Извоз у Хрватску мањи за 42 милиона марака

Бањалука - Страховања да ће улазак Хрватске у Европску унију имати негативне ефекте на економију БиХ обистинила су се већ првог мјесеца примјене новог трговинског режима, с обзиром на то да је извоз у ту земљу у јулу смањен за 42 милиона марака у односу на јун.

Размјена

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у прошлом мјесецу из БиХ у Хрватску је извезено 140.112 тона разне робе у вриједности од 85,8 милиона КМ.

Подаци Aгенције за статистику БиХ показују да је вриједност извоза у јуну, посљедњег мјесеца уочи уласка Хрватске у ЕУ, износила 127,8 милиона КМ.

Пад извоза послије уласка Хрватске у ЕУ забиљежен је и у односу на јул 2012. године када је, према подацима УИО, на хрватско тржиште из БиХ пласирано 239.957 тона робе чија је вриједност 113,2 милиона КМ, а пад је износио укупно 27,4 милиона КМ.

Начелник Одјељења за комуникације УИО Ратко Ковачевић рекао је "Гласу Српске" да се из БиХ у Хрватску послије њеног уласка у ЕУ највише извозило дрво и дрвна грађа, шљунак, угаљ, битумен, цемент, алуминијум, грађевински елементи, намјештај, вода, тоалетни папир...

- Слични производи извозили су се и у истом периоду прошле године с тим да је тада на хрватско тржиште пласирано и млијеко и млијечни производи, али и више воћа и поврћа. Наши привредници који су раније извозили производе биљног и животињског поријекла у Хрватску искористили су период до 30. јуна, док је Хрватска била чланица CEFTS споразума, да извезу значајније количине ових производа, који од 1. јула не могу на тржиште Хрватске - рекао је Ковачевић.

Промјене у обиму трговинске размјене примјетне су и код увоза из Хрватске.

Он је, према подацима УИО, у јулу смањен за 94,7 милиона марака у односу на исти период лани.

- Разлоге за мањи увоз треба тражити у чињеници да одређена роба поријеклом из Хрватске, попут цигарета и основних пољопривредних производа од уласка Хрватске у ЕУ, има додатно царинско оптерећење ако се увози у БиХ. Зато су многи привредници увезли значајније залихе робе до краја јуна, односно док се роба из Хрватске могла увести без плаћања царина - рекао је Ковачевић.

Говорећи о ефектима уласка Хрватске у ЕУ предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић рекао је да су се обистинила очекивања да ће бити проблема са извозом производа анималног поријекла.

- За сада су се нашла алтернативна тржишта за млијеко, а то су Црна Гора, Aлбанија и Македонија - рекао је Ђурић.

Он је истакао да РС и БиХ имају изузетно нереалне захтјеве из Хрватске, која тражи да задржи широк обим права која је имала док је била у зони слободне трговине.

Савјетник генералног секретара Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран истакао је да је још рано за дубљу анализу посљедица уласка Хрватске у ЕУ и додао да се и не очекују драстичне промјене.

- Јасно је да у овом мјесецу немамо извоза млијека и других производа анималног поријекла на хрватско тржиште. Дакле, тај извоз ће бити нула, а у истом мјесецу прошле године је износио неку значајну цифру - рекао је Гавран и додао да би извоз свјеже рибе могао да претрпи губитке, јер се та роба не може складиштити шест мјесеци као млијеко.

Члан Извршног одбора Удружења кожа, текстил, обућа у Привредној комори РС Радован Пазуревић каже да се у овом сектору није десило ништа негативно, те да је онима који одраније извозе у ЕУ сада и лакше, јер су мање гужве на границама.

Прелази

Од 1. јула на снази је и нова категоризација граничних прелаза између БиХ и Хрватске, која је дефинисана Споразумом о граничним прелазима између двије земље, а на који многе општине имају озбиљне замјерке.

- До промјене категорије и незадовољства грађана са обје стране државне границе дошло је на граничним прелазима Дољани и Габела поље, јер су постали прилази ниже категорије - казали су у УИО.

Додали су да је и гранични прелаз Костајница - Хрватска Костајница раније био прелаз за међународни саобраћај путника, а сада је прелаз за погранични саобраћај.

- Постоји незадовољство грађана и због граничног прелаза Нови Град - Двор, који је раније био прелаз за међународни саобраћај путника и робе, а сада само за путнике - истакли су.

У овим крајевима трпе и трговци, јер је раније велики број грађана у тим општинама, куповао робу у БиХ и враћао се у Хрватску. С друге стране у УИО истичу како су гранични прелази Ивањица - Горњи Бргат и Осоје - Вињани Горњи Споразумом прекатегоризовани за међународни путнички саобраћај у граничне прелазе за међународни путнички и робни саобраћај.

У Комисији за интегрисано управљање границама кажу да ће информисати надлежна тијела о бројним проблемима са којима су се сусрели грађани.

- Евентуална измјена Споразума, не може бити једнострана, већ би Савјет министара БиХ са највишим органима у Хрватској морао да формира заједничку комисију, која би на бази договора прекатегоризовала прелазе, а све скупа са представницима Европске уније - истакли су у Комисији.

Захтјеви

Европска комисија саопштила је у петак да жали због континуираног застоја у преговорима са БиХ о билатералном трговинском режиму послије приступања Хрватске ЕУ.

ЕУ је посљедњих дана у више наврата упозоравала да би БиХ требало да омогући увоз производа који тренутно не испуњавају европске стандарде, што су домаћи привредници оцијенили као још један притисак на БиХ.

Из преговарачке делегације БиХ казали су да су спремни да у процес техничке адаптације укључе царинске концесије у облику царинских квота за све врсте производа на принципу обостраног интереса уколико Европска комисија обезбиједи повећање царинских квота за рибу, шећер и вино из БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.