиХ до краја године постала чланица Свјетске трговинске организације за шта има пуну подршку ЕУ. Власти у БиХ треба да наставе реформе умјесто прављења застоја и политизирања - казао је Вигемарк.

Додик је истакао да је РС свјесна да њена оријентација према ЕУ може подстаћи економски развој и да је због тога прихватила реформску агенду и радила на њеном спровођењу.

- Наше отварање према ЕУ носи, међутим, и низ тешких посљедица, јер због увоза трпи наша привреда. Због тога треба заштити дио наше угрожене производње, а то се посебно односи на пољопривреду - рекао је Додик.

На скупу су анализиране и препреке које спутавају економски развој, а Додик је акценат ставио на проблеме у областима правосуђа и образовања.

- Треба нам јаче и одговорније правосуђе, јер без правне сигурности ниједан инвеститор неће овдје уложити свој новац. Ми то тренутно немамо и залажем се да што прије успоставимо систем јавне одговорности челних људи у правосуђу. Некадашњи образовни систем је урушен и болоњски процес се није показао успјешним. Част изузецима, али факултети не производе људе са знањем и имамо велики проблем - рекао је Додик.

Предсједник Организационог одбора "Јахорина економског форума" Горан Рачић рекао је да је циљ да на скупу покушају доћи до одговора како на бољи начин користити домаће ресурсе посебно у енергетици, дрвној индустрији и грађевинарству у којима РС има највеће потенцијале.

- Морамо развијати предузетнички дух и системским мјерама унапређивати пословни амбијент. Морамо искористити потенцијале и компаративне предности које имамо и преокренути ситуацију у своју корист у овим турбулентним временима. Ово је мјесто на којем можемо промијенити себе и државу - оцијенио је Рачић.

Форум је окупио 400 учесника, а током два дана биће одржано десет специјализованих панела, округли сто и пленарна сједница.

Земља партнер

Милорад Додик је истакао да би од сљедеће године требало доћи до промјене у организацији "Јахорина економског форума".

- Планирамо да сваке године једна земља буде суорганизатор са кабинетом предсједника РС и Удружењем економиста РС - СЊОТ. Наша жеља је да то прве буду земље региона, а већ сљедеће године Србија - рекао је Додик.

Грађевинарство

Учесници панела "Грађевинарство као фактор развоја домаће економије" оцијенили су да се овај сектор суочава са низом изазова и проблема, али да је генерална оцјена да иде узлазном путањом.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић истакла је да су бесправно саграђени објекти својеврсна рак-рана, али да су грађани показали велико интересовање за легализацију објеката. Остали учесници панела, предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић, генерални директор компаније "Ксела БХ" Емир Кадрић, директор "Урбис центра" Снежана Мрђа-Баџа и директор "Аутопутева РС" Душан Топић изнијели су низ проблема са којима се суочавају попут некомпетентних служби у јавној управи, припреме планске документације, лиценцирања, несређених земљишних књига, издавања грађевинских дозвола, неусаглашеног законодавства, обезвређивања инжењерске струке и јавних набавки.

Економске зоне

Министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Златан Клокић рекао је да Српска озбиљно ради на успостављању слободних економских зона, које треба да допринесу привлачењу инвеститора и повећању запослености.

Учествујући у раду панела "Специјалне економске зоне - прилика за успјех" разматрају три модела за њихово успостављање.

Министар пољопривреде и заштите животне средине Србије Бранислав Недимовић представио је искуство слободне економске зоне у Сремској Митровици, која је 2004. године започета од нуле.

- Дужи је пут и више је посла ићи од почетка, али су плодови већи - рекао је Недимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.