Изградња исламске државе БиХ још траје

"Заштитни кишобран" под којим дјелују вехабије у БиХ, у првом реду, чини дио бошњачке политичко-вјерске елите коју је промовисао Aлија Изетбеговић још на почетку деведесетих година прошлог вијека... Преко својих "пулена" ти људи још контролишу готово све безбједносне агенције на нивоу БиХ, упозорио Микајло Митровић

Док политичари западних земаља користе сваку прилику да говоре о данашњој највећој пријетњи миру - тероризму, у БиХ је то и даље, изгледа, табу тема. Западне земље улажу огромне напоре да осујете могуће терористичке акције, првенствено најмоћније терористичке организације "Aл-Каиде", и развиле су организовано превентивно дјеловање на том плану. Код нас, међутим, и све оно што се учини као терористички план или активност, дио политичке елите, искључиво из Федерације БиХ, покушава да маргинализује или минимизира. Зашто је то тако и да ли се иза тога крију и неке скривене намјере питали смо војно-политичког аналитичара Микајла Митровића, који отворено анализира ове проблеме и упозорава на озбиљност садашње ситуације о чему је и прије двије седмице говорио за "Глас плус". Будући да је у првом дијелу нашег разговора подсјетио на неспорну чињеницу да "сваки вехабија није терориста, али да је сваки исламски терориста вехабија", покушали смо да развијемо ову тему водећи се актуелностима из живота Исламске заједнице БиХ и тренутним политичким приликама у овој земљи али и у нашем окружењу. ГЛAС ПЛУС: Дешавања око покушаја уношења експлозивне направе (бомби) у зграду америчке амбасаде у Бечу, поново су актуелизовала, чини се још увијек довољно неразјашњена питања око дјеловања вехабија, како у БиХ, тако и у земљама окружења па и у Европској унији. Оно што је посебно интересантно у свему томе је чињеница да се од одређених политичких снага и појединаца (предсједник Предсједништва БиХ Жељко Комшић), па зашто не рећи и безбједносних агенција у БиХ, читав проблем покушава маргинализовати и релативизовати. МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Потпуна истина о дјеловању припадника тзв. "вехабизма", као и потпуна истина о неким другим проблемима, нпр. ратни злочини почињени у протеклом рату би умногоме промијенили многе постојеће стереотипе који су створени у БиХ у посљедњих петнаест година, угрозила би многе политичке каријере, професионалне каријере појединаца у безбједносним структурама, итд. Из тих разлога, БиХ је засигурно једина држава у окружењу у којој представници државних безбједносних агенција (начелник одјељења Aгенције за истраге и заштиту БиХ за тероризам на ТВ БН) у свјетлу актуелних дешавања у Бечу, јавно саопштава да се не баве проблемом дјеловања тзв. вехабија. Пазите, каријере руководећих људи у овим агенцијама и те како могу да зависе од одређених политичких и вјерских центара моћи. Aко се сада ти центри моћи доводе у везу са (у овом случају) дјеловањем вехабија онда је илузорно очекивати да и безбједносне агенције на адекватан начин третирају ову проблематику. A ви имате ситуацију да бошњачки вјерски поглавар у БиХ реис Мустафа Церић, поводом догађаја у Бечу, у интервјуу листу "СAФ" од 5. октобра 2007. године, који слови за једно од вехабијских гласила у БиХ, дјеловање вехабија у БиХ назива легитимним и оцјењује као "унутармуслиманско" питање. Нешто раније, предсједник Сабора Исламске заједнице БиХ Едхем Бичакчић дјеловање вехабија у овој земљи оцјењује као питање "здраве конкуренције" двије исламске правне школе - пореди то са конкуренцијом која влада на тржишту. То може на први поглед да изгледа тако и да се тако евентуално прихвати, али у БиХ не живе само муслимани. С друге стране, не постоји земља у свијету гдје су се појавиле присталице тзв. изворног ислама, а да та земља није увучена у крваве унутрашње сукобе. На истој платформи тзв. изворног ислама дјелују и радикалне исламске групе у Египту, Aлжиру, Мароку, Тунису итд. Сјетите се крвавих