Изборне комисије указују на низ проблема

БАЊАЛУКА - Пуна примјена нових уређаја за идентификацију бирача те оптичких скенера, усљед којих је промијењен изглед гласачког листића, из дана у дан производи нове сумње и спекулације, а дугогодишњи руководиоци изборних комисија у Српској упозоравају да искуства из 2024. године не могу да буду основ за тврдње да 4. октобра неће бити већих проблема на биралиштима.

• На општим изборима 4. октобра у БиХ први пут ће у пуном капацитету бити коришћени уређаји за биометријску идентификацију бирача и оптички скенери, на више од 5.000 бирачких мјеста.
• Пилот-пројекти из 2024. године показали су предности нове технологије, али и бројне техничке проблеме, укључујући очитавање отиска прста, проблеме са сигналом и трансмисијом резултата.
• Предсједници појединих локалних изборних комисија упозоравају да обука касни, да опрема још није доступна на свим мјестима и да искуства из пилот-пројекта нису довољна за изборе већег обима.

Десети по реду општи избори у БиХ биће спроведени по први пут уз скенере и другачији начин идентификације бирача на биралиштима на начин да ће, уз лични документ, бити узет и отисак, у правилу, десног кажипрста, а тог 4. октобра на више од 5.000 бирачких мјеста у БиХ ће бити инсталирани и уређаји за биометријску идентификацију, 

Та опрема је, наиме, тестирана на одређеном узорку током локалних избора 2024, а Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ се све чешће позива управо на искуства са идентификацијом и скенерима током тог изборног циклуса, не негирајући да ће избори бити сложенији. 

- Коначна примјена заснива се на резултатима пилот-пројеката, анализи уочених изазова и мјерама којима се требају превентирати и отклонити – поручено је, између осталог, у уторак из ЦИК-а. 

Та Комисија је, наиме, на изборима 2024, уз помоћ донација, спровела четири пилот пројекта - аутентификација бирача и трансмисија резултата, оптички скенери и пребројавање гласачких листића, биометријска идентификација и аутентификација бирача и видео-надзор на биралиштима. 

Пилот пројекат је спроведен у 24 основне изборне јединице на 456 бирачких мјеста. Искуства, резултати и проблеми су пописани у Завршном извјештају спроведених пилот пројеката увођења нових технологија у изборни процес БиХ и Студији изводљивости за увођење специфичних технологија иза којих је стао ЦИК. Уз оцјене да су показали значајна побољшања у аутентификацији бирача, брзини бројања гласова, смањењу ручних грешака, брзини преноса резултата с бирачког мјеста до ЦИК-а БиХ, као и заштити интегритета процеса, указано је и на техничке проблеме који су се појавили на појединим бирачким мјестима. 

На листи су кратко "рушење" апликације за трансмисију, проблем усљед покривености сигналом бирачког мјеста, загушења сигурног тунела, грешке у програму при уносу појединачних гласова, неуспјешно очитавање отиска прста код лица старије животне доби и други. 

Оптички скенери са трансмисијом резултата успјешно су тестирани на 143 бирачка мјеста у седам изборних јединица (Вогошћа, Тузла, Високо, Столац, Нови Град, Приједор и Мостар). 

- Од 145 оптичких скенера, 143 су функционисала, док два скенера нису била кориштена на дан избора - један због техничког проблема, а други због погрешно штсмбиљаних гласачких листића. Процес гласања кориштењем оптичких скенера трајао је између 40 и 44,9 секунди – навели су.

Предсједница бијељинске изборне комисије Дијана Савић Божић подвлачи да није још ни почела обука чланова бирачких одбора те да немају скенере, усљед чега не могу да их практично обучавају. 

- Једноставно, није исто и није упоредиво пилот пројекат и ово што је пред нема. Начин гласања је другачији, другачији је изглед гласачког листића. Можда је разумљиво мени, јер имам више него доста искуства у изборима и професор сам уставног права, али обичним бирачима и лицима која су чланови бирачких одбора, која могу имати само основну школу, је била потребна далеко већа припрема - упозорила је Савић Божић, наглашавајући да се касни са избором чланова бирачких одбора јер ЦИК није испоштовао сопствене рокове које је утврдио пред изборе. 

Оптички скенери су, између осталог, 2024. године тестирани на неколико биралишта у Новом Граду. Љубан Кнежевић, предсједник тамошње Изборне комисије и правник, тврди да је нова технологија уведена мимо закона. 

- Има та технологија своје предности, али ми идемо у примјену тог пројекта у пуном капацитету на општим изборима као најгорој могућој ствари гдје се гласа за четири нивоа власти. Нисам против, али је прво требало ускладити прописе, јер ове изборе спроводимо са новим технологијама, али све је засновано на подзаконским актима, односно по Правилнику о спровођењу избора. Бојим се да ћемо имати проблем са примјеном нових уређаја јер ће и сама обука бити убрзана, недовољно квалитетна  - рекао је Кнежевић за “Глас”. 

Све закувао: Кристијан Шмит

Увођење такозваних модерних уређаја омогућено је, наиме, интервенцијом у Изборни закон БиХ и то од стране њемачког дипломате Кристијана Шмита у вријеме док је био у фотељи високог представника у БиХ. То је услиједило након што о њима, као и о другим измјенама изборних правила, годинама није постојао консензус на домаћој политичкој сцени. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.