Израел од Сомалиленда прави ново Косово

Крај 2025. године обиљежио је неочекивани геополитички потрес на Рогу Африке.

Сомалиленд, област Сомалије која је још 1991. године једнострано прогласила независност, а до данас остала без међународног признања, добио је првог формалног покровитеља. Израел је постао прва држава која је признала ову територију, што је изазвало оштре реакције широм свијета, укључујући Европску унију, Афричку унију и велики број држава глобалног југа. Иако се на први поглед ради о регионално ограниченом потезу, реакције које су услиједиле показале су да је ријеч о одлуци са далекосежним посљедицама. Питање Сомалиленда у врло кратком року прерасло је у глобалну тему, јер је дотакло једно од најосјетљивијих питања савремених међународних односа - да ли су границе држава неприкосновене или постају преговарачка категорија у зависности од политичких интереса.

Тај потез одмах је покренуо лавину питања - од правне утемељености признања, преко стварних мотива Израела, до ширих посљедица по међународни поредак који је већ годинама под притиском кризе легитимитета, урушавања институција и све отвореније примјене двоструких стандарда. Посебно је указано на чињеницу да се признање дешава у тренутку када је систем Уједињених нација дубоко подијељен, а Савјет безбједности практично парализован сукобом интереса великих сила.

ГЛОБАЛНИ КОНТЕКСТ

Признање Сомалиленда није само питање једне афричке територије - оно је индикатор ширег геополитичког тренда у којем се међународно право све чешће релативизује у корист политичких интереса моћних држава. Посматрано кроз ову призму, "сепаратистичке" иницијативе престају да буду локална питања и постају тест стабилности глобалног система.

Свједоци смо постепеног, али систематског напуштања постхладноратовског поретка у којем су важили јасни принципи суверенитета и територијалног интегритета. Умјесто њих, све чешће доминира логика моћи, интереса и ад хок тумачења међународног права. Управо због тога реакција Афричке уније била је оштра, јер се страхује од "домино ефекта" који би могао захватити читав континент.

КОСОВСКИ АРГУМЕНТ

Из Министарства спољних послова Србије упозорили су да је једнострана сецесија Косова и Метохије створила опасан преседан који и даље производи дестабилизујуће посљедице по глобални поредак. У саопштењу је наглашено да такви потези не остају изоловани, већ временом постају образац понашања који други актери користе као аргумент за сопствене циљеве.

Власти Сомалиленда на тај "косовски преседан" позивају се више од деценије, настојећи да сопствени случај представе као логичан наставак праксе коју је, како тврде, међународна заједница већ прихватила. Аргументација је готово идентична: дуготрајна фактичка одвојеност, функционалне институције, релативна унутрашња стабилност и неспособност централних власти да ефективно контролишу територију.

СПОЉНИ ФАКТОР

Некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић оцјењује да, без обзира на тврдње да је сваки сепаратистички покушај "случај за себе", историјска пракса показује да је успјех могућ само уз снажан спољни фактор.

- НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године и све што је уследило након тога представља школски примјер како се, уз подршку великих сила, мењају чињенице на терену, а потом и правни оквир - истиче Бранковић.

Он додаје да је управо тај догађај означио преломни тренутак у савременој историји међународног права, јер је први пут сила отворено стављена изнад норми. Након тога бројни покрети широм свијета добили су сигнал да је пут ка независности могућ уколико се обезбиједи довољно јак спољни покровитељ, без обзира на став матичне државе.

ПРОСТОР ЗА ОФАНЗИВУ

Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да оштре реакције на израелско признање Сомалиленда, парадоксално, могу ићи у корист Србији.

- Сада се поново отвара расправа о основним принципима међународног поретка: суверенитету, територијалном интегритету и Повељи УН. То Србији даје простор да своју позицију о Косову и Метохији пласира у много ширем и повољнијем контексту, ван уских балканских оквира - оцјењује Миливојевић.

