У заједничким институцијама троше као да нема кризе

САРАЈЕВО - Свијет се налази у великој кризи, како економској, тако и финансијској и сви траже начина како да уштеде и срежу трошкове, што се пак не може рећи за БиХ и њене заједничке институције чији су укупни расходи и издаци током прошле године повећани у односу на 2023. за 11 одсто, односно за 135 милиона марака.

Открива ово најновији Извјештај о извршењу буџета институција БиХ и међународних обавеза у ком се наводи да су укупни трошкови износили чак 1,32 милијарде марака. Како се појашњава у овом документу, један од разлога зашто је дошло до овог повећања трошкова током прошле године је и корекција бруто плата и накнада запосленим у заједничким институцијама. 

Када су у питању њихова примања, основица за обрачун плата повећана је са 535  на 600 конвертибилних марака што је, када се подвуче црта,  државу коштало додатних 29,5 милиона марака. Овај раст је дијелом објашњен и тиме што је у одређеним институцијама дошло до премјештања запослених у веће платне разреде. 

Када се збирно погледа, из буџета за плате 21.577 радника у државним институцијама током прошле године потрошено је чак 770,3 милиона марака. Ово значи да су просјечна примања државних службеника током прошле године износила око 2.610 марака, али и да њихове плате чине готово 60 одсто свих буџетских трошкова.

Како се даље појашњава, до овог раста буџетских трошкова дошло је и због раста накнада за разне трошкове, који су током прошле године повећани за 4,6 милиона и износили су укупно 157,2 милиона марака. Ове накнаде се прије свега односе на права запослених у заједничким институцијама који се тичу покривања трошкова за смјештај и одвојени живот и оне су током 2024. увећане за 20 одсто. Овај раст трошкова, међутим, објашњен је и повећаним бројем запослених којима су током 2024. године исплаћене отпремнине, али и онима којима је наводно била потребна одређена новчана помоћ. 

Када бисмо сабрали трошкове плата и свих многобројних накнада које остварују запослени у заједничким институцијама, може се доћи до суморног податка да они БиХ на годишњем нивоу коштају око 930 милиона марака, односно да од укупне своте чак 70 одсто оде на њихова примања и накнаде. 

Иначе, на раст расхода и издатака, како се даље наводи у овом извјештају, утицали су већи издаци за путне трошкове, комуналне услуге, телефонске и поштанске услуге, те изнајмљивање имовине. Они су током 2024.  године били за 18,4 милиона марака виши од оних годину дана раније. Процентуално гледајући највећи раст забиљежен је код набавке и куповине материјала, за чак 19 одсто, односно 7,2 милиона марака, што је објашњено инфлацијом. 

Поред тога, значајно су повећани и трошкови за службена путовања и то за 1,6 милиона марака или десет одсто. У извјештају се наводи да је ово посљедица повећања дневница са 25 на 40 марака, али и већег броја службених путовања у односу на 2023. Иначе укупни путни трошкови током прошле године износили су више од 17,3 милиона марака, и како је истакнуто у овом извјештају, раст је примијећен код готово свих институција БиХ.

Чудни аршини

Код неколико државних институција дошло је до повећања броја запослених  у току 2024. године, а највише у случају Управе за индиректно опорезивање БиХ - за 59 лица, док је у исто вријеме у случају Граничне полиције дошло до смањења за 107 у односу на 2023. годину. До овог смањења дошло је иако им недостаје чак 1.760 граничара да би могли нормално да обављају своје дужности. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.