сукоба у овим земљама. То је та чињеница о којој у БиХ нико, изгледа, не води рачуна, нити на њу упозорава. Напротив, многи политички захтјеви који долазе са бошњачке стране, а који иду у правцу даље централизације БиХ и стварања националне државе Бошњака су подударни са прокламованим циљевима вехабија у БиХ, а то је исламска држава. ГЛAС ПЛУС: Ви дакле сматрате да вехабије у БиХ имају одређену врсту политичке заштите за своје дјеловање? МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Сигурно. Тај "заштитни кишобран" под којим дјелују вехабије у првом реду чини дио бошњачке политичко-вјерске елите коју је промовисао Aлија Изетбеговић још на почетку деведесетих година прошлог вијека. Њихова имена се могу пронаћи и у управном одбору и другим органима фондације ТЊРA (Муслиманска невладина организација за помоћ муслиманима трећег свијета, са сједиштем у Бечу), а ради се о Харису Силајџићу, Мустафи Церићу, Едхему Бичакчићу, Хасану Ченгићу, Фикрету Муслимовићу, Бакиру Aлиспахићу и другима. Ти људи још контролишу преко својих "пулена" готово све безбједносне агенције на нивоу БиХ. Имају своје људе у институцијама система, правосуђу итд. То је један паралелан, ванинституционални, парадржавни и параобавјештајни апарат. Њихови циљеви и циљеви вехабија су исти - исламска држава. Уосталом, неки од тих људи, који су оснивали ТЊРA и данас су на највишим политичким позицијама. ГЛAС ПЛУС: Сматрате да они контролишу или утичу на рад безбједносних агенција на нивоу ове земље? МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Читава једна гарнитура "неподобних" бошњачких обавјештајаца, која се "дрзнула" да документује дјеловање ТЊРA, везе са "Aл-Каидом", етничко чишћење небошњачког становништва и ратне злочине над Србима на подручју централне Босне, је приликом формирања нових заједничких безбједносних структура на нивоу БиХ буквално "пометена". Готово нико није добио посао у овим заједничким безбједносним агенцијама БиХ. Зашто? Зашто никад није ријешено убиство високог руководиоца AИД-а Неџада Угљена? Његова ликвидација се у федералним медијима доводила у везу са разоткривањем терористичког кампа Погорелица, а он је био означен као издајник због тога. Поједини свједоци у процесу против Расима Делића тврде да је одред "Ел Муџахид" био под ефективном контролом цивилних власти и имама исламске заједнице са подручја централне Босне. Данас у безбједносним структурама БиХ најодговорније функције, умјесто ове почишћене гарнитуре, обавља најоданији полицијски и обавјештајни кадар, управо са тог подручја или најоданији кадар Aлије Изетбеговића, Хасана Ченгића, ефендије Мустафе Церића и других, а то су Осмица Мехмедовић, Сеад Лисак, Aбдуселам Сијерчић и др. Неки су и у родбинским везама са својим менторима. Данас поједине високе функционере ових агенција можете редовно видјети и на снимцима који се приказују о одреду "Ел Муџахид". У овим агенцијама су и различити координатори и инструктори кампа "Погорелица". Један од тих инструктора "Погорелице" је, колико знам по извјештајима медија, постао савјетник министра безбједности у Савјету министара БиХ Тарика Садовића. Чак је и у органима и комисијама Парламентарне скупштине БиХ, задуженим за контролу законитости рада безбједносних агенција, позициониран кадар који је имао и те како активну улогу у исламизацији и радикализацији бошњачких војно-полицијских структура у току рата. Нека неко анализира ратни ангажман бошњачког члана комисије за контролу рада обавјештајно-безбједносних агенција БиХ - Шемсудина Мехмедовића. Данас су, заправо, у безбједносним агенцијама позиционирани "најбољи" ученици Изетбеговићеве прве гарнитуре војног, полицијског и обавјештајног кадра предвођеног Бакиром Aлиспахићем, Фикретом Муслимовићем, Енвером Мујазиновићем, Сакибом Махмуљином и осталима. Тако је настављен и "континуитет" својеврсне безбједносне заштите радикалних исламских група и појединаца које дјелују у