Он истиче да се питање Косова све чешће поново посматра као дио глобалног проблема, а не као "завршена ствар". Случајеви попут Сомалиленда показују да спор око Косова није анахронизам, већ дио актуелне борбе за правила међународног система.

БЕЗ САГЛАСНОСТИ

- Зна ли ико шта је заправо Сомалиленд - упитао је амерички предсједник Доналд Трамп у телефонском интервјуу за "Њујорк пост" након сусрета са израелским премијером Бењамином Нетанијахуом.

Иако је изјава звучала импровизовано, у дипломатским круговима она је протумачена као сигнал да Вашингтон не жели да уђе у нови низ контроверзних признања. Трамп је нагласио да признање Сомалиленда "није тема на дневном реду САД", што указује на могући раскорак унутар западног блока и одсуство јединствене стратегије о овом питању.

СТРАХ ОД РЕАКЦИЈА

Одлука Израела била је повод за хитан састанак Савјета безбједности УН, сазван на захтјев Сомалије са темом "Пријетње међународном миру и безбједности".

На сједници је упозорено да би овакви потези могли охрабрити друге сепаратистичке покрете широм свијета - од Африке, преко Блиског истока, до Европе и Азије. Дипломате су истакле да би државе са крхким институцијама могле постати највеће жртве нове праксе, у којој међународно признање више не зависи од права, већ од геополитичке корисности.

ГРАНИЦЕ КАО ТАБУ

Афричка унија је у више наврата подсјетила да је принцип очувања постојећих граница један од темеља стабилности континента. Иако су те границе настале као резултат колонијалне подјеле, управо њихово очување спријечило је бројне потенцијалне ратове након стицања независности афричких држава.

Признање Сомалиленда доживљава се као опасан изузетак који би могао подстаћи нови талас захтјева за отцјепљење - од Рога Африке до централне Африке, па и даље. Стручњаци упозоравају да би такви потези могли утицати на стабилност Нигерије, Етиопије и Камеруна, гдје већ постоје снажни сепаратистички покрети.

ЛУКА БЕРБЕРА И ГЕОПОЛИТИКА

Један од рјеђе помињаних, али суштински важних разлога интересовања великих сила за Сомалиленд јесте лука Бербера. Њен геостратешки положај на Аденском заливу чини је кључном тачком за контролу поморских путева између Индијског океана и Црвеног мора.

Интензивна улагања у Берберу указују да је ријеч о дугорочном пројекту, у којем Сомалиленд постаје средство, а не циљ. Управо та чињеница додатно оснажује тезу да признање није мотивисано принципима, већ интересима. Израел, али и неки азијски и заливски актери виде у Бербери потенцијални оперативни логистички центар за пројекте у региону.

ПРЕСЕДАНИ И ПОСЉЕДИЦЕ

Случај Сомалиленда још једном потврђује да преседани у међународном праву не нестају, већ се временом умножавају. Они постају основ за нове захтјеве, нове кризе и нове конфликте, посебно у свијету који је све мање спреман на компромис, а све више на једностране потезе.

За Србију, али и за велики број држава које се суочавају са сличним изазовима, ово питање далеко превазилази Рог Африке. Оно се тиче будућности међународног поретка и питања да ли ће право и даље имати примат над силом или ће се претворити у пуку реторичку алатку.

Уколико се овај тренд настави, Сомалиленд неће бити крај, већ почетак нове фазе глобалне нестабилности, у којој ће границе бити мање ствар међународног права, а више резултат односа моћи, а концепт "суи генерис" постаје универзални изговор за нова отцјепљења широм свијета.

Више од политике

Сомалиленд има и занимљиву историју, културу и економску важност. Од 1991. године овај регион одржава релативну стабилност, за разлику од остатка Сомалије, а локална администрација, школски систем и управљање функционишу у ограниченом, али стабилном капацитету.

Главни град Харар је културни и економски центар, познат по трговини која траје вијековима. Регион је богат минералним ресурсима, укључујући калцијум, гвожђе и злато, што привлачи пажњу инвеститора и чини Сомалиленд стратешки важним.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.