Изетбеговић: Херцег-Босна је синоним патње и сукоба

Сарајево - Бошњачки члан Предсједништва Бакир Изетбеговић, који је окончао председавање тијелом, оцијенио је да је обиљежавање годишњице Херцег-Босне кретање уназад.

"То је враћање уназад на болне и тешке теме. Свако има право да Херцег-Босну доживљава како хоће, али за нас Бошњаке она је синоним једне патње и беспотребног сукоба. Када се повуче црта мислим да смо сви јако лоше прошли и да је то на јако дуге стазе покварило односе Бошњака и Хрвата. Огромне жртве смо претрпјели због стварања парадржаве", тврди Изетбеговић, који је и предсједник СДА.

Он је за загребачки Вечерњи лист додао да су "Хрвати, ипак, највећа жртва Херцег-Босне".

Хрватска Република Херцег-Босна била је хрватска управна јединица у склопу Републике Босне и Херцеговине, која је 28. августа 1993. израсла из Хрватске заједнице Херцег-Босне утемељене 18. новембра 1991, као политичке, културне, економске и подруцне цјелина Хрвата у Босни и Херцеговини.

Говорећи о евентуалним измјенама изборног закона и тзв. Филеовом предлогу, Изетбеговић поручује да се прво мора одблокирати рад парламента Федерације БиХ.

"Прије него што се покрене нови циклус преговора који су нас коштали, јер смо одржали 150 састанак и имали 50 предлога, те се одвукао фокус од бављења животним питањима, ми морамо учинит да профункционише Федерације БиХ. Док се не врати повјерење и једна радна атмосфера на нивоу Федерације нећемо разговарати о измјенама Изборног закона", открио је Изетбеговић.

Иако је предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић казао да је са Изетбеговићем разговарао о измјенама Изборног закона, лидер СДА је поновио да тог договора није било.

"Ништа се неће дуго договарати све док се не покрене питање овог нефункционисања парламената, док се не креира једна нова, добра енергија и док се не покрену ствари у Федерацији, нећемо разговарати о тешким темама. Кад направимо успјех и помак о ономе што су животна питања људи тада ћемо евентуално разговарати о овим темама".

Изетбеговић је рекао да жељно ишчекује да се рјеши питање Мостара, те да је "деградирана позиција Бошњака" у овом граду.

"Наметањем одлуке високог представника, који је послије тога измакао, затим одлуком Уставног суда Бошњаци су деградирани. Ми не можемо пристати ни на што ниже од онога што је и сам OHR казао. Дакле, неке пођединице које ће учествовати заједно са Градом Мостаром и гдје ће се рјешавати питање грађевинских дозвола, урбанизма, располагањем имовине и тако даље…не можемо допустит након свега што се догодило прије 25 година да један народ завлада над другим. Те пођединице, дакле, морају имати један облик аутономије, уз наравно, Градску управу", сматра Изетбеговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.