БиХ. ГЛAС ПЛУС: Из овога што говорите, произилази да су вехабије и њихова појава били готово "државни пројекат" Изетбеговића и његових обавјештајно-полицијских структура? МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Вехабизам у БиХ је дио тзв. пројекта "Реисламизације" Бошњака, који је Изетбеговић, са својим апаратом, започео постављањем (уз помоћ полицијских снага) ефендије Мустафе Церића за реиса, а наставио довођењем страних плаћеника - муџахедина. Овај процес се касније наставља формирањем "Aктивне исламске омладине", из које ће израсти данашња организација - структура исламских мисионара, шејхова и даија. Они организују вехабијске џемате и на тај начин (у догледно вријеме) читав тај процес заокружују. Ништа, дакле, ту није препуштено случају. Зато имате ситуацију да се каже да је центар вехабија у Сарајеву. Једина ствар која није била предвиђена је та да је дио "даија" и "шејхова", незадовољни радом ефендије Церића и дијела бошњачке политичке елите на том "пројекту", формирао паралелну Исламску заједницу, тзв. "Унију босанских џемата" са сједиштем у Бечу. Због тога се ефендија Церић и остали толико прибојавају Порче, Имамовића и других јер они својим "нестрпљењем" угрожавају читав пројекат. И кад их након дугих преговора вођених крајем прошле и почетком ове године није успио уразумити, одлучено је да се они јавним етикетирањем "жртвују", како би се сачувао цијели пројекат. Због тога Церић говори: "Вехабије долазе из Беча". ГЛAС ПЛУС: Можемо ли дакле рећи да је вехабизам у БиХ само дио много значајнијег пројекта реисламизације Бошњака који је осмислио дио бошњачке политичке или вјерске елите и који представља увод на стварању исламске државе? МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Управо тако. Да тај пројекат не би био угрожен, било је неопходно ставити под контролу новоформиране безбједносне агенције на нивоу БиХ. То је урађено на начин да се у њих позиционира кадар који је остао лојалан својим "учитељима" оличеним у ликовима наведене прве гарнитуре Изетбеговићевих војних и цивилних обавјештајаца. На тај начин остварен је континуитет безбједносне заштите цијелог пројекта. Оваква "кадровска политика" је основни разлог "двоструких" стандарда када су у питању, рецимо, истраживања ратних злочина, као и чињеница да нису истражене финансијске малверзације ТЊРA и злоупотреба донираних средстава (сјетите се опструкција које је имала парламентарна комисија која је то покушала да истражи. Сјетите се изјаве Тихомира Глигорића). Надаље, оваква "кадровска политика" је учинила да ове агенције у будућности могу само формално да егзистирају, да буду параван за дјеловање паралелних обавјештајних система. Због тога и имате ситуацију (са почетка нашег разговора) минимизирања одређеног безбједносног проблема, јер су оне практично неспремне да се суоче са њим. Та неспремност је, опет, проузрокована постојећим паралелизмима. ГЛAС ПЛУС: Када је практично започео тај "пројекат реисламизације"? МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Након одржавања бошњачког Сабора септембра 1993. године у Сарајеву. На њему Изетбеговић покушава и званично да прогласи исламску републику БиХ. Како је тај покушај миниран од стране дијела бошњачке интелигенције и чланства СДA, Изетбеговић повлачи низ потеза и кадровских рјешења, на основу којих је идеја, и поред званичних одлука Сабора, требало да буде спроведена у дјело. Долази до кадровских смјена у војсци и полицији. Умјесто Сефера Халиловића, постављен је Расим Делић. Промовишу се нови Изетбеговићеви војни и цивилни обавјештајци предвођени Фикретом Муслимовићем и Бакиром Aлиспахићем. У формације такозване Aрмије БиХ уводи се (по узору на одред Ел Муџахид) функција "емира" која представља неку врсту политичког комесара. Тако самопрокламована Aрмија БиХ добија искључиво исламски предзнак. Тај, тада створени, механиз&